Diabeta.net

Gojazna deca od 12 do 18 godina, izmenom Pravilnika o upu?ivanju na rehabilitaciju, dobila su prvi put pravo da o trošku zdravstvenog osiguranja provedu tri nedelje godišnje u nekom od rehabilitacionih centara.

Prema odluci Upravnog odbora Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) finansira?e se medicinska edukacija i programi fizi?kih aktivnosti za ovu decu.

"To je preventivni program. Zbog gojaznosti, ova deca su u riziku da obole od kardiovaskularnih bolesti, degenerativnih oboljenja zglobova, dijabetesa. U rehabilitacionim centrima kroz specijalizovane programe deca bi trebalo da nau?e kako da se pravilno hrane, i da kroz program fizi?kih vežbi smanje kilažu koliko je to mogu?e", rekao je za "Ve?ernje novosti" Vladan Ignjatovi? iz RZZO.

On kaže da smo po broju gojazne dece daleko od Amerikanaca, me?u kojima se registruje najviše gojaznih, ali se i kod stalno pove?ava broj dece sa viškom kilograma. Poslednja istraživanja pokazuju da je 15 odsto dece ve? u predškolskom uzrastu gojazno. Kod 35 odsto puna?kih prisutan je metaboli?ki sindrom, odnosno sklonost ka obolevanju od še?erne bolesti i kardiovaskularnih oboljenja.

Ve? kod desetogodišnjaka, osim viška kilograma, registruju se povišen krvni pritisak i nivo še?era i holesterola u krvi – pokazalo je istraživanje Unicefa me?u najmla?om populacijom u Srbiji.

Osim gojazne dece, na 21 dan rehabilitacije godišnje o trošku osiguranja imaju pravo oboleli od cerebralne paralize, posledica de?je paralize, multiple skleroze, miši?ne distrofije, paraplegije, i svi osiguranici sa sli?nim trajnim dijagnozama.

(Ve?ernje novosti, 28.03.2008.)

Sla?ana Jovi?
nacionalni koordinator kampanje za pravilnu ishranu
Ta odluka je ispravna u profesionalnom smislu kao mera le?enja i prevencije, jer je gojaznost bolest, ali i faktor rizika za nastanak brojnih, pre svega hroni?nih, bolesti i stanja. Istraživanje zdravstvenog stanja dece u Srbiji, koje je sprovelo Ministarstvo zdravlja, pokazuje da je procenat umerenogojazne i gojazne dece u porastu 2006, u odnosu na istraživanje iz 2000. godine. Le?enje gojaznosti je od velikog zna?aja, jer nije u pitanju samo višak kilograma i estetika, ve? uvod u ozbiljne zdravstvene probleme. Pošto je re? o deci i mladima, sve mere prevencije i le?enja imaju još ve?i zna?aj za njihovo bolje zdravlje u odraslom dobu.

Maja Popov
instruktor joge i transcendentalne medicine
Mislim da ne?e biti dovoljno samo decu poslati u banju na sedam do deset dana. Potrebno je izmeniti dnevnu rutinu dece s viškom kilograma, uvesti obavezne jutarnje vežbe. Roditelji bi trebalo više da se bave ishranom deteta, da je izmene, izbace brzu hranu i sokove s vešta?kim zasla?iva?ima, ali i da spremaju užinu kod ku?e. Treba iz de?ije ishrane izbaciti sve sa opasnim vešta?kim še?erom i emulgatorima koji uti?u na nadutost. Neophodno je uvesti vežbe za ki?mu i vratne pršljenove koji su ugroženi zbog teških ran?eva.

Jagoda Jorga
profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu
To su palijativne mere. Republi?ki fond za zadravstveno osiguranje radi bez konsultacija sa stru?nim udruženjima, poput Srpskog udruženja za prou?avanje gojaznosti i stru?njacima koji se tim problemom bave. Time opravdava postojanje rehabilitacionih centara, koji služe kao socijalna kategorija, a ne ispunjavaju nijedan uslov programa za le?enje gojaznosti. To su ba?ene pare i krajnje je vreme da neko definiše kriterijume po kojima se tako nešto uvodi. Korisnije bi bilo uvo?enje mera za spre?avanje emitovanja reklama za visokokalorijske namirnice u vreme kada deca gledaju program, kao u mnogim zemljama. Potrebna je edukacija u školama i ve?a dostupnost sportskim programima, koji bi bili efikasniji. Besmisleno je poslati decu na rehabilitaciju bez prethodnog le?enja. To su ba?ene pare, a niko ne vrši kontrolu RZZO, kao najve?eg fonda u Srbiji.

Milena Ko?i?-Vukmanovi?
lekar Doma zdravlja Ruma
Odluka može biti shva?ena na više na?ina, a ja je kao sasvim mlada majka i lekar razumem kao želju našega društva da pomogne mladima, odnosno deci u najvažnijem periodu njihovog života. Gojaznost je, generalno, veliki problem, kao što je i neuhranjenost najmla?ih signal da se hitno preduzmu odgovaraju?e mere zaštite. Svaka mera državnih institucija ?iji je cilj poboljšanje zdravlja stanovništva zaslužuje podršku javnosti. Zbog toga i ovu akciju podržavam, jer ocenjujem da ?e popraviti poprili?no nepovoljnu zdravstvenu sliku našega društva.

(Danas, 29.3.2008.)