Month: February 2009

SREMSKA MITROVICA ?¢‚Ǩ‚čú U sremskomitrova?koj Opštoj bolnici nedavno je prvi put obavljena operacija stavljanja prstena na želudac gojaznog pacijenta. Operaciju je izveo tim lekara s dr Goranom Ivi?em na ?elu, direktorom Opšte bolnice.

?¢‚Ǩ‚čú Mi smo tre?i centar u Srbiji koji radi ovakve zahvate. Neke klinike su prestale s ovakvim operacijama, dok mi želimo da nastavimo taj trend i razvijemo ga uklju?ivanjem još više doktora u ovu proceduru. Sam zahvat nije komplikovan, ali su zato izuzetno zahtevni postoperativni postupci kako bi se na pravilan na?in izvršila redukcija mase ?¢‚Ǩ‚čú kaže dr Goran Ivi?. ?¢‚Ǩ‚čú Pacijentkinja je imala 140 kg i u prve tri nedelje izgubila je šest kilograma. Kasnije je gubitak težine brži. Skida se od šest do deset kilograma mese?no, a za godinu dana ?ak šezdesetak kilograma.

Operisana pacijentkinja nije pripadala sremskomitrova?kom fondu za zdravstvo. Sama procedura i operacija koštala je 220.000 dinara. Taj postupak je ipak jeftiniji i efikasniji od dugotrajnih pokušaja le?enja gojaznosti raznim dijetama.

Dr Ivi? kaže da se ovakve procedure rade u svetu pošto ra?unica pokazuje da je za zdravstveni sistem jeftinije kada te osobe imaju manje kilograma. Kod gojaznih problem nije samo estetske prirode. Opasnost predstavljaju pridružena oboljenja, metaboli?ki porema?aji, dijabetes, sr?ane i druge bolesti.

Ipak, naglašava dr Ivi?, operacija je krajnje rešenje. O pacijentu brine tim endokrinologa, psihologa, nutricionista i drugih stru?njaka koji najpre pokušaju da dijetom reše problem gojazne osobe. Priprema pacijenta pre operacije je veoma kompleksna. On mora da pro?e ?itav niz testova dijagnostike kako bi se saznalo da li se problem može rešiti samo hirurškim zahvatom.

?¢‚Ǩ‚čú Kada nestane svih drugih mogu?nosti za izle?enje, onda pribegavamo operaciji, koja nije samo stavljanje obru?a na želudac ?¢‚Ǩ‚čú kaže dr Ivi? i dodaje da se pacijenti selektuju u zavisnosti od tipa gojaznosti. On najavljuje da ?e se tokom godine u Opštoj bolnici nastaviti s još složenijim procedurama koje ?e za pacijente zna?iti spas i definitivno mnogo manje kilograma.

Zanimljivo je da u ovu Opštu bolnicu, na le?enje ili hiruršku intervenciju, dolaze i pacijenti iz drugih krajeva Srbije, iz Republike Srpske i Crne Gore. Od takvih pacijenata bolnici mese?no ostaje oko dva miliona dinara, što se ulaže u opremu, uvo?enje novih procedura i podizanje komfora.

Primera radi, pre nekoliko godina stru?ni tim dr Gorana Ivi?a uradio je prvu operaciju transanalne mikroskopske hirurgije, koja se radi jedino u ovoj bolnici i kojom se, bez klasi?nog reza, le?e tumori završnog dela debelog creva. Ovakva intervencija košta 50.000 dinara, posebno se pla?a bolni?ki dan, a pacijenti odlaze ku?i ve? posle nekoliko dana.

[Gra?anski list, 25.02.2009.]

Pročitaj više …

Nova lista lekova, koja je objavljena 10.02. stupa na snagu 8 dana od dana objavljivanja, odnosno 18.02.2009. godine.
A listu lekova za koje se ne pla?a u?eš?e (osim participacije po receptu 40 din) možete preuzeti OVDE.
A1 listu lekova, za koje se osim participacije pla?a i procentualno u?eš?e, možete preuzeti OVDE.

Sve ostale liste, kao i Pravilnik o listi lekova, možete preuzeti sa stranice RZZO.

[Diabeta.net, 17.02.2009.]

Pročitaj više …

Radnim verzijama nacrta zakona, prvi put u našoj praksi, sistemski se ure?uju ?etiri oblasti – biomedicinski potpomognuta oplodnja, transfuzija, transplantacija organa i transplantacija tkiva i ?elija. Radne verzije su uskla?ene sa direktivama EU, ali i Konvencijom o zaštiti ljudskih prava. Javna rasprava traja?e tri meseca.

Ministarstvo zdravlja napravilo je radne verzije nacrta zakona kojima se, prvi put u našoj praksi, sistemski ure?uju ?etiri oblasti – biomedicinski potpomognuta oplodnja, transfuzija, transplantacija organa i transplantacija tkiva i ?elija.
Pošto oblasti koje ?e biti ure?ene zalaze i u eti?ka, kulturološka, sociološka i verska pitanja, radne verzije su, kako kažu u resornom ministarstvu, uskla?ene sa direktivama Evropske unije, ali i Konvencijom o zaštiti ljudskih prava.
Kada malo bolje pogledate oko sebe, gotovo na svakom ?ošku vidite neku banku. I one su nam važne. Dobra vest je da ?e u Srbiji uskoro biti otvorene i banke koje su mnogo važnije i koje bukvalno život zna?e.
Rukovodilac projekta na Institutu za majku i dete Dragana Vuji? kaže da je još 2007. godine taj Institut aplicirao projekat obezbe?ivanja uslova za transplantaciju mati?nih ?elija hematopoeze kod dece u Srbiji.

Javne i porodi?ne banke ?elija 
Taj projekat podrazumeva formiranje javne i porodi?ne banke ?elija koje se dobijaju iz krvi pup?anika. Ta banka ?e zaživeti onog trenutka kada bude zaživeo zakon, i u toku su sve neophodne pripreme.
Podse?amo, mati?ne ?elije iz pup?anika mogu se upotrebiti u le?enju razli?itih oblika raka krvi, uro?ene malokrvnosti ili slabosti imuniteta, ali stru?njaci od njih u budu?nosti o?ekuju mnogo više.
Nacrtom zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, dozvoljeno je doniranje jajnih ?elija i sperme i osnivanje banaka za njihovo ?uvanje.
Usvajanjem Zakona o transplantaciji, u Srbiji ?e kona?no biti precizno ure?eno i doniranje i zaveštanje organa, što su zemlje u našem okruženju ve? odavno uradile.
Odobrenje zdravstvenim ustanovama za izvo?enje svih tih postupaka izdava?e resorno ministarstvo. Bi?e osnovana i Uprava za biomedicinu sa podsektorima, jer u tim oblastima ima mnogo osetljivih pitanja i mogu?nosti za zloupotrebe.
“Taj organ bi?e u sastavu ministarstva, direktore ?e imenovati Vlada na predlog ministara, oni ?e biti finansirani iz sredstava budžeta, vodi?e prakti?no jedinstvene registre svih davalaca za sve što se upotrebljava u oblasti biomedicine i svakako jedinstvena lista ?ekanja za one kojima je neophodan organ, tkivo ili ?elija za le?enje”, kaže pomo?nica ministra zdravlja Zorica Pavlovi?.

Kaznene odredbe nisu definisane
U predloženim nacrtima još nisu definisane kaznene odredbe. To ?e biti naknadno ure?eno.
Sva ?etiri zakona po?ivaju na principu dobrovoljnosti davanja organa i tkiva, ili ?elija, i ta dobrovoljnost podrazumeva i neostvarivanje materijalne koristi.
“Kaznena politika  mora biti veoma oštra i veoma stroga, postoji Krivi?ni zakonik koji zabranjuje trgovinu organima i delovima tela, mi ?emo to podržati i svim drugim odredbama to spre?iti”, objasnila je Pavlovi?.
Posle tromese?ne javne rasprave, sve prihva?ene izmene bi?e unete u kona?an predlog ?etiri zakona koje treba da usvoji Vlada. Posle toga, ovaj set veoma važnih zakona ulazi u skupštinsku proceduru.
U Ministarstvu zdravlja naglašavaju da bi bilo dobro da oni što pre budu i usvojeni jer ?e se tako stvoriti uslovi za razmenu organa, tkiva ili ?elija sa drugim zemljama, što ?e doprineti bržem i boljem le?enju ljudi.

{RTS, 05.02.2009.]

Pročitaj više …

Ružica Ajzenbrand iz Beograda živi sa dijabetesom tip 1 više od 50 godina, i to bez ikakvih komplikacija!
O svojoj prošlosti, sadašnjem životu i budu?im planovima pri?ala je za emisiju “Govori da bih te video”, na talasima Radio Beograda 2, koja je emitovana 02.02.2009. od 17 do 17.30h.
Ukoliko ste propustili emisiju, možete je preuzeti ili preslušati OVDE. (mp3, 11 Mb)

[Diabeta.net, 02.02.2009.]


Pročitaj više …

Pročitaj više …

Dijabetološki savez Srbije je 29.11.2008. god. u Centru za prezentacije Beomedicine održao svoju redovnu godišnju skupštinu. Izveštaj je podnela Doc. dr Teodora Belji?-živkovi?, predsednica Saveza. Izveštajem je obuhva?en ne samo prethodni, godišnji period, ve? se dr Belji?-živkovi? osvrnula i na prethodne 3 godine od kad je preuzela predsedavanje Savezom.
Skupštini su prisustvovali predstavnici društava ?¢‚Ǩ‚čú ?lanova Saveza iz cele Srbije. Ukupno je bilo prisutno, što delegata, što gostiju, što izlaga?a, 70 osoba.

 

Pročitaj više …