Diabeta.net

Biljni preparati, ?aj i pojedine namirnice mogu da poboljšaju arterijsku cirkulaciju i smanje rizik od teških posledica

Kada se holesterol i trigliceridi natalože u arterijskim krvnim sudovima i u?aure, nastaje ateroskleroza, za koju nema leka, budu?i da još nije otkriven nijedan preparat koji bi u potpunosti pro?istio arterije od masnih kapljica. Ateroskleroza može da zahvati sve arterije i izazove niz bolesti organa koje one ishranjuju. Taloženje masti je najopasnije u krvnim sudovima srca i mozga: tada nastaje poreme?aj cirkulacije u ovim organima, a posledica je infarkt ili moždani udar.

Sre?om, ovi procesi traju godinama i mogu da se zaustave. To se postiže smanjenim unosom masno?e i regulisanjem telesne težine, izbegavanjem slatkih namirnica, prestankom pušenja, le?enjem povišenog krvnog pritiska i svakodnevnom šetnjom u trajanju od jednog sata.

Koristi od preparata

Da li ?ajevi i biljni preparati mogu da pomognu usporavanje i le?enje ateroskleroze? Po re?ima dipl. farmaceuta Violete Popov iz Instituta za prou?avanje lekovitog bilja ?¢‚Ǩ?æDr Josif Pan?i??¢‚Ǩ¬ù, biljni preparati tako?e mogu da budu od koristi za ja?anje krvnih sudova, naro?ito u prirodnim procesima starenja. Na prvom mestu je beli luk. Lekoviti sastojci ove namirnice su sumporna jedinjenja koja ostaju sa?uvana i u osušenoj lukovici.

?¢‚Ǩ‚Äú Neošte?en ?en sadrži aliin, rastvorljivo kristalno jedinjenje bez mirisa. Kada se ?en i najmanje ozledi, osloba?a se enzim aliinaza koji razlaže aliin na alicin. Alicin veoma brzo oksidiše i nastaju razli?ita jedinjenja, a me?u njima je i dialildisulfid koji daje specifi?ni miris belom luku. Lekoviti sastojci snižavaju nivo holesterola i triglicerida u krvi, blago smanjuju krvni pritisak, spre?avaju slepljivanje trombocita i stvaranje krvnih ugrušaka. Ova dejstva su potvr?ena i kroz klini?ka ispitivanja standardizovanih preparata belog luka (sa precizno odre?enom koli?inom lekovitih sastojaka) ?¢‚Ǩ‚Äú navodi naša sagovornica.

Za bolju prokrvljenost sr?anog miši?a preporu?uje se glog, odnosno preparati koji sadrže standardizovane ekstrakte listova i cvetova ove biljke. Glog može da pomogne kod lakše sr?ane slabosti. Ovo stanje se prepoznaje kao brže zamaranje, lupanje srca, otežano disanje ili stezanje u grudima pri uobi?ajenim fizi?kim naporima.

?¢‚Ǩ‚Äú ?esto se preparati gloga koriste i kao dopunska terapija. Povoljni efekti se prime?uju posle šest nedelja. Ipak, osobe koje ve? uzimaju neki od lekova za srce i cirkulaciju pre uzimanja preparata gloga treba da se posavetuju sa svojim lekarom. Ovi preparati se ne preporu?uju deci, trudnicama i dojiljama ?¢‚Ǩ‚Äú upozorava Violeta Popov.

Ukras i lek

U prevenciji poreme?aja moždane cirkulacije naj?eš?e se koriste preparati koji sadrže standardizovane ekstrakte ginka. To je izuzetno stara kineska biljka koja se ubraja u najlepša ukrasna stabla, objašnjava naša sagovornica. Krošnja je jajolika, sa svega nekoliko debelih grana. Lekoviti sastojci ginka nalaze se u svetlozelenim listovima lepezastog oblika koji su podeljeni na dva lobusa, odnosno dela, zbog ?ega i nosi naziv biloba. Koriste se za dobijanje suvih ekstrakta sa ta?no odre?enim sadržajem lekovitih sastojaka od kojih se izra?uju biljni preparati. Ekstrakt listova ginka povoljno deluje na protok krvi, zidove krvnih sudova i metabolizam mozga, a uo?ena je njegova antioksidantna aktivnost. Ovaj ekstrakt smanjuje i gustinu krvi i pove?ava njenu proto?nost, spre?ava slepljivanje trombocita i pove?ava ?vrsto?u zidova krvnih sudova. Zahvaljuju?i tome poboljšava se prokrvljenost razli?itih organa, a naro?ito mozga.

?¢‚Ǩ‚Äú Preparati ginka povoljno deluju kod osoba sa hroni?nim poreme?ajima arterijske cirkulacije u vratu i glavi, zbog koje može da nastane glavobolja ali i da do?e do opadanje intelektualnih funkcija. Dokazano je da kod starijih osoba uzimanje ginka bilobe poboljšava koncentraciju i pam?enje. Ovaj preparat je koristan i protiv vrtoglavice, zujanja i šumova u ušima (tinitusa) i slabije cirkulacije u nogama.

Biljni preparati i ?ajevi, me?utim, mogu da imaju i neželjene efekte i interakcije sa lekovima i namirnicama, i zato bi pre njihove upotrebe trebalo uvek potražiti savet farmaceuta ili lekara, preporu?uje Violeta Popov.

?aj, kafa i namirnice

Prema pisanju ?asopisa ?¢‚Ǩ?æArterioskleroza, tromboza i vaskularna biologija?¢‚Ǩ¬ù, osobe koje redovno piju ?aj (zeleni ili crni) imaju smanjeni rizik od stvaranja plakova u arterijama, a time i manji rizik i od bolesti srca i moždanog udara. Pozitivno delovanje ?aja poti?e od antioksidantnih flavonoida. Za povoljan u?inak dovoljno je popiti samo jednu do dve šolje ?aja.

Više epidemioloških studija potvrdilo je da polifenoli u namirnicama smanjuju rizik od bolesti krvnih sudova. Crno grož?e i jabuke, kao i njihov sok, smanjuju rizik od stvaranja opasnih naslaga na arterijama, a time i rizik od sr?anog i moždanog udara. Dnevna doza ovih prirodnih ?¢‚Ǩ?ælekova?¢‚Ǩ¬ù je tri jabuke ili tri manja grozda tamnih sorti. Sok proizveden od tamnog grož?a sadrži dva i po puta više fenola od jabu?nog soka. Fenol snižava koncentraciju holesterola u krvi, smanjuje oksidativni stres i nakupljanje masno?a u arterijama. Pozitivno delovanje polifenola zavisi od u?estalosti konzumiranja namirnica koje ih sadrže, koli?ine i koncentracije. Ove sastojke sadrže i: arti?oke, peršun, prokelj, jagode, salata, luk i lisnato povr?e i krompir. Istraživa?i smatraju da je koli?ina polifenola u namirnicama manje važna od zastupljenosti u svakodnevnoj ishrani.

Uzimanje kafe više od ?etiri šoljica dnevnoi napitaka sa kofeinom (više od dve ?aše) može da pove?a koncentracijusvih masno?a u krvi i ubrza aterosklerozu, naro?ito ako se koristi nefiltrirana kafa.

[Politika Magazin, 19/10/2008]