Diabeta.net

Narodi južne Evrope sve deblji iako imaju najzdraviju kuhinju na svetu

Stanovnici evropskih mediteranskih država, prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), spadaju me?u najgojaznije na Starom kontinentu i pored toga što je mediteranska kuhinja jedna od najzdravijih na svetu. Me?u gojaznim Evropljanima posebno se izdvajaju Grci, od kojih tri ?etvrtine ima višak kilograma.

Jozef šmithuber, ekonomski ekspert FAO, objašnjava za“Blic“ da je do tog paradoksa došlo pod uticajem procesa evropskih integracija i globalizacije, pošto su gra?ani država poput Gr?ke, Portugala, Malte, španije i Italije u poslednjih nekoliko decenija jednostavno postali bogatiji.
- Ulazak na zajedni?ko tržište EU podsti?e ekonomski razvoj kod zemalja ?lanica. Kod Grka je, na primer, i dalje prisutna tradicionalna mediteranska ishrana uz mnogo povr?a i vo?a, ali je problem to što sada uz to oni unose i mnogo više mesa i masti nego ranije – tvrdi šmithuber.
- U Gr?koj 75 odsto ljudi ima vrednosti oko indeksa telesne mase 30, što je granica izme?u viška kilograma i gojaznosti. španija i Portugal imaju oko 55 odsto takve populacije, a Italija oko 52 odsto. Ne samo da se na?in ishrane na Mediteranu promenio ve? su se s tom promenom pojavili i simptomi koronarnih oboljenja i dijabetesa tipa dva – kaže šmithuber, koji je za FAO sa?inio izveštaj na tu temu.
U izveštaju se navodi da je španija zemlja s najve?im porastom gojaznih u EU, gde je pre 40 godina bilo 25 odsto gojaznih, a danas ih ima ?ak 40 odsto. šmithuberova analiza pripisuje promene u ishrani i faktorima kao što su sve ve?i broj supermarketa i restorana brze hrane, i to u vreme kada se ljudi sve manje kre?u, što zna?i da bi trebalo da unose manje kalorija. U izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu UN se navodi da je u poslednjih 40 godina dnevni unos kalorija u zemljama kao što su Gr?ka, Italija i španija pove?an za 30 odsto više nego u zemljama na severu EU.
Osnovna odlika promene u mediteranskoj ishrani koju naš sagovornik zapaža je smanjenje ugljenih hidrata i pove?ani unos masti.
- Kod Grka je udeo masti u ishrani u poslednjih 40 godina porastao sa 30 na 38 odsto. Ali, nije problem samo to što se ishrana promenila, ve? to što se promenio i na?in života ljudi na Mediteranu, ali i u celoj Evropskoj uniji. Ne kre?u se dovoljno, koriste automobile ili metro za odlazak na posao umesto da voze bicikle. Sede puno, gledaju televiziju – tvrdi šmithuber.
šmithuber navodi da je FAO imala podatke o ishrani i gojaznosti u bivšoj Jugoslaviji do po?etka 90-ih godina prošlog veka, ali da od tada ima samo analize iz Slovenije, dok o Srbiji nema podataka.
- Slovenci imaju prili?no stabilnu ishranu. Prema podacima iz 1992. godine, unosili su 34 odsto kalorija iz masti, a sada oko 33 odsto. Blago su uve?ali unos proteina, sa 12 na 15 odsto, i ugljenih hidrata, sa 33 na 34 odsto – kaže ekonomski stru?njak FAO.

Beogra?ani se hrane najzdravije
Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“, ?etvrtina stanovnika jugoisto?ne Srbije pri izboru na?ina ishrane ne razmišlja o zdravlju, dok je nacionalni prosek po tom pitanju oko 20 odsto. Stanovnici Beograda i Vojvodine jedu ribu više od stanovnika ostalih delova Srbije. U periodu izme?u 2000. i 2006. godine, konzumiranje svežeg povr?a poraslo je sa 42,4 odsto na 54,8 odsto, a u istom periodu zabeležen je i porast konzumiranja svežeg vo?a. Dve tre?ine gra?ana Srbije slobodno vreme provodi sede?i, ali je procenat onih koji vežbaju tri puta nedeljno u periodu od 2000. do 2006. porastao sa 13,7 na 25,5 odsto.

[Blic, 31.07.2008.]