Diabeta.net

Nau?nicima je pre samo 50 godina trebalo mnogo vremena i truda da dešifruju genetski kod, za šta im je danas o potrebno svega nekoliko sati. Novi pronalasci ne samo da pomažu lekarima da prona?u uzrok raznih oboljenja, ve? im omogu?avaju da predvide kakvim je bolestima pacijent podložan. Ova metoda testiranja postaje sve popularnija u Velikoj Britaniji. Geni uti?u na to da li smo visoki, niski, crnokosi ili crvenokosi. Oni su takore?i gra?evinski materijal od kojeg je sa?injeno naše telo, i pored toga što odre?uju naš fizi?ki izgled, uti?u i na naše zdravlje.

Nova dostignu?a danas omogu?uju nau?nicima da dešifruju genetski kod i ispitaju da li postoje defekti koji bi mogli da dovedu do bolesti kao što su dijabetes, kardio-vaskularna oboljenja ili distrofija miši?a.

«Tehnologija za testiranje DNK se razvija ogromnom brzinom, i danas je znatno lakše pro?itati složene genetske kodove,» kaže dr Kavalijer.

Osim toga što prikupljanje informacija zapisanih u našim genima pomože lekarima pri dijagnostici, ono je uzrok i sve ve?eg biznisa u Velikoj Britaniji. Ljudi sve ?eš?e zahtevaju od kompanija kao što je «Dženetik Helt» u ?uvenoj londonskoj ulici Harli, da im urade li?nu genetsku mapu koja ?e pokazati podložnost raznim bolestima. Jednostavan bris iz usta je dovoljan za analizu DNK.

«Klijentima dostavimo izveštaj na 50 strana u kome su podaci o njihovom trenutnom zdravstvenom stanju, kao i o komponentama koje smo otkrili, a koje mogu da uzrokuju neke bolesti i naravno šta da u?ine kako bi to spre?ili,» pri?a Vitli.

I dok neke firme primaju i šalju podatke poštom, druge kompanije imaju intimniji odnos sa pacijentima.

«Uzimamo u obzir ?itavu medicinsku istoriju pacijenta, ali ih ne ostavljamo sa nerazumljivim genetskim podacima. Oni uvek mogu da do?u i da nam postave dodatna pitanja, savetujemo im da sami prona?u što više informacija, a mi im nudimo plan vežbi, na?in na koji bi trebalo da se hrane, a sve u zavisnosti od toga koje su im sfere interesovanja,» objašnjava Vitli.    
 
Me?utim tu su i brige vezane za sve brži razvoj genetike, kao što je npr. da i dalje postoji previše nepoznanica kako bi svaka analiza bila upotrebljiva onoliko koliko to izgleda na prvi pogled.

«Još uvek ne znamo dovoljno o genima i njihovoj ulozi u oboljenima. Otkrili smo funkcije nekih gena, ali sigurno postoji još hiljade neotkrivenih, i to je kao da znate nekoliko karata i da na osnovu njih pokušavate da predvidite kako izgleda ?itav špil,» zaklju?uje dr Kavalijer.

On dodaje da je zabrinut time što neki ljudi mogu da naškode svom zdravlju ukoliko otkriju da nemaju predispoziciju prema odre?enoj bolesti, ali da isto tako mogu da brinu bez razloga ukoliko saznaju da imaju velike šanse da obole od neke ozbiljne bolesti.   

Geneti?ki test košta od jedne do dve hiljade ameri?kih dolara. I dok neki tvrde da je cena previsoka za takvu vrstu informacije koja ne može da promeni ne?iju medicinsku sudbinu, drugi smatraju da je znanje o tome šta ih može zadesiti u životu -  neprocenjivo.

[VOA, 20/03/2008]