Month: April 2009

Ekipa Pressa prisustvovala va?enju krvi iz pup?anika novoro?en?eta, mati?ne ?elije u slede?ih 20 godina mogu da budu spas od 75 teških oboljenja

Otkako je prošlog septembra i u Srbiji po?eo da se primenjuje medicinski zahvat uzimanja mati?nih (stem) ?elija iz pup?ane vrpce, krv novoro?en?eta sa?uvalo je oko 400 porodica. U srpskim porodilištima kažu da za ovaj postupak vlada veliko interesovanje, a ?elije se 20 godina mogu koristiti za le?enje najtežih bolesti davaoca, njegovih roditelja, kao i bra?e i sestara.

Ekipa Pressa imala je pre nekoliko dana ekskluzivnu priliku da prisustvuje proceduri va?enja mati?nih ?elija iz pup?anika. Prema re?ima dr Snežane Raki?, na?elnika porodilišta ?¢‚Ǩ?æNarodni front” u Beogradu, one se mogu uzeti iz krvi posteljice i pup?ane vrpce na samom poro?aju, ali i iz koštane srži i masnog tkiva odraslog ?oveka. Ovim ?elijama mogu da se le?e dijabetes, Parkinsonova bolest, leukemija i veliki broj drugih teških oboljenja.

?uvanje 1.600 evra
– U zavisnosti odakle su uzete, mati?ne ?elije se mogu razvijati u druge odgovaraju?e ?elije organizma. Medicinski zahvat uzimanja mati?nih ?elija najlakši je iz pup?ane vrpce, gde su one i najdostupnije – kaže dr Raki?.

Uzimanje iz pup?anika danas se u Srbiji, kao vanredna usluga, sprovodi u GAK-u ?¢‚Ǩ?æNarodni front”, GAK-u ?¢‚Ǩ?æVišegradska”, KBC-u ?¢‚Ǩ?æZvezdara”, Opštoj bolnici ?¢‚Ǩ?æStefan Visoki” u Smederevskoj Palanci, Zdravstvenom centru Smederevo i Opštoj bolnici u Jagodini. Cena transportovanja i ?uvanja stem ?elija iznosi oko 1.600 evra za slede?ih 20 godina, koliko mogu da budu korisne.

– Stem ?elije iz pup?ane vrpce uzimaju se jednostavno. To je potpuno bezbolna i bezopasna procedura koja se izvodi neposredno posle poro?aja. Uzima se krv iz pup?anika posle odvajanja bebe. Uzeti uzorak se šalje na brojne laboratorijske analize i ukoliko je sve u redu, šalje se u banku mati?nih ?elija, a zatim u neki od centara za ?uvanje u inostranstvu – objašnjava dr Raki?. Ona dodaje da starost porodilje nije bitna, jer su stem ?elije zapravo bebine ?elije.

Koristi od ?uvanja ovih ?elija su višestruke. Stru?njaci su ustanovili da je izle?enje davaoca 100 odsto sigurno, ali da postoji mogu?nost da se njime le?e i najbliži srodnici, roditelji, bra?a, sestre i potomci.
Dr Raki? kaže da za ?uvanje stem ?elija iz pup?anika vlada veliko interesovanje, i to preporu?uje svim porodicama u kojima postoji bilo kakav rizik za neke od teških bolesti.

Iz masnog tkiva
– Mati?ne ?elije koriste se u terapiji razli?itih bolesti, ukupno 75. ?elijama koje su uzete iz pup?ane vrpce le?e se dijabetes tip 1, neurološke bolesti, Parkinsonova bolest, leukemija, cerebralna paraliza… ?elije uzete iz masnog tkiva koriste se u terapiji paradentopatije, a stem ?elijama iz koštane srži le?e se hroni?ne bolesti, ulcera na koži, sklerodermija, dijabetes, paraplegija, opstruktivna angiopatija… – navela je dr Raki?.

Direktor banke mati?nih ?elija iz pup?ane vrpce ?¢‚Ǩ?æKrio sejv” Spasoje Sredanovi? ukazuje da javnost u Srbiji još uvek nije dovoljno obaveštena o ?uvanju i mogu?nosti le?enja mati?nim ?elijama.
– S obzirom na veli?inu zemlje, mislim da je još uvek mali broj onih koji su zainteresovani za ovu uslugu. Treba podi?i svest naroda o tome – kaže Spasojevi?.

[Press, 24.04.2009.]

Pročitaj više …

– U Srbiji je potrebno da se godišnje obavi oko 500 transplantacija bubrega, 150 presa?ivanja jetre i oko 30 transplantacija srca, izjavio je danas upravnik Klinike za nefrologiju i ?lan Transplantacionog tima Klini?kog centra Vojvodine dr Igor Miti?.
U okviru akcije podrške projektu promocije transplantacije i donacije organa “?Ö¬†ansa za novi život”, održane na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, Miti? je na stru?nom predavanju rekao da sada u Vojvodini 180 pacijenata ?eka na presa?ivanje bubrega, a desetoro za jetru.

Napomenuvši da su te liste ?ekanja “dinami?ne”, on je istakao da razvoj kadaveri?ne transplantacijske medicine predstavlja najviši organizacioni stepen sistema zdravstva i najviši nivo zdravstvene zaštite i civilizacijskog razvoja jedne države. Koordinator Donorskog informacionog centra dr Jelica Alargi? je istakla da je svrha projekta “?Ö¬†ansa za novi život” da zainteresuje, informiše, otkloni zablude i nejasno?e u vezi s transplantacijom i donacijom organa. “želimo da pokažemo da je poklanjanje života drugoj osobi u trenutku moždane smrti najviši odraz humanosti, nesebi?nosti, ljudske plemenitosti i solidarnosti”, rekla je ona. Studenti Medicinskog fakulteta su, u saradnji s Donorskim informacionim centrom u Novom Sadu, organizovali promotivni štand na kome je deljen propagandni materijal o transplantaciji, navedeno je u saopštenju Klini?kog centra.

[24 sata, 23.04.2009.]

Pročitaj više …

Program za obolele od dijabetesa na insulinu u Vrnja?koj Banji

Vrnja?ka Banja – Za nešto više od sedam meseci kroz desetodnevni program edukacije dijabeti?ara na insulinu, koji se realizuje u Specijalnoj bolnici za le?enje i rehabilitaciju ?¢‚Ǩ?æMerkur?¢‚Ǩ?ì u Vrnja?koj Banji, prošlo je 6.405 pacijenata ili nešto više od 10 odsto ukupnog broja registrovanih u Srbiji. Program je po?eo 11. avgusta prošle godine i traja?e naredne ?etiri godine.

Od po?etka realizacije desetodnevnog programa, u Specijalnoj bolnici ?¢‚Ǩ?æMerkur?¢‚Ǩ?ì formirana je lista ?ekanja. U ovom trenutku na specijalizovanoj rehabilitaciji nalazi se 420 dijabeti?ara. Slede?e sedmice, posle renoviranja, otvara se i stacionar ?¢‚Ǩ?æMirko Tomi??¢‚Ǩ?ì ?iji kapacitet je 230 ležaja. Jasmina Veškovi?, zamenica direktora, za Danas iznosi podatak da se na listi ?ekanja sada nalazi 1.500 ljudi.

Ina?e, za ?etiri godine kroz specijalizovanu rehabilitaciju treba da pro?e 60.000 obolelih od še?erne bolesti, koji su pod insulinskom terapijom. Od po?etka programa do kraja prošle godine edukaciju je prošlo 3.147 dijabeti?ara, a od po?etka ove godine do 31. marta još 3.258. Dr Nada Lazarevi?- Pejovi?, pomo?nica direktora za zdravstvo u ovoj ustanovi, ocenjuje da su dosad postignuti dobri rezultati na programu edukacije i ovu ocenu potkrepljuje statisti?kim podacima.

– Prošle godine od ukupnog broja dijabeti?ara na programu, 42 zbog dobre glikoregulacije ku?i su otišli bez insulinske terapije, a u prva ovogodišnja tri meseca bilo ih je 44. Uspešnost programa može da se posmatra i kroz smanjenje insulinskih doza. Kad se uporede doze sa kojima su nam pacijenti dolazili na desetodnevnu edukaciju i one sa kojima su odlazili, za prošlu godinu imamo smanjenje za 11,8 odsto. Za ovaj izveštajni period nisu nebitni ni podaci o ukupnoj dozi insulina koja je ukinuta. Prošle godine za 3.147 pacijenata ukinuto je 14,8 odsto i za 3.258 u prva tri meseca ove godine je to više od 15 odsto, objašnjava dr Lazarevi?-Pejovi?.

Mršavljenje uz doziranu aktivnost

U toku desetodnevne specijalizovane rehabilitacije oboleli od dijabetesa prolaze konsultativne preglede u cilju detekcije komplikacija še?erne bolesti. Svi su prošli konsultativne preglede endokrinologa, zatim, dijagnosti?ke metode, 980 njih bilo je na EMNG pregledu, 725 na laser foto koagulaciji i 586 na dopleru krvnih sudova. Vodimo preciznu evidenciju svih pregleda i rezultata koji se postižu, pa imamo i podatak da naši pacijenti uz doziranu fizi?ku aktivnost i pravilan režim ishrane, u proseku izgube po 680 grama telesne težine dnevno, kaže dr Lazarevi?-Pejovi?.

[Danas, 17.04.2009.]

Pročitaj više …

Preventivna zdravstvena zaštita dece poverena Gradskom zavodu za javno zdravlje

Sekretarijat za de?ju zaštitu zaklju?i?e sa Gradskim zavodom za javno zdravlje ugovor o preventivnoj zdravstvenoj zaštiti dece u predškolskim ustanovama. U ove svrhe za godinu dana iz budžeta grada bi?e izdvojeno 9.696.000 dinara.

Stru?njaci Zavoda u ovom periodu kontrolisa?e ishranu dece, sprovo?enje zdravstvene zaštite dece i Programa vaspitanja za zdravlje dece ?¢‚Ǩ?æZdrav vrti?” i obavljati zdravstvene (sanitarne) preglede zaposlenih. Kako je ishrana od presudne važnosti za zdravlje dece i njihov pravilan i nesmetan rast i psihofizi?ki razvoj, ona je u predškolskim ustanovama prilago?ena uzrastu i dužini boravka u kolektivu. Deca njome nadokna?uju od 70 do 75 odsto dnevnih nutritivnih potreba. Radi unapre?enja planiranja ishrane dece, Gradski zavod je uradio Program za obra?un sadržaja i sastava de?jih obroka na personalnom ra?unaru koji se koristi u 15 predškolskih ustanova – rekla je Ljiljana Jov?i?, sekretar za de?ju zaštitu.

U toku prošle godine stru?njaci zavoda analizirali su 132 sezonska nedeljna jelovnika sa automatskom obradom podataka o broju pripremljenih obroka i koli?inama svih upotrebljenih namirnica, 532 uzorka dnevnih obroka za decu i mikrobiološki ispitali 1.640 briseva i 213 uzoraka namirnica.

Dobijeni rezultati kontrole ishrane odgovarali su Pravilniku o normativu društvene ishrane u ustanovama za decu, ali procentualni odnos pojedinih grupa namirnica treba usaglašavati sa stru?nim preporukama – istakla je Ljiljana Jov?i?.

Hemijsko-bromatološka analiza ura?ena je na 216 uzoraka dnevnih obroka u jaslama i 316 u vrti?ima. Uzorci su uzimani u vreme serviranja obroka, metodom slu?ajnog izbora. Rezultati su pokazali da je nutritivna vrednost prose?nog dnevnog obroka za decu u jaslama i vrti?ima odgovarala preporu?enim vrednostima za sve ispitane parametre (težina, sadržaj belan?evina, masti i ugljenih hidrata, ukupna energetska vrednost obroka).

Za mikrobiološka ispitivanja u svim proizvodnim i distributivnim kuhinjama uzeto je 1.640 briseva i 213 uzoraka namirnica i gotove hrane.  Pokazalo se da je mikrobiološka neispravnost uzoraka manja nego prethodnih godina i zato se može zaklju?iti da se u kuhinjama predškolskih ustanova sprovode neophodne mere za zaštitu namirnica i hrane od zaga?enja – kazala je Jov?i?eva.

U toku 2008. godine sve predškolske ustanove ostvarile su dobru saradnju sa podru?nim domovima zdravlja. Obavljeno je 22.681 pedijatrijski pregled, 28.796 stomatoloških pregleda i ura?eno 11.669 laboratorijskih analiza. Na dodatne specijalisti?ke preglede upu?eno je 3.093 dece, oftalmolozi su, u cilju ranog otkrivanja poreme?aja vida, pregledali 3.580 mališana, radi ranog otkrivanja razvojnih poreme?aja ki?menog stuba i stopala izvršeno je 17.348 fizijatrijskih pregleda, dok je 8.417 dece pregledao logoped. U klimatskim centrima na zimovanju je boravilo 4.697, a na letovanju 6.816 mališana.

[Studio B, 20.04.2009.]

Pročitaj više …

Zadužbina Ilije M. Kolarca, Studentski trg 5
10.04.2009.g. - mala sala, od 17.00 h

?Ö¬†TA SLEDI POSLE DIJAGNOSTIFIKOVANjA ?Ö¬†E?ERNE BOLESTI

PRAVILNA ISHRANA OBOLELIH OD DIJABETESA
Predava? prof. dr Ljiljana Bajovi?

ULOGA FIZI?KE AKTIVNOSTI U SPRE?AVANjU I LE?ENjU ?Ö¬†E?ERNE BOLESTI
Predava? prof. dr Georgina Pudar

LEKOVI KOJE NAJ?E?Ö¬†?E KORISTE DIJABETI?ARI
Predava? prof. dr Zorica ?aparevi?

Pročitaj više …

Ako za godinu dana smanjite telesnu težinu za pet odsto, redukujete unos masti i u ishranu uvedete namirnice bogate vlaknima (boranija, pasulj, kelj), rizik od nastanka dijabetesa tipa 2 može se prepoloviti. Do ovih podatka došao je tim stru?njaka iz Finske. Studija je pokazala da je rizik od dijabetesa kod gra?ana smanjen za 58 odsto.

– Kroz fizi?ku aktivnost možemo uticati na nastanak jednog broja bolesti, kao što su sr?ane bolesti, visok pritisak, dijabetes. Me?utim, ove bolesti se ne mogu iskoreniti i nije sigurno da ?e se spre?iti smo fizi?kom aktivnoš?u ili zdravom ishranom. Ali, na taj na?in rizik ?e se smanjiti i to je mnogo što svako od nas pojedina?no može da uradi. S druge strane, treba znati da nije sve u faktorima sredine. Dosta toga zavisi i od toga šta ?ovek nosi u sebi. Ima ljudi koji imaju genetsku predispoziciju za razvoj pojedinih bolesti – objašnjava za ?¢‚Ǩ?æBlic?¢‚Ǩ¬ù profesor doktor Nebojša Lali? iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.
 
Sa še?ernom boleš?u u Srbiji trenutno živi oko 500.000 osoba. U svetu je broj obolelih od dijabetesa u drasti?nom porastu, a do 2025. godine o?ekuje se da ?e se taj broj ?ak udvostru?iti. Zbog toga je u našoj zemlji po prvi put po?eo da se sprovodi kao pilot-projekat skrining program za otkrivanje i prevenciju dijabetesa tipa dva.
Za sada, u pojedinim domovima zdravlja u Srbije gra?ani ?e mo?i da popune upitnik, koji su sa?inili stru?njaci, i da na taj na?in saznaju da li su u riziku da dobiju dijabetesa tipa dva.
Da li neko u porodici ima dijabetes, da li ste gojazni, kako se hranite, imate li povišen še?er i koliki vam je krvni pritisak, samo su neka od pitanja na koja treba dati odgovore.
– Pored odre?ivanja še?era u krvi, ova metoda se pokazala pouzdanom za odre?ivanje rizika od ove bolesti. Svako pitanje nosi odre?en poen i zbirom tih poena pokazuje se rizik. One osobe koje budu imale zbir ve?i od 15, pod rizikom su da dobiju dijabetes – objašnjava dr Lali?.
Dijabetes je ozbiljno i podmuklo oboljenje, koje naj?eš?e po?inje neopaženo i bez simptoma. Ono što je još opasnije jeste pretpostavka da na svakog pacijenta koji ima še?ernu bolest dolazi po jedna osoba koja ne zna da ima dijabetes. Petina pacijenata ima dijabetes tipa jedan, a drugi oblik je ?etiri puta ?eš?i i od njega boluje 80 odsto pacijenata.
– Drugi oblik bolesti javlja se kod odraslih osoba, posle ?etrdesete godine. Osoba postepeno oboleva, a bolest se naj?eš?e otkriva tokom pregleda zbog neke druge bolesti, kao što su kardiološki ili neurološki poreme?aji. Simptomi dijabetesa, me?utim, pojavljuju se kasno, kada su vrednosti še?era u krvi znatno pove?ane u odnosu na normalne – objašnjava dr Lali?.
Suvo?a usta, že?, uzimanje velike koli?ine te?nosti, obilno i ?esto mokrenje, mršavljenje uprkos poja?anoj gladi i uzimanju ve?e koli?ine hrane, pojava infekcija i svraba kože i polnih organa, slabost, malaksalost, karakteristi?ni su simptomi dijabetesa. Pre nego što se pojavi manifestni oblik, dijabetes prolazi kroz fazu preddijabetesa.
– Preventivnim merama pojava pravog dijabetesa može se spre?iti ili odložiti. Dijabetes tipa dva se kod nekih bolesnika može le?iti samo dijetom i fizi?kom aktivnoš?u, a ukoliko to nije dovoljno, dodaju se i odgovaraju?e tablete. Posle desetak i više godina uspešnog le?enja tabletama može nastupiti iscrpljenje funkcije pankreasa, kada tablete više ne pomažu, pa se bolesnik mora prevesti na dalje le?enje injekcijama insulina – isti?e dr Lali?.

Antitela iz krvi
– Dijabetes tipa 1 ne može da se prevenira, ali ono što je interesantno jeste to da može da se utvrdi rizik za obolevanje pomo?u antitela iz krvi. Izuzev za nau?na istraživanja, na koje ispitanici sami pristanu, skrining se ne sprovodimo u populaciji. Nije eti?ki nekome utvrditi rizik, a da pri tome ne postoji agens koji bi spre?io bolest – isti?e dr Lali?.

[Blic, 01.04.2009.]

Pročitaj više …