Diabeta.net

Gužve na Endokrinologiji KCS

Zakazati pregled kod endokrinologa u Poliklinici Klini?kog centra Srbije gotovo je nemogu?e! Zakazivanje se obavlja li?no, jednog dana svake poslednje nedelje u mesecu, a u red koji se formira ve? u pet ujutru stane i po 1.200 ljudi. Rešenja za sada nema.
Veoma neprijatno iskustvo ove nedelje imala je Gordana Krneta (55) iz Beograda. Ona je u ponedeljak došla oko osam sati na šalter Poliklinike i nije mogla da veruje šta je sa?ekalo.
- Ve? tri meseca pokušavam da do?em do endokrinologa zbog hipotireoze, ali bezuspešno. Ovog puta došla sam da zakažem, ali nije bilo mogu?e. Stampedo nervoznih ljudi je pregazio jednu ženu – prepri?ava svoj doživljaj ispred šaltera Gordana Krneta.
Endokrinolozi su neophodni dijabeti?arima kojih u ovom trenutku u Srbiji ima oko pola miliona. Od tog broja u Beogradu živi njih oko 100.000.
Ovako velike gužve nisu bile oduvek. Kad su pre više od dve godine ukinuta savetovališta za dijabetes pri domovima zdravlja pacijenti su se preselili iz domova zdravlja u KC Srbije i klini?ko-bolni?ke centre. Razlog za to je jer ne veruju lekarima internistima u domovima zdravlja, kao ni izabranim lekarima opšte prakse koji bi tako?e trebalo da vode njihovu bolest.
Stela Prgomelja iz Društva za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda kaže da i pacijenti koji še?ernu bolest le?e i kontrolišu u domovima zdravlja jednom do dva puta godišnje trebalo bi da odu na kontrolu kod endokrinologa.
- I ja sam imala problem da zakažem pregled. Pokušavala sam umesto odlaskom da to uradim telefonom. Zvala sam od sedam ujutru i kad ih oko 13 sati dobijem kažu sve je popunjeno. Nije mi jasno ni zašto kad do?em na red u ordinaciji uvek sede još tri ili ?etiri pacijenta, tako da nemam ni osnovnu intimu pred lekarom – žali se ona.
Ovog problema svesni su u upravi Klini?kog centra Srbije. Direktor Poliklinike KC Srbije doc. dr Siniša Pavlovi? kaže za ?¢‚Ǩ?æBlic?¢‚Ǩ?ì da ?e u najskorije vreme biti održan sastanak u Ministarstvu zdravlja na ovu temu i dodaje da su ove nedelje zakazani pregledi za ?ak 1.170 pacijenata, a da se mese?no na Endokrinologiji uradi i do 4.000 pregleda.
- Rade 42 endokrinologa u pet ambulanti od 7 do 19 sati. Mogu?e rešenje je da se pove?a broj lekara ili da se osnuje jedan fond iz kog bi se nagra?ivali lekari koji dodatno rade. Ovaj problem je goru?i i mora biti hitno rešen – konstatovao je dr Pavlovi?. 

?eka se i u drugim ustanovama
Do?i na red kod endokrinologa nije lako ni u klini?ko-bolni?kim centrima. Na primer, u KBC ?¢‚Ǩ?æZvezdara?¢‚Ǩ?ì mogu?e je zakazati pregled tek u junu i to za septembar. Bolje stanje je u KBC ?¢‚Ǩ?æDr Dragiša Mišovi??¢‚Ǩ?ì gde se na prvi pregled ne ?eka duže od mesec dana, a kontrolni se zakazuje u dogovoru sa lekarom. I u KBC ?¢‚Ǩ?æBežanijska kosa?¢‚Ǩ?ì nam je re?eno da se ne ?eka duže od mesec dana. U KBC ?¢‚Ǩ?æZemun?¢‚Ǩ?ì zbog renoviranja zgrade nema zakazivanja i primaju se samo najhitniji slu?ajevi.

[Blic, 25.04.2009.]

detaljnije…

Lek “vogliboz”, koji se koristi da snizi nivo še?era u krvi dijabeti?ara, je izgleda koristan u odlaganju ili ?ak prevenciji še?erne bolesti kod ljudi predisponiranih da je dobiju, zaklju?ili su japanski stru?njaci sa Medicinskog fakulteta tokijskog Univerziteta Džuntendo.

Njihova studija je pokazala da u grupi kojoj je davan lek pod generi?kim imenom “vogliboz” manje njih oboleva od dijabetesa tipa 2 u pore?enju sa pacijentima koji su dobijali placebo, izveštava Rojters.

Uspešno preventivno dejstvo leka je bilo toliko o?igledno da je studija, koja je trebalo da traje tri godine, prekinuta ve? po isteku prve.

U ovom istraživanju, kojim je rukovodio Rjuzo Kavamori, u?estvovalo je 1.780 pacijenata za koje je procenjeno da su pod visokim rizikom da obole od dijabetesa. “Vogliboz” je tri puta dnevno dobijalo 897 njih, dok je 883 dobijalo placebo.

Posle godinu dana dijabetes se pojavio kod 50 ispitanika na “voglibozu” i kod 106 na placebu, što zna?i da je medikament za 40 odsto smanjio rizik od pojave še?erne bolesti tipa 2.

Osim toga, pacijenti na “voglibozu” su imali 54 odsto bolje izglede da normalizuju nivo še?era u krvi od ispitanika na placebu.

Zaklju?ak tokijskih istraživa?a je da, kad edukativne metode, koje uklju?uju nastojanja da se promeni na?ina života, ne daju rezultate, dugoro?na profilaksa “voglibozom” kod pacijenata sa ve? poreme?enom tolerancijom glikoze, može da predstavlja dobar na?in da se smanji teret dijabetesa tipa 2 u Japanu.

[Tanjug, 23.04.2009.]

detaljnije…

Ekipa Pressa prisustvovala va?enju krvi iz pup?anika novoro?en?eta, mati?ne ?elije u slede?ih 20 godina mogu da budu spas od 75 teških oboljenja

Otkako je prošlog septembra i u Srbiji po?eo da se primenjuje medicinski zahvat uzimanja mati?nih (stem) ?elija iz pup?ane vrpce, krv novoro?en?eta sa?uvalo je oko 400 porodica. U srpskim porodilištima kažu da za ovaj postupak vlada veliko interesovanje, a ?elije se 20 godina mogu koristiti za le?enje najtežih bolesti davaoca, njegovih roditelja, kao i bra?e i sestara.

Ekipa Pressa imala je pre nekoliko dana ekskluzivnu priliku da prisustvuje proceduri va?enja mati?nih ?elija iz pup?anika. Prema re?ima dr Snežane Raki?, na?elnika porodilišta ?¢‚Ǩ?æNarodni front” u Beogradu, one se mogu uzeti iz krvi posteljice i pup?ane vrpce na samom poro?aju, ali i iz koštane srži i masnog tkiva odraslog ?oveka. Ovim ?elijama mogu da se le?e dijabetes, Parkinsonova bolest, leukemija i veliki broj drugih teških oboljenja.

?uvanje 1.600 evra
- U zavisnosti odakle su uzete, mati?ne ?elije se mogu razvijati u druge odgovaraju?e ?elije organizma. Medicinski zahvat uzimanja mati?nih ?elija najlakši je iz pup?ane vrpce, gde su one i najdostupnije – kaže dr Raki?.

Uzimanje iz pup?anika danas se u Srbiji, kao vanredna usluga, sprovodi u GAK-u ?¢‚Ǩ?æNarodni front”, GAK-u ?¢‚Ǩ?æVišegradska”, KBC-u ?¢‚Ǩ?æZvezdara”, Opštoj bolnici ?¢‚Ǩ?æStefan Visoki” u Smederevskoj Palanci, Zdravstvenom centru Smederevo i Opštoj bolnici u Jagodini. Cena transportovanja i ?uvanja stem ?elija iznosi oko 1.600 evra za slede?ih 20 godina, koliko mogu da budu korisne.

- Stem ?elije iz pup?ane vrpce uzimaju se jednostavno. To je potpuno bezbolna i bezopasna procedura koja se izvodi neposredno posle poro?aja. Uzima se krv iz pup?anika posle odvajanja bebe. Uzeti uzorak se šalje na brojne laboratorijske analize i ukoliko je sve u redu, šalje se u banku mati?nih ?elija, a zatim u neki od centara za ?uvanje u inostranstvu – objašnjava dr Raki?. Ona dodaje da starost porodilje nije bitna, jer su stem ?elije zapravo bebine ?elije.

Koristi od ?uvanja ovih ?elija su višestruke. Stru?njaci su ustanovili da je izle?enje davaoca 100 odsto sigurno, ali da postoji mogu?nost da se njime le?e i najbliži srodnici, roditelji, bra?a, sestre i potomci.
Dr Raki? kaže da za ?uvanje stem ?elija iz pup?anika vlada veliko interesovanje, i to preporu?uje svim porodicama u kojima postoji bilo kakav rizik za neke od teških bolesti.

Iz masnog tkiva
- Mati?ne ?elije koriste se u terapiji razli?itih bolesti, ukupno 75. ?elijama koje su uzete iz pup?ane vrpce le?e se dijabetes tip 1, neurološke bolesti, Parkinsonova bolest, leukemija, cerebralna paraliza… ?elije uzete iz masnog tkiva koriste se u terapiji paradentopatije, a stem ?elijama iz koštane srži le?e se hroni?ne bolesti, ulcera na koži, sklerodermija, dijabetes, paraplegija, opstruktivna angiopatija… – navela je dr Raki?.

Direktor banke mati?nih ?elija iz pup?ane vrpce ?¢‚Ǩ?æKrio sejv” Spasoje Sredanovi? ukazuje da javnost u Srbiji još uvek nije dovoljno obaveštena o ?uvanju i mogu?nosti le?enja mati?nim ?elijama.
- S obzirom na veli?inu zemlje, mislim da je još uvek mali broj onih koji su zainteresovani za ovu uslugu. Treba podi?i svest naroda o tome – kaže Spasojevi?.

[Press, 24.04.2009.]

detaljnije…

- U Srbiji je potrebno da se godišnje obavi oko 500 transplantacija bubrega, 150 presa?ivanja jetre i oko 30 transplantacija srca, izjavio je danas upravnik Klinike za nefrologiju i ?lan Transplantacionog tima Klini?kog centra Vojvodine dr Igor Miti?.
U okviru akcije podrške projektu promocije transplantacije i donacije organa “?Ö¬†ansa za novi život”, održane na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, Miti? je na stru?nom predavanju rekao da sada u Vojvodini 180 pacijenata ?eka na presa?ivanje bubrega, a desetoro za jetru.

Napomenuvši da su te liste ?ekanja “dinami?ne”, on je istakao da razvoj kadaveri?ne transplantacijske medicine predstavlja najviši organizacioni stepen sistema zdravstva i najviši nivo zdravstvene zaštite i civilizacijskog razvoja jedne države. Koordinator Donorskog informacionog centra dr Jelica Alargi? je istakla da je svrha projekta “?Ö¬†ansa za novi život” da zainteresuje, informiše, otkloni zablude i nejasno?e u vezi s transplantacijom i donacijom organa. “želimo da pokažemo da je poklanjanje života drugoj osobi u trenutku moždane smrti najviši odraz humanosti, nesebi?nosti, ljudske plemenitosti i solidarnosti”, rekla je ona. Studenti Medicinskog fakulteta su, u saradnji s Donorskim informacionim centrom u Novom Sadu, organizovali promotivni štand na kome je deljen propagandni materijal o transplantaciji, navedeno je u saopštenju Klini?kog centra.

[24 sata, 23.04.2009.]

detaljnije…

Sa semenkama

Potrebno je
- 230g integralnog ovsenog brašna
- 200g integralnog ražanog brašna
- 100g mekinja     
- 50g susama
- so, voda,
- 1 kašičica šećera
- 30g svežeg kvasca
- 50g lanenog semena
- 50g semena suncokreta
- 50g semena bundeve
- 50g pšeničnih klica

Potrebno je
za zimsku voćnu salatu
- 250g jabuka (2 manje jabuke)
- 250g pomorandži (jedna veća)
- 250g banane (dve srednje)
- 250g kivija
- 1 dijetalni šlag (Light “C”)

Potrebno je
1 kg praziluka
300g paradajza (2 srednje velika)
4 jaja
30g prezle
so, začini po ukusu
20g seckanog peršuna
15g belog luka (3-4 čena)
250ml kisele pavlake (12% m. m.)

Program za obolele od dijabetesa na insulinu u Vrnja?koj Banji

Vrnja?ka Banja – Za nešto više od sedam meseci kroz desetodnevni program edukacije dijabeti?ara na insulinu, koji se realizuje u Specijalnoj bolnici za le?enje i rehabilitaciju ?¢‚Ǩ?æMerkur?¢‚Ǩ?ì u Vrnja?koj Banji, prošlo je 6.405 pacijenata ili nešto više od 10 odsto ukupnog broja registrovanih u Srbiji. Program je po?eo 11. avgusta prošle godine i traja?e naredne ?etiri godine.

Od po?etka realizacije desetodnevnog programa, u Specijalnoj bolnici ?¢‚Ǩ?æMerkur?¢‚Ǩ?ì formirana je lista ?ekanja. U ovom trenutku na specijalizovanoj rehabilitaciji nalazi se 420 dijabeti?ara. Slede?e sedmice, posle renoviranja, otvara se i stacionar ?¢‚Ǩ?æMirko Tomi??¢‚Ǩ?ì ?iji kapacitet je 230 ležaja. Jasmina Veškovi?, zamenica direktora, za Danas iznosi podatak da se na listi ?ekanja sada nalazi 1.500 ljudi.

Ina?e, za ?etiri godine kroz specijalizovanu rehabilitaciju treba da pro?e 60.000 obolelih od še?erne bolesti, koji su pod insulinskom terapijom. Od po?etka programa do kraja prošle godine edukaciju je prošlo 3.147 dijabeti?ara, a od po?etka ove godine do 31. marta još 3.258. Dr Nada Lazarevi?- Pejovi?, pomo?nica direktora za zdravstvo u ovoj ustanovi, ocenjuje da su dosad postignuti dobri rezultati na programu edukacije i ovu ocenu potkrepljuje statisti?kim podacima.

- Prošle godine od ukupnog broja dijabeti?ara na programu, 42 zbog dobre glikoregulacije ku?i su otišli bez insulinske terapije, a u prva ovogodišnja tri meseca bilo ih je 44. Uspešnost programa može da se posmatra i kroz smanjenje insulinskih doza. Kad se uporede doze sa kojima su nam pacijenti dolazili na desetodnevnu edukaciju i one sa kojima su odlazili, za prošlu godinu imamo smanjenje za 11,8 odsto. Za ovaj izveštajni period nisu nebitni ni podaci o ukupnoj dozi insulina koja je ukinuta. Prošle godine za 3.147 pacijenata ukinuto je 14,8 odsto i za 3.258 u prva tri meseca ove godine je to više od 15 odsto, objašnjava dr Lazarevi?-Pejovi?.

Mršavljenje uz doziranu aktivnost

U toku desetodnevne specijalizovane rehabilitacije oboleli od dijabetesa prolaze konsultativne preglede u cilju detekcije komplikacija še?erne bolesti. Svi su prošli konsultativne preglede endokrinologa, zatim, dijagnosti?ke metode, 980 njih bilo je na EMNG pregledu, 725 na laser foto koagulaciji i 586 na dopleru krvnih sudova. Vodimo preciznu evidenciju svih pregleda i rezultata koji se postižu, pa imamo i podatak da naši pacijenti uz doziranu fizi?ku aktivnost i pravilan režim ishrane, u proseku izgube po 680 grama telesne težine dnevno, kaže dr Lazarevi?-Pejovi?.

[Danas, 17.04.2009.]

detaljnije…

Preventivna zdravstvena zaštita dece poverena Gradskom zavodu za javno zdravlje

Sekretarijat za de?ju zaštitu zaklju?i?e sa Gradskim zavodom za javno zdravlje ugovor o preventivnoj zdravstvenoj zaštiti dece u predškolskim ustanovama. U ove svrhe za godinu dana iz budžeta grada bi?e izdvojeno 9.696.000 dinara.

Stru?njaci Zavoda u ovom periodu kontrolisa?e ishranu dece, sprovo?enje zdravstvene zaštite dece i Programa vaspitanja za zdravlje dece ?¢‚Ǩ?æZdrav vrti?” i obavljati zdravstvene (sanitarne) preglede zaposlenih. Kako je ishrana od presudne važnosti za zdravlje dece i njihov pravilan i nesmetan rast i psihofizi?ki razvoj, ona je u predškolskim ustanovama prilago?ena uzrastu i dužini boravka u kolektivu. Deca njome nadokna?uju od 70 do 75 odsto dnevnih nutritivnih potreba. Radi unapre?enja planiranja ishrane dece, Gradski zavod je uradio Program za obra?un sadržaja i sastava de?jih obroka na personalnom ra?unaru koji se koristi u 15 predškolskih ustanova – rekla je Ljiljana Jov?i?, sekretar za de?ju zaštitu.

U toku prošle godine stru?njaci zavoda analizirali su 132 sezonska nedeljna jelovnika sa automatskom obradom podataka o broju pripremljenih obroka i koli?inama svih upotrebljenih namirnica, 532 uzorka dnevnih obroka za decu i mikrobiološki ispitali 1.640 briseva i 213 uzoraka namirnica.

Dobijeni rezultati kontrole ishrane odgovarali su Pravilniku o normativu društvene ishrane u ustanovama za decu, ali procentualni odnos pojedinih grupa namirnica treba usaglašavati sa stru?nim preporukama – istakla je Ljiljana Jov?i?.

Hemijsko-bromatološka analiza ura?ena je na 216 uzoraka dnevnih obroka u jaslama i 316 u vrti?ima. Uzorci su uzimani u vreme serviranja obroka, metodom slu?ajnog izbora. Rezultati su pokazali da je nutritivna vrednost prose?nog dnevnog obroka za decu u jaslama i vrti?ima odgovarala preporu?enim vrednostima za sve ispitane parametre (težina, sadržaj belan?evina, masti i ugljenih hidrata, ukupna energetska vrednost obroka).

Za mikrobiološka ispitivanja u svim proizvodnim i distributivnim kuhinjama uzeto je 1.640 briseva i 213 uzoraka namirnica i gotove hrane.  Pokazalo se da je mikrobiološka neispravnost uzoraka manja nego prethodnih godina i zato se može zaklju?iti da se u kuhinjama predškolskih ustanova sprovode neophodne mere za zaštitu namirnica i hrane od zaga?enja – kazala je Jov?i?eva.

U toku 2008. godine sve predškolske ustanove ostvarile su dobru saradnju sa podru?nim domovima zdravlja. Obavljeno je 22.681 pedijatrijski pregled, 28.796 stomatoloških pregleda i ura?eno 11.669 laboratorijskih analiza. Na dodatne specijalisti?ke preglede upu?eno je 3.093 dece, oftalmolozi su, u cilju ranog otkrivanja poreme?aja vida, pregledali 3.580 mališana, radi ranog otkrivanja razvojnih poreme?aja ki?menog stuba i stopala izvršeno je 17.348 fizijatrijskih pregleda, dok je 8.417 dece pregledao logoped. U klimatskim centrima na zimovanju je boravilo 4.697, a na letovanju 6.816 mališana.

[Studio B, 20.04.2009.]

detaljnije…

Potomci majki koje su jele nezdravu hranu imali su povi�en holesterol i trigliceride
 
Jo� nero?ena deca i odoj?ad majki koje u�ivaju u brzoj hrani mogu o?ekivati �ivot pun zdravstvenih problema. Te majke ?e svojoj deci uz hamburger priu�titi rizik od gojaznosti, sr?anih bolesti i dijabetesa. ?esto se ka�e: ono si �to jede�. A, u stvari, moglo bi biti istinito: ono si �to je majka pojela ?��Ǩ��� ka�e doktor Stefan Bojl.

On je sa timom stru?njaka s britanskog kraljevskog veterinarskog koled�a istra�ivao uticaj maj?ine ishrane na 150 tek ro?enih mi�eva, a rezultati su, smatraju nau?nici, primenjivi i kod ljudi.

Njihov zaklju?ak je bio: �ene koje jedu nezdravu ?��Ǩ?�d�ank?��Ǩ�� hranu za vreme trudno?e mogle bi svojoj deci pove?ati rizik za razvoj nepovratnih zdravstvenih problema.

Nau?nici su otkrili da bi problemi u odraslom dobu mogli biti prouzrokovani ishranom majke, kao i njenom debljinom, povi�enim �e?erom i holesterolom.

Istra�ivanje objavljeno u ?asopisu ?��Ǩ?�Psihologija?��Ǩ�� pokazalo je da, zbog uticaja na metabolizam potomaka, ishrana majke kod mi�eva ima uticaja i kada potomci nisu uzimali nezdravu hranu.

Istra�iva?i su uporedili potomke �enki mi�eva hranjenih tokom trudno?e i dojenja nezdravom hranom, poput ?ipsa, krofni, kola?a i drugih slatki�a, s potomcima mi�eva koji su jeli zdravu hranu.

Potomci majki koje su dobijale nezdravu hranu imali su povi�ene holesterol i trigliceride, �to su poznati faktori rizika za razvoj sr?anih oboljenja.

Potomci su tako?e imali i povi�ene vrednosti glukoze i insulina, �to je povezano s dijabetesom tipa dva.

Istra�ivanje je analiziralo mi�eve sve do odraslog doba. Utvr?eno je da su mi�evi ?ije su majke dobijale nezdravu hranu za vreme trudno?e i dojenja i u odraslom dobu deblji od mi�eva ?ije su se majke zdravo hranile.

Nau?nici tvrde da, uprkos ?injenici da je istra�ivanje ra?eno na mi�evima, otkri?e ima implikacije i na ljude.

Ljudi dele brojne temeljne biolo�ke mehanizme sa mi�evima, tako da postoji dobar razlog da pretpostavimo da se u?inak koji smo videli na mi�evima mo�e primeniti i na ljudima, izjavio je profesor Nil Stiklend.

On je dodao da su rezultati istra�ivanja na mi�evima u skladu s epidemiolo�kim istra�ivanjima koja povezuju debljinu dece s debljinom njihovih roditelja.

Otuda je, ka�u, ishrana majke za vreme trudno?e i dojenja vrlo va�na za dugoro?no zdravlje deteta.

[Politika, 15.04.2009.]