Diabeta.net

- Sa 270 evra koliko po stanovniku izdvajamo za zdravstvo, Srbija se nalazi na dnu evropske lestvice, a ipak smo ostvarili dostupnost zdravstvene zaštite celokupnog stanovništva.
Problem je što ne želimo da izdvajamo više, a tražimo da u zdravstvenim ustanovama dobijemo sve i odmah – izjavila je za naš list direktorka Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlovi?. -Najšira populacija naj?eš?e nije dobro upoznata sa svojim pravima iz oblasti zdravstvenig osiguranja, ali i sa svojim obavezama. Pla?anje doprinosa je nešto što se ?esto želi izbe?i i ako za nešto može da se plati manje, skloni smo da to iskoristimo, a onda o?ekujemo da nam zdravstvena zaštita bude bolja iako ona to ne može da bude bez dodatnog finansiranja. U Srbiji je zaposleno svega oko dva miliona ljudi i to je populacija koja izdvaja i za zdravstveno i penziono osiguranje i koja finansira ostalu populaciju. S obzirom na tako malo sredstva koja imamo za zdravstvenu zaštitu, može se izvesti zaklju?ak da je zdravstvena zaštita na dobrom nivou. Ne zna?i da ne može biti bolje i treba da bude bolje, ali kada se naš sistem uporedi s nekim drugim sistemima koji imaju i deset puta više para, može se re?i da nemamo ve?e probleme nego oni, da naše liste ?ekanja nisu duže i da naša dostupnost zdravstvenoj zaštiti nije manja. Ne postoji zdravstveni sistem u svetu koji je rešio sve probleme i gde je sve idealno i pacijenti apsolutno zadovoljni tako da se to ne može o?ekivati ni od našeg sistema.

U reformi zdravstvenog sistema posebno mesto se pridaje preventivi, ali ipak zamerka zdravtsvenih radnika i gra?ana je da ova oblast do sada nije dobila mesto koje zaslužuje. Da li ?e u narednom periodu za prevenciju biti izdvojeno više novca?
- Planira se izdvajanje zna?ajnog dela budžeta za finansiranje preventivnih aktivnosti i to ?e biti prioritet u narednom periodu. Ovaj program je zaživeo kao sistemski. Borbu protiv masovnih nezaraznih bolesti kao što su kardiovaskularne, maligne, dijabetes… od kojih boluje najve?i broj stanovnika, vodi Ministarstvo zdravlja, a Zavod je tu da finansijski isprati ove programe. Moramo zajedno da se fokusiramo na ovom poslu jer blagovremeno otkrivanje i le?enje bolesti zna?e dvostruku dobit: s jedne strane bolest se uspešnije le?i ukoliko je na vreme otkrivena, a s druge štedi se zdravstveni dinar za kupovinu skupih lekova. U cilju prevencije i ranog otkrivanja bolesti pokrenu?e se nacionalni skrining programi. Skrining za karcinom grli?a materice koji je krenuo u nekoliko domova zdravlja kao pilot program da bi se kasnije proširio na celu Srbiju, pokazao je dobre rezultate. Ve? kod pregleda 2000 žena otkrivena su ?etiri karcinoma u po?etnoj fazi bolesti i one sada zaista mogu biti spašene. Da nisu došle na ovaj pregled verovatno bi se lekaru obratile kada bi ve? bilo kasno i kada su šanse za izle?enje daleko manje. Predvi?aju se i druge preventivne akcije. Ministarstvo zdravlja ?e ve? krajem ovog meseca u 18 preventivnih centara u Srbiji pokrenuti širok program za rano otkrivanje še?erne bolesti gde ?e se me?u stanovništvom ?¢‚Ǩ?ìtražiti?¢‚Ǩ¬ù oni koji imaju rizik za nastanak dijabetesa ili ve? imaju povišen nivo še?era u krvi a da to i ne znaju.

A kada pacijenti nisu zadovoljni…

Prilikom nedavnog po?etka rada nacionalnog centra za prevenciju i edukaciju dijabeti?ara u Vrnja?koj Banji imali ste priliku da razgovarate s pacijentima koji su izneli primere kršenja njihovih prava. Na šta se pacijenti naj?eš?e žale i kome da se obrate za pomo??
- Naj?eš?e zamerke su da ih lekar iz državne ustanove šalje kod privatnog lekara, da se pacijentu propisuje lek koji nije na listi i koji pacijenti kupuju iako ima adekvatne zamene, da se trudnicama propisuje lek koji moraju da kupe, da se napla?uju preventivni pregledi… Uvek ?e postojati poneki lekar koji ne primenjuje propise pa svom pacijentu ne da na recept, na primer iglice za špric namenjen dijabeti?arima, ili neki lek koji nije na listi pa pacijent mora da ga kupi. To je stav pojedinaca, ali nije generalno sistema. Problema ?e uvek biti i moramo raditi na njihovom rešavanju. Ukoliko pacijent nije zadovoljan uslugom, može da se obrati najbližoj filijali koja je obavezna da pomogne pacijentu. Može da se obrati pismom ili mejlom i meni. Iz tih dopisa saznam šta se dešava na terenu i reagujem u svim slu?ajevima gde postoji kršenje prava pacijenata i zakona.

Po?etkom godine u domovima zdravlja je krenulo izjašnjavanje pacijenata o svom lekaru, ali do sada svog lekara je izabralo tek nešto više od 30 odsto gra?ana?
- Nismo nezadovoljni procentom izjašnjenih pacijenata jer pravu kampanju još nismo ni po?eli ve? je uglavnom išla tiha kampanja, odnosno da domovi zdravlja sami animiraju osiguranike koji ve? dolaze na pregled da se izjasne o svom lekaru. Izme?u domova zdravlja ima velike razlike pa se u nekima izjasnilo 80 odsto pacijenata, a u nekima izjašnjavanje za svog lekara nije ni po?elo. Neophodno je da se završi izbor izabranog lekara i to je obaveza svakog gra?anina.Uskoro ?e gra?ani dobiti na ku?ne adrese dopise u kojima ?e biti obavešteni zašto je važno da izaberu svog lekara i kako na jednostavan na?in da ga izaberu. Pacijenti imaju pravo da biraju lekara sve dok on ne popuni broj svojih pacijenata. U tom slu?aju mogu da biraju izme?u preostalih lekara. Za sada nismo išli na dodelu lekara za one koji se nisu izjasnili, mislimo da još nema potrebe za tim, mada ni to nije loša varijanta jer posle odre?enog vremena pacijent ima pravo da promeni lekara ukoliko nije s njim zadovoljan.

Ve? sada ispred ordinacije pojedinih lekara je uvek gužva, a kod drugih nema nikoga. ?Ö¬†ta ?e biti s lekarima koji ne budu imali predvi?en broj izjašnjenih pacijenata ?
- Cilj izbora lekara je da se finansira kvalitetni rad, kao i broj pacijenata i njihovo zadovoljstvo uslugama odre?enog lekara. Svaki lekar treba da ima odre?en broj pacijenata, da brine o njihovom zdravlju, da sprovodi sve preventivne preglede po utvr?enim propisima i ukoliko sve ovo uradi i pacijent je s njima zadovoljan, taj lekar treba da ima i dodatak na zaradu ?ime ?e biti izdvojen od onih kolega koji te rezultate ne postižu. Promena finansiranja ne može da se uradi preko no?i niti može da se izvrši bez promene nekih drugih zakonskih akata, kao na primer Zakona o platama u javnim službama koji svim zaposlenima garantuje istu zaradu, što naravno nije dobro i ne stimuliše kvalitet i ve?i rad. Oni lekari koje pacijenti ne?e, ne trebaju ni Fondu ni zdravstevnom sistemu, jer dinar koji zaposleni izdvajaju za svoju zdravstvenu zaštitu ne treba da se koristi za plate lekara koji pacijentima ne trebaju jer ne rade dovoljno kvalitetno. Za sada nismo išli na dodelu lekara za one koji se nisu izjasnili, mislimo da još nema potrebe za tim, mada ni to nije loša varijanta jer posle odre?enog vremena pacijent ima pravo da promeni lekara ukoliko nije zadovoljan tako dodeljenim lekarom.

[Dnevnik, 16.08.2008.]