Diabeta.net

Na pomolu rušenje još jednog medicinskog mita: Nastojanja dijabeti?ara da održavaju niske vrednosti še?era u krvi ne?e smanjiti rizik od bolesti srca
 
Još jedna medicinska teorija je opasno poljuljana: nastojanja dijabeti?ara da održavaju vrlo niske vrednosti še?era u krvi ne?e smanjiti rizik od bolesti srca. Krajem prošle nedelje u ameri?kim medijima objavljeno je prvo saopštenje savezne studije Akord, ?iji su istraživa?i dokazali da vrlo niske vrednosti še?era ?ak mogu da pove?aju rizik od infarkta. Decenijama su nau?nici verovali da osobe sa dijabetesom, ukoliko budu održavale vrednosti še?era u krvi u okviru niskih i normalnih vrednosti, ne?e biti izložene visokom riziku da umru od sr?anih bolesti. Posle objavljivanja rezultata istraživanja, koje je obuhvatilo više od 10.000 sredove?nih i starijih osoba (u proseku starih 62 godine) sa dijabetesom tipa dva, od koga prose?no boluju oko 10 godina, ova teorija dovedena je u pitanje.

U glavnoj grupi ispitanika kod kojih su vrednosti glikoziranog hemoglobina održavane na 6,5 i manje ispostavilo se da ima više onih koji su se suo?ili sa smrtonosnim sr?anim oboljenjima, nego u kontrolnoj grupi koja je glikozirani hemoglobin držala na vrednosti od sedam. Nau?nici koji su radili ovu studiju preporu?ili su, me?utim, dijabeti?arima da terapiju nikako ne smeju da menjaju na svoju ruku, nego prethodno treba da se konsultuju sa svojim lekarima. Pacijentima koji su se godinama borili da ispune lekarske zahteve – putem dijeta i terapije koja je nekada podrazumevala i ?etiri, pet davanja insulina na dan, proveravanje še?era od sedam do osam puta dnevno, a neki su nosili i insulinske pumpe – bi?e teško objasniti da i nisu morali da budu tako revnosni, priznaju istraživa?i. Pokazalo se da je ve?a stopa smrtnosti zbog sr?anih oboljenja kod pacijenata koji su se najviše trudili da svoj še?er u krvi održe na niskim vrednostima. Ipak su dobro postupali, jer nije opovrgnuta medicinska tvrdnja da niske vrednosti še?era ?uvaju pacijenta od bolesti bubrega, slepila i mogu?ih amputacija zbog dijabetskog stopala.

Suo?eni sa ovim iznena?uju?im rezultatima nau?nici su pozvali medicinske eksperte da odgovore na pitanje koji je najbolji na?in le?enja bolesti koja poga?a 21 milion Amerikanaca. Dijabetes je u današnje vreme ono što je kuga bila u srednjem veku: nezaustavljivo se širi i od njega u ovom ?asu boluje oko 230 miliona ljudi širom sveta, a svake sekunde jedna osoba umre zbog posledica še?erne bolesti. Procenjuje se da ?e se broj dijabeti?ara do 2025. godine udvostru?iti – tada ?e ih biti ve? izme?u 370 i 400 miliona.

Profesora dr Nebojšu Lali?a, endokrinologa i predsednika Republi?ke stru?ne komisije za dijabetes, zamolili smo da za „Politiku” objasni poruku i zna?aj ove studije.

– Poruka studije Akord, koja je definitivno važna i zna?ajna, jeste da snižavanje nivoa glikoziranog hemoglobina ne može biti beskona?no i nekriti?ko. Regulisanje še?era je delikatna klackalica. Mi smo se decenijama borili sa hiperglikemijom, dakle, sa visokim vrednostima še?era u krvi, ali je sada opasnost prepoznata i u hipoglikemijskim, niskim vrednostima. Najvažnija poruka jeste da se nivo še?era mora održavati i kontrolisati. Rezultati ove studije nikako ne mogu da budu izgovor da pacijenti ne kontrolišu nivo še?era ili da bude devalvirana ideja o kontrolisanom še?eru – objašnjava dr Lali?.

Profesor Lali? objašnjava kako niske vrednosti ugrožavaju srce: kad pada še?er, smanjuje se ishranjenost srca i mozga. Ali i visoke vrednosti glikoziranog hemoglobina nisu ništa manje opasne, jer visoki še?er u dužim etapama ugrožava i ošte?uje krvne sudove i mozak. Zato je, kako kaže naš sagovornik, najvažniji cilj dijabetologa dobra regulacija še?era. Profesor Lali? kaže da je, kao i svaki lekar, vrlo zadovoljan kad vidi da njegov pacijent održava glikozirani hemoglobin na vrednosti od sedam, jer je takvih u Srbiji manje od 50 odsto, ali ni u svetu nije bolje.

Kod nas od še?erne bolesti, po podacima profesora dr Nebojše Lali?a, endokrinologa i predsednika Republi?ke stru?ne komisije za dijabetes, boluje izme?u 400.000 i 500.000 osoba, pa je i Srbija tako?e, suo?ena sa epidemijom še?erne bolesti. Pet odsto žitelja naše zemlje ima dijabetes tipa dva i po tome se ne razlikujemo se od država u okruženju. Prema našim lokalnim procenama, na jednu osobu koja se le?i i uzima terapiju, dolazi još jedna osoba sa dijabetesom, jer je re? o vrlo podmukloj bolesti, koja dugo ne daje vidljive simptome.

[Politika, 15.2.2008]