Diabeta.net

SREMSKA MITROVICA ?¢‚Ǩ‚čú U sremskomitrova?koj Opštoj bolnici nedavno je prvi put obavljena operacija stavljanja prstena na želudac gojaznog pacijenta. Operaciju je izveo tim lekara s dr Goranom Ivi?em na ?elu, direktorom Opšte bolnice.

?¢‚Ǩ‚čú Mi smo tre?i centar u Srbiji koji radi ovakve zahvate. Neke klinike su prestale s ovakvim operacijama, dok mi želimo da nastavimo taj trend i razvijemo ga uklju?ivanjem još više doktora u ovu proceduru. Sam zahvat nije komplikovan, ali su zato izuzetno zahtevni postoperativni postupci kako bi se na pravilan na?in izvršila redukcija mase ?¢‚Ǩ‚čú kaže dr Goran Ivi?. ?¢‚Ǩ‚čú Pacijentkinja je imala 140 kg i u prve tri nedelje izgubila je šest kilograma. Kasnije je gubitak težine brži. Skida se od šest do deset kilograma mese?no, a za godinu dana ?ak šezdesetak kilograma.

Operisana pacijentkinja nije pripadala sremskomitrova?kom fondu za zdravstvo. Sama procedura i operacija koštala je 220.000 dinara. Taj postupak je ipak jeftiniji i efikasniji od dugotrajnih pokušaja le?enja gojaznosti raznim dijetama.

Dr Ivi? kaže da se ovakve procedure rade u svetu pošto ra?unica pokazuje da je za zdravstveni sistem jeftinije kada te osobe imaju manje kilograma. Kod gojaznih problem nije samo estetske prirode. Opasnost predstavljaju pridružena oboljenja, metaboli?ki porema?aji, dijabetes, sr?ane i druge bolesti.

Ipak, naglašava dr Ivi?, operacija je krajnje rešenje. O pacijentu brine tim endokrinologa, psihologa, nutricionista i drugih stru?njaka koji najpre pokušaju da dijetom reše problem gojazne osobe. Priprema pacijenta pre operacije je veoma kompleksna. On mora da pro?e ?itav niz testova dijagnostike kako bi se saznalo da li se problem može rešiti samo hirurškim zahvatom.

?¢‚Ǩ‚čú Kada nestane svih drugih mogu?nosti za izle?enje, onda pribegavamo operaciji, koja nije samo stavljanje obru?a na želudac ?¢‚Ǩ‚čú kaže dr Ivi? i dodaje da se pacijenti selektuju u zavisnosti od tipa gojaznosti. On najavljuje da ?e se tokom godine u Opštoj bolnici nastaviti s još složenijim procedurama koje ?e za pacijente zna?iti spas i definitivno mnogo manje kilograma.

Zanimljivo je da u ovu Opštu bolnicu, na le?enje ili hiruršku intervenciju, dolaze i pacijenti iz drugih krajeva Srbije, iz Republike Srpske i Crne Gore. Od takvih pacijenata bolnici mese?no ostaje oko dva miliona dinara, što se ulaže u opremu, uvo?enje novih procedura i podizanje komfora.

Primera radi, pre nekoliko godina stru?ni tim dr Gorana Ivi?a uradio je prvu operaciju transanalne mikroskopske hirurgije, koja se radi jedino u ovoj bolnici i kojom se, bez klasi?nog reza, le?e tumori završnog dela debelog creva. Ovakva intervencija košta 50.000 dinara, posebno se pla?a bolni?ki dan, a pacijenti odlaze ku?i ve? posle nekoliko dana.

[Gra?anski list, 25.02.2009.]

detaljnije…

Potrebno je:
- 500g kora za pitu od integralnog ovsenog brašna
- 500g junećeg mlevenog mesa
- 60g ulja od grožđanih koštica (bez holesterola)
- 150g luka
- 4 jaja
- 1,5 dl piva
- 1,5 dl kisele vode
- 1,5 dl mleka (1,6% m.m)
- 20g seckanog peršuna (jedna šaka)
- so, biber, začini po ukusu

Potrebno je:
- juneća rozbratna od oko 400g
- 100g šargarepe (2 srednje)
- 100g korena peršuna (2 manja)
- 100g paškanata (bela šargarepa)
- 100g korena celera (1/2 srednjeg )
- 20g peršuna (jedna veća šaka)
- 20g lista celera (jedna veća šaka)
- 20g mirođije (jedna veća šaka)
- 70g crnog luka (jedna manja glavica)
- 20g belog luka (5 do 6 čenova)
- 3 l vode
- sojini rezanci (“Sremica”)

Potrebno je:
- 600g pasulja tetovca
- 230g suve dimljene juneće kobasice (ili bilo koje druge)
- 400g svinjske kolenice
- 20g peršuna (jedna veća šaka)
- 20g lista celera (jedna veća šaka)
- 100g šargarepe (2 srednje)
- 100g korena peršuna (2 manja)
- 20g belog luka (5 do 6 čenova)
- 100g soka od paradajza “TOMATINO”
- 25g ovsenog brašna (3 ravne supene kašike)
- 2,5 l vode
- so, biber, začini po ukusu

Prevela i priredila: Jelena Ban

Dijabeti?ari koji redovno mere svoje glikemije ?e mo�da uskoro ostaviti za sobom stalno bockanje prstiju. Umesto toga, mo?i ?e da pro?u sa jednim tetoviranjem nano-?esticama! Heder Klark, nau?nica u Laboratoriji Drejper, proizvela je ?esticu nano mastila koja neprekidno meri nivo glukoze u ko�i. Kada se ubaci pod ko�u, mastilo menja boju u zavisnosti od koncentracije glukoze.

?estice nano mastila su minijaturne, gnjecave loptice, oko 120 nanometara u pre?niku. Unutar lopte nalaze se tri elementa: molekul koji je detektor glukoze, farba koja menja boju i drugi molekul koji imitira glukozu.

Ukoliko se molekuli u ve?oj meri lepe za glukozu, mastilo dobija �utu boju. Ukoliko je nivo glukoze nizak, molekul se ka?i za imitaciju glukoze, i mastilo postaje ljubi?asto. Normalan nivo glukoze daje ?��Ǩ?�?udno narand�anstu?��Ǩ?� boju, kako ka�e Klark. Proces ispitivanja nivoa glukoze se ponavlja svakih nekoliko milisekundi.

[Discovery News, 12.02.2009.]

Mati?ne ?elije

?im smo saznali koje su mogu?nosti le?enja mati?nim ?elijama, suprug i ja smo odlu?ili da mati?ne ?elije iz pup?anika naše bebe ?uvamo u privatnoj banci u Belgiji. Naravno, nadam se da nikada ne?e trebati mojoj Anastasiji ?¢‚Ǩ‚čú kaže za ?¢‚Ǩ?æBlic nedelje?¢‚Ǩ?ì Ana V.
 
Oko 200 bra?nih parova u Srbiji za poslednje dve godine odlu?ilo se na ovaj korak. Mati?ne ?elije iz pup?anika svojih beba ?uvaju u jednoj od najve?ih evropskih banaka ?¢‚Ǩ?æKrio sejv?¢‚Ǩ?ì u Belgiji. One se mogu koristiti u le?enju leukemije, anemije, pa i metaboli?kih poreme?aja, a u perspektivi i za niz najrazli?itijih bolesti.
-Posle poro?aja uzima se krv iz pup?anika u specijalno pakovanje za biološki materijal. DHL-om se transportuje u laboratoriju u Briselu. Tu se uzorak prvo ispituje na viruse i bakterije, a onda se izdvajaju mati?ne ?elije. Zatim se uzorak zaledi i ?uva u te?nom azotu na minus 196 stepeni Celzijusa ?¢‚Ǩ‚čú pri?a doktorka Mima Fazlagi?, nau?ni saradnik ?¢‚Ǩ?æKrio sejva?¢‚Ǩ?ì za Srbiju. Ove usluge koštaju roditelje 1.510 evra, plus PDV, a banka se ugovorom obavezuje da mati?ne ?elije iz pup?anika ?uva 20 godina. Na pismeni zahtev ?elije se ovlaš?enoj bolnici za transplantaciju dostavljaju u roku od 24 sata.
U našoj zemlji se nije stiglo dalje od izrade originalnog protokola za prikupljanje i zamrzavanje mati?nih ?elija, koji su razradili zajedno VMA, Univerzitetska de?ja klinika u Tiršovoj i GAK ?¢‚Ǩ?æNarodni front?¢‚Ǩ?ì. Me?utim, do danas nije oformljena nijedna banka mati?nih ?elija kod nas. Prema re?ima prof. dr Bele Balinta, na?elnika Odeljenja za hemoterapiju VMA, problem je prvenstveno organizacione, a ne stru?ne prirode.
-Prednost mati?nih ?elija uzetih iz krvi pup?anika je relativno velika dostupnost ovog potencijalnog izvora, izvor je takve prirode da se ne ?¢‚Ǩ?ækoristi?¢‚Ǩ?ì u druge svrhe i te ?elije su ?¢‚Ǩ?ætolerantnije?¢‚Ǩ?ì, odnosno ?¢‚Ǩ?ænaivne?¢‚Ǩ?ì u imunskom pogledu, te izazivaju re?e i blaže sporedne efekte u odnosu na mati?ne ?elije uzetih iz drugih izvora (kostne srži ili periferne krvi). Nedostatak je relativno mali broj mati?nih ?elija u krvi pup?anika. Da bi se koristile za efikasno le?enje i odraslih, bilo bi potrebno uve?ati njihov broj, što zna?i umnožavati ih u vantelesnim uslovima pre terapijske upotrebe ?¢‚Ǩ‚čú objašnjava dr Balint.
Kod nas se danas mati?ne ?elije prikupljaju iz kostne srži i periferne krvi. Mati?ne ?elije dobijene na taj na?in koriste se za klasi?nu transplantaciju naj?eš?e u le?enju malignih oboljenja krvi, kao što su leukemije, limfomi, mijelom?¢‚Ǩ¬¶ali i nekih autoimunih poreme?aja, a poslednjih godina i na polju regenerativne medicine.
- Naša zemlja je bila me?u pionirima na polju regenerativne medicine, ta?nije primene mati?nih ?elija kod bolesnika sa ishemijskom boleš?u srca, kao što je recimo infarkt, jer smo prvu takvu intervenciju izveli još pre pet godina. Do sada je na VMA ura?eno oko 60 ovakvih ?¢‚Ǩ?æbioloških?¢‚Ǩ?ì intervencija u le?enju miokarda, jetre, dijabetesa tipa 1. To je postupak gde se mati?ne ?elije, uzete iz kosne srži ili periferne krvi, izlažu dejstvu odre?enih regulatora (u samom organizmu ili vantelesno) i tako bivaju pretvorene u ?elije sr?anog miši?a, jetre, pankreasa?¢‚Ǩ¬¶ – dodaje dr Balint.
Naš sagovornik kaže da su mati?ne ?elije najpre uzimane iz kosne srži. Ona se i danas koristi kao izvor ?elija za odre?ena oboljenja, kao što su teška aplati?na anemija i hroni?na granulocitna leukemija, odnosno za regeneraciju miokarda. Prikupljanje mati?nih ?elija se izvodi u opštoj anesteziji davaoca, višestrukim ubodima, nekada ?ak i 200 uboda, gde se supstrat mati?nih ?elija izvla?i iz kosti karlice. Zbog mogu?ih komplikacija koje sa sobom nose opšta anestezija i višestruki ubodi, pristupilo se prikupljanju mati?nih ?elija mobilisanih u perifernu krv. Prednost ove metode je što se davalac ne izlaže riziku opšte anestezije i infekcije ubodima, a mogu?e je prikupiti ve?i broj mati?nih ?elija.
U privatnu banku ?¢‚Ǩ?æKrio sejv?¢‚Ǩ?ì Slovenci na ?uvanje mese?no pošalju 80 uzoraka mati?nih ?elija iz pup?anika, Ma?ari više od 150, a iz Gr?ke šalju mati?ne ?elije ?etvrtine svih ro?enih beba.

Od koga se uzimaju mati?ne ?elije?
Mati?ne ?elije mogu da se prikupljaju od samog bolesnika i ?uvaju u zamrznutom stanju. Nakon primene visokih doza citostatika, vra?aju se istom bolesniku. Ovaj postupak naziva se autolognom transplantacijom. Alogena transplantacija je uzimanje i terapijska upotreba mati?nih ?elija od nekog srodnika ili nesrodnog, ali tkivno podudarnog davaoca.

[Blic, 15.02.2009.]

detaljnije…

Nova lista lekova, koja je objavljena 10.02. stupa na snagu 8 dana od dana objavljivanja, odnosno 18.02.2009. godine.
A listu lekova za koje se ne pla?a u?eš?e (osim participacije po receptu 40 din) možete preuzeti OVDE.
A1 listu lekova, za koje se osim participacije pla?a i procentualno u?eš?e, možete preuzeti OVDE.

Sve ostale liste, kao i Pravilnik o listi lekova, možete preuzeti sa stranice RZZO.

[Diabeta.net, 17.02.2009.]

detaljnije…

?a?anka ?e zaveštati mati?ne ?elije

?a?anka An?elka Zagor?i? (33) bi?e prva žena u ovom delu zapadne Srbije koja ?e zaveštati svoje mati?ne ?elije. Ova trudnica i majka troje dece nada se da ?e mati?ne ?elije koje ?e joj iz pup?ane vrpce biti izva?ene tokom poro?aja zna?iti i izle?enje za njenu šestogodišnju ?erku Janu, obolelu od dijabetesa od svoje druge godine.

An?elka kaže da je nedavno ?ula o blagotvornom dejstvu mati?nih ?elija, nakon ?ega se podrobnije informisala o tome da one mogu biti spasonosna terapija u slu?aju teških oboljenja, izme?u ostalog i dijabetesa. Kada je ušla u osmi mesec trudno?e, raspitala se kod svog ginekologa o mogu?nostima da ona bude donator, ali joj je re?eno da se metoda uzimanja ovih ?elija iz pup?ane vrpce ne primenjuje u ?a?anskoj bolnici. Dodatni problem predstavljala je i ?injenica da ?uvanje mati?nih ?elija košta oko 1.500 evra, koje Zagor?i?i, budu?i da oboje ne rade, nisu imali. No, to ih nije obeshrabrilo.
 
- ?im sam saznala da se šanse za izle?enje moje Jane putem ove metode kre?u oko 30 odsto, odmah sam se obratila Ministarstvu zdravlja, odakle mi je najpre re?eno da sam prva ?a?anka koja se uopšte interesuje za ovu vrstu intervencije. Potom mi je ponu?eno da se porodim u klinici ?¢‚Ǩ?æNarodni front?¢‚Ǩ¬ù uz objašnjenje da ?e sve troškove snositi Ministarstvo. Ja sam im, me?utim, rekla da je to neizvodljivo, s obzirom na to da zbog ostalo troje dece ne mogu u Beogradu da provedem par nedelja do poro?aja – kaže An?elka Zagor?i?.
I kada je pomislila da od intervencije ne?e biti ništa, iz Beograda je stigla vest da ?e se ceo proces obaviti u ?a?anskoj bolnici.
- Mojoj sre?i nije bilo kraja. Re?eno nam je da ?e poro?aju prisustvovati ekipa iz Beograda, koja ?e mati?ne ?elije najpre preneti u glavni grad, a potom i u Brisel, u najve?u banku mati?nih ?elija u Evropi. To ?e, verujemo, predstavljati spas za našu Janu koja, iako tek šestogodišnjakinja, ve? ?etiri godine koristi insulin – kaže majka An?elka uz objašnjenje da su im lekari ipak objasnili da ?e na devoj?ici mati?ne ?elije mo?i da budu primenjene za nekoliko godina, kada telo, odnosno pankreas, malo oja?aju.
Stru?njaci isti?u da je proces uzimanja mati?nih ?elija potpuno bezbolan i bezopasan postupak i za majku i za bebu.

[Blic, 12.02.2009.]

detaljnije…

Radnim verzijama nacrta zakona, prvi put u našoj praksi, sistemski se ure?uju ?etiri oblasti – biomedicinski potpomognuta oplodnja, transfuzija, transplantacija organa i transplantacija tkiva i ?elija. Radne verzije su uskla?ene sa direktivama EU, ali i Konvencijom o zaštiti ljudskih prava. Javna rasprava traja?e tri meseca.

Ministarstvo zdravlja napravilo je radne verzije nacrta zakona kojima se, prvi put u našoj praksi, sistemski ure?uju ?etiri oblasti – biomedicinski potpomognuta oplodnja, transfuzija, transplantacija organa i transplantacija tkiva i ?elija.
Pošto oblasti koje ?e biti ure?ene zalaze i u eti?ka, kulturološka, sociološka i verska pitanja, radne verzije su, kako kažu u resornom ministarstvu, uskla?ene sa direktivama Evropske unije, ali i Konvencijom o zaštiti ljudskih prava.
Kada malo bolje pogledate oko sebe, gotovo na svakom ?ošku vidite neku banku. I one su nam važne. Dobra vest je da ?e u Srbiji uskoro biti otvorene i banke koje su mnogo važnije i koje bukvalno život zna?e.
Rukovodilac projekta na Institutu za majku i dete Dragana Vuji? kaže da je još 2007. godine taj Institut aplicirao projekat obezbe?ivanja uslova za transplantaciju mati?nih ?elija hematopoeze kod dece u Srbiji.

Javne i porodi?ne banke ?elija 
Taj projekat podrazumeva formiranje javne i porodi?ne banke ?elija koje se dobijaju iz krvi pup?anika. Ta banka ?e zaživeti onog trenutka kada bude zaživeo zakon, i u toku su sve neophodne pripreme.
Podse?amo, mati?ne ?elije iz pup?anika mogu se upotrebiti u le?enju razli?itih oblika raka krvi, uro?ene malokrvnosti ili slabosti imuniteta, ali stru?njaci od njih u budu?nosti o?ekuju mnogo više.
Nacrtom zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, dozvoljeno je doniranje jajnih ?elija i sperme i osnivanje banaka za njihovo ?uvanje.
Usvajanjem Zakona o transplantaciji, u Srbiji ?e kona?no biti precizno ure?eno i doniranje i zaveštanje organa, što su zemlje u našem okruženju ve? odavno uradile.
Odobrenje zdravstvenim ustanovama za izvo?enje svih tih postupaka izdava?e resorno ministarstvo. Bi?e osnovana i Uprava za biomedicinu sa podsektorima, jer u tim oblastima ima mnogo osetljivih pitanja i mogu?nosti za zloupotrebe.
“Taj organ bi?e u sastavu ministarstva, direktore ?e imenovati Vlada na predlog ministara, oni ?e biti finansirani iz sredstava budžeta, vodi?e prakti?no jedinstvene registre svih davalaca za sve što se upotrebljava u oblasti biomedicine i svakako jedinstvena lista ?ekanja za one kojima je neophodan organ, tkivo ili ?elija za le?enje”, kaže pomo?nica ministra zdravlja Zorica Pavlovi?.

Kaznene odredbe nisu definisane
U predloženim nacrtima još nisu definisane kaznene odredbe. To ?e biti naknadno ure?eno.
Sva ?etiri zakona po?ivaju na principu dobrovoljnosti davanja organa i tkiva, ili ?elija, i ta dobrovoljnost podrazumeva i neostvarivanje materijalne koristi.
“Kaznena politika  mora biti veoma oštra i veoma stroga, postoji Krivi?ni zakonik koji zabranjuje trgovinu organima i delovima tela, mi ?emo to podržati i svim drugim odredbama to spre?iti”, objasnila je Pavlovi?.
Posle tromese?ne javne rasprave, sve prihva?ene izmene bi?e unete u kona?an predlog ?etiri zakona koje treba da usvoji Vlada. Posle toga, ovaj set veoma važnih zakona ulazi u skupštinsku proceduru.
U Ministarstvu zdravlja naglašavaju da bi bilo dobro da oni što pre budu i usvojeni jer ?e se tako stvoriti uslovi za razmenu organa, tkiva ili ?elija sa drugim zemljama, što ?e doprineti bržem i boljem le?enju ljudi.

{RTS, 05.02.2009.]

detaljnije…

Svakodnevna konzumacija jaja je povezana sa ve?im rizikom za razvoj dijabetesa tipa 2, sugeriše studija nau?nika sa Univerziteta Harvard.
Prate?i 57.000 odraslih osoba istraživa?i su utvrdili da je svakodnevna konzumacija najmanje jednog jajeta povezana sa 58 do 77 odsto ve?im izgledima za obolevanje od dijabetesa tipa 2, objavio je stru?ni ?asopis Diabetes Care.
Studija nije pokazala na koji na?in bi jaja mogla biti povezana s dijabetesom, ali nau?nici veruju da klju?nu ulogu ima holesterol, poznati faktor rizika za še?ernu bolest.
Istraživa?i napominju da jaja sadrže važne hranljive materije – proteine, vitamine, minerale i takozvane dobre nezasi?ene masno?e, pa je važno njihovu konzumaciju ograni?iti a ne i potpuno izbegavati.
Prema re?ima nau?nika, za smanjenje rizika od dijabetesa tipa 2 je najvažnije održavanje zdrave telesne mase, pridržavanje uravnoteženog režima ishrane i odre?en nivo telesne aktivnosti.

[Tanjug, 05.02.2009.]

detaljnije…