Vakcina protiv dijabetesa tip 1 može o?uvati proizvodnju insulina
Preostalo lu?enje insulina, mereno na osnovu nivoa C-peptida, zna?ajno manje je opalo tokom 30 meseci kod dece koja su tretirana vakcinom nego kod dece tretiranoj placebom, otkrio je Johnny Ludvigsson, doktor sa Linkoping Univerziteta.
U datom istraživanju, stimulisano lu?enje insulina je tako?e manje opalo u grupi koja je tretirana imuno terapijom, objavio je u online ?asopisu New England Journal of Medicine. Rezultati ?e biti objavljeni 30. oktobra u štampanom izdanju ovog žurnala.
Iako istraživanje nije postiglo primarni cilj ?¢‚Ǩ‚čú poboljšanje nivoa C-peptida u 15 meseci i i nije imalo efekta na potrebe za insulinom i nivoe glukoze, rezultati su ipak ohrabruju?i u pore?enju sa ostalim naporima u prevenciji dijabetesa tip 1, kažu istraživa?i.
?¢‚Ǩ?ì?ak i malo preostalo lu?enje insulina, sa stimulisanim nivoima C-peptida iznad 0.2nmol/l, pokazalo se da obezbe?uje zna?ajnu dobit u pogledu spre?avanja dugoro?nih komplikacija?¢‚Ǩ¬ù- tvrde istraživa?i.
?injenica je da ve?ina pokušaja reverzibilnosti diabetesa tip 1 nije urodila plodom.
Rani pokušaji su otkrili da su imunosupresivni agensi efikasni u smanjenju potreba za insulinom, ali da su uzrokovali ošte?enje bubrega ili ?ak otkazivanje bubrega kod dece. Skoriji pokušaji su ili davali minimalna poboljšanja ili su imali zna?ajnije kontra efekte.
Delimi?na efikasnost i mala toksi?nost vakcine koriš?ene u istraživanju dr. Ludvigsona je svakako dobra vest, komentarisala je dr. Denis L. Faustman (Denise L. Faustman), sa Masa?usets Opšte Bolnice (Massachusetts General Hospital).
?¢‚Ǩ?ìMe?utim, to nije ono što pacijenti zapravo žele, i još ima puno toga da se uradi?¢‚Ǩ¬ù, rekla je dr. Faustman.
Velik broj autoantigena je uklju?eno u destruktivnom imuno odgovoru kod dijabetesa tip 1, tako da pove?anje efikasnosti može zahtevati mešoviti pristup, kako bi se izazvala imuno tolerancija na ve?inu ovih proteina. Tako?e je od velikog zna?aja po?etak terapije u što ranijem stadijumu diabetesa tip 1. Budu?nost ovakve terapije mogla bi da bude i detekcija potencijalnog diabetesa kod najbližih ro?aka dece (bra?a, sestre) sa dijabetesom, kao i pravovremena intervencija pomenutom imunizacijom, kako bi se što bolje o?uvala funkcija ?elija ostrvaca.
U studiji dr. Ludvigsona u?estvovalo je 70 dece uzrasta od 10 do 18 godina, kojima je diabetes otkriven u proteklih 18 meseci i kojima je primenjena imunoterapija ili placebo. Kod svih u?esnika u studiji utvr?eno je prisustvo antitela i imali su nivo C-peptida iznad 0.1nmol/l.
Deca su prema slu?ajnom odabiru tretirana ili dvema vakcinama od 20?Ǭµg ili placebom u 8 razli?itih klinika za pedijatriju u ?Ö¬†vedskoj.
Periodi?ni testovi tolerancije na razli?itu vrstu hrane, kako bi se stimulisalo lu?enje preostalog insulina, pokazali su smanjenje funkcije beta ?elija u obe grupe.
Vakcina nije zna?ajnije zaustavila opadanje nivoa C-peptida nakon 15 meseci, što je bio primarni cilj, u pore?enju sa polaznom ta?kom (0.12 naspram ?¢ÀÜ‚čô0.17 nmol/l, P=0.28).
Me?utim, razlika u smanjenju nivoa C-peptida je dostigla neki zna?aj nakon 30 meseci (?¢ÀÜ‚čô0.21 naspram ?¢ÀÜ‚čô0.27 nmol/l, P=0.045).
Ostala sekundarna merenja pokazuju blaga pobaljšanja u slu?ajevima gde je korištena vakcina:
- Sporije opadanje u stimulisanom lu?enju insulina, mereno u oblasti ispod krive od 15 meseci (?¢ÀÜ‚čô0.38 naspram ?¢ÀÜ‚čô0.75 nmol/l na 2 sata, P=0.01).
- Manje opadanje u stimulisanom lu?enju insulina, mereno u oblasti ispod krive od 30 meseci (?¢ÀÜ‚čô0.72 naspram ?¢ÀÜ‚čô1.02 nmol/l na 2 sata, P=0.04).
- Manja promena C-peptida: odnos glukoze plazme za 30 meseci (P=0.02).
Me?utim, nije bilo napretka po pitanju nivoa glikoliziranog hemoglobina, nivoa glukoze u krvi ili potreba za insulinom.
Iako su pacijenti pokazivali specifi?an imuni odgovor na primenjenu vakcinu, nije bilo zaštitnog efekta kod pacijenata koji su tretirani šest meseci ili manje nakon dijagnoze.
Nepoželjna dejstva su bila blaga i jednake u?estalosti i oblika u obe grupe pacijenata. Nijedan slu?aj sa nepoželjnim dejstvom nije povezan sa tretmanom.
Mehanizam delovanja vakcine nije najjasniji, ali u pitanju može da bude modulacija opšteg imunog odgovora na autoantigen dekarboksilazu glutaminske kiseline.
Ovi rezultati obezbe?uju preliminarni dokaz koncepta za ovaj tretman imunoterapijom, što bi zna?ilo da predstoje opsežne studije o dejstvu vakcine u Evropi i Sjedinjenim Ameri?kim Državama.
Diamyd(R) Type 1: predstavlja tretman novootkrivenih pacijenata Diamyd(R) diabetes vakcinom. Diamyd(R) Type 1 je jednostavan tretman bez ozbiljnijih propratnih efekata. Ovaj tretman je trenutno u III fazi testiranja u studijama u Evropi i USA. Planovi kompanije su da se završi prijava za dozvolu za puštanje na tržište do kraja 2010. godine. Godišnje tržište za Diamyd(R) Type 1 procenjuje se na oko milijardu dolara.
Mehanizam delovanja: Diabetes tip 1 je autoimuna bolest u kojoj sopstveni imuni sistem napada ?elije u telu koje lu?e insulin. Aktivni sastojak Diamyd(R) je dekarboksilaza glutaminske kiseline (GAD), što je glavni antigen kod dijabetesa tip 1. Tretmanom GAD, spravljenim u vidu vakcine, na imuni sistem pacijenta se deluje na takav na?in da se usporava napad na ?elije koje proizvode insulin. Spre?avanje autoimunog procesa je osnova u le?enju diabetesa tip 1.
Prevela i priredila: kdanijela
[Diabetes In Control #438, 15. oktobar 2008.]
Ninoslav Rašković, naš prvi maratonac sa tip1 dijabetesom!