Diabeta.net

Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje apeluje na lekare da ograni?e prepisivanje skuplje insulinske terapije dijabeti?arima. Neki lekari smatraju da štednja šteti obolelima.

Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje nedavno je uputio dopis lekarima kojim se preporu?uje racionalnija potrošnja skuplje insulinske terapije, takozvane insulinske analoge. Pojedini lekari protive se takvoj štednji u zdravstvu jer smatraju da je ona loša za pacijente.

U fondu tvrde da nije re? o štednji, ve? o pravilnoj raspodeli sredstava na sve kategorije bolesnika.

Humani insulin je osnovna terapija za ve?inu od 60 hiljada dijabeti?ara koliko ih u Srbiji ima. Posle dvadesetak godina le?enja dijabetesa tabletama, Vlada Milenkovi?, prešao je na insulin i od tada mu je, kaže mnogo bolje.

“Nacionalna komisija u borbi protiv dijabetesa precizno je utvrdila na?in na koji se le?e insulin zavisni pacijenti, ta pravila sli?na su onima koja postoje u zemljama u okruženju” kaže Vlada Milenkovi?.

Predsednik nacionalne komisije u borbi protiv dijabetesa prof. dr Nebojša Babi? kaže da niko ne?e biti uskra?en za onu terapiju koja mu pripada.

Insulinski analozi jesu skuplja terapija ali ne i efikasnija u le?enju dijabeti?ara tvrdi prof. dr. Svetozar Damjanovi? direktor klinike za endokrinologiju KCS. On kaže i da nije ta?no da jeftiniji lek humani insulin može da izazove posledice po zdravlje pacijenta.

Ipak, kod manjeg broja pacijenata humani insulin ne može da reguliše nivo še?era u krvi zbog ?ega im se uklju?uje analogni koji je komforniji za pacijente. Za izbor terapije, nije presudna ekonomska ra?unica, tvrde u fondu.

“Struka je ta koja kaže da ukoliko pacijent može biti zbrinut humanim insulinom, a najve?i broj pacijenata može, nema nikakve potrebe da se takvim pacijentima prepisuje analog insulina koji je skuplji a njima u le?enju ne?e doneti bolji efekat, a s druge strane takvom neracionalnom upotrebom i nepotrebnom upotrebom analoga mi ?emo jednostavno spre?iti neke druge pacijente da do?u do lekova” kaže direktorka Republi?kog fonda za zaštitu zdravlja Svetlana Vukajlovi?.

Fond za insulin izdvaja milijardu i 400 miliona dinara godišnje. Iz fonda poru?uju da racionalna potrošnja ne?e i?i na štetu zdravlja pacijenata ali ?e omogu?iti jednaku dostupnost lekova svim kategorijama bolesnika.

[RTS, 28.11.2008.]

detaljnije…

Nau?nici pronašli ?etiri genetske varijacije koje odre?uju kojom brzinom ?ovek troši energiju iz hrane, što bi moglo da bude osnova individualnijeg le?enja u budu?nosti.

Razlike u metabolizmu mogu uzrokovati sklonost pojedinca bolestima poput dijabetesa i objasniti zašto na dijete, vežbe ili lekove organizmi pacijenata reaguju razli?ito.

Saznanje na samom po?etku na koji na?in ?e organizam pacijenta razložiti molekule u krvi od kojih se izgra?uju tkiva i ?elije miši?a i obezbe?uje energija, doprine?e boljem le?enju, istakao je Karsten Zure, stru?njak “Helmholc centra” (Helmholtz Centre ) u Minhenu.

Istraživa?i su skenirali gene 284 osobe i otkrili ?etiri koje su doveli u vezu sa brzinom metabolizma – FADS1, LIPC, SCAD i MCAD.

“Ti geni u?estvuju u regulisanju metabolizma. Možda imaju glavnu ulogu u odre?ivanju brzine metabolizma”, naglasio je Zure.

Daljim istraživanjem tih gena kr?i se put ka individualnijem na?inu le?enja u kom bi terapiju za bolest lekari mogli da odre?uju koriste?i znanje o metabolizmu pacijenta na osnovu njegove genetske strukture.

Prema Zureovim re?ima, otkri?e bi moglo da se pokaže kao veoma korisno pri le?enju bolesti koje direktno zavise od metabolizma, poput oboljenja koronarnih arterija i gojaznosti.

“Otkri?e ?e nam omogu?iti da se primaknemo personalizovanom na?inu le?enja, kao i ishrani odre?enoj na osnovu kombinacije genotipa i metaboli?ke karakterizacije”, objasnio je Zure.

[RTS, 28.11.2008.]

detaljnije…

BOSTON – Ljudi koji dožive stotu godinu možda zaista imaju neke “dobre gene” koje prenose na svoju decu, ukazuju rezultati istraživanja ameri?kih stru?njaka Bostonskog univerziteta i Bostonskog medicinskog centra.

Studija na više od 600 starijih Amerikanaca je pokazala da deca stogodišnjaka pokazuju tendenciju da duže žive i da kod njih postoji znatno manja verovatno?a nego kod njihovih vršnjaka da obole od dijabetesa, dožive infarkt ili šlog, prenosi Rojters.
Bostonski stru?njaci su to svojstvo potomaka stogodišnjaka nazvali “kardiovaskularnom prednoš?u” u odnosu na vršnjake, koja sa starenjem dolazi do izražaja. Nova studija ukazuje da možda ipak postoji fiziološki razlog što se dugove?nost u pojedinim porodicama prenosi s kolena na koleno.
Studijom je bilo obuhva?eno 440 muškaraca i žena, koji su imali bar jednog roditelja koji je živeo 100 godina ili duže i 192 osobe ?iji su roditelji proživeli prose?an ljudski vek. Prose?na starost ispitanika bila je 72 godine na po?etku istraživanja.
Tokom naredne ?etiri godine, potomci stogodišnjaka bili su pod 81 odsto manjim rizikom od smrti, a tako?e i znatno manjim rizikom od razvoja kardiovaskularnih problema i dijabetesa.
Samo je 0,7 odsto potomaka stogodišnjaka tokom ?etiri godine trajanja studije doživelo infarkt, prema 3,5 odsto u kontrolnoj grupi.
Tako?e je samo jedan odsto dece stogodišnjaka tokom te ?etiri godine doživeo šlog, prema šest odsto me?u potomcima osoba uobi?ajenog veka.
Od dijabetesa je me?u decom stogodišnjaka obolelo samo 0,8 odsto ispitanika, a u kontrolnoj grupi preko pet odsto.
Bostonski stru?njaci naglašavaju da je jedan od zaklju?aka njihove studije i to da je dobro kardiovaskularno zdravlje od velike važnosti za bilo ?ije šanse da dugo poživi.
(Tanjug, 26.11.2008.)

detaljnije…

Ve? šest godina unazad, u okviru akcija povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa, Dijabetološki savez Srbije organizuje merenje še?era u krvi poslanicima u Skupštini.
Ove godine, merenje je bilo izvršeno 18.11. u periodu od 9 do 13.00 ?asova. Oko 200 poslanika je proverilo svoj še?er u krvi i dobilo procenu rizika za nastanak dijabetesa tipa 2.
Akciju su sproveli Doc. dr Teodora Belji?, Rodoljub živkovi? i Marijana Maslac.

[Diabeta.net, 26.11.2008.]

detaljnije…

Socijalna i psihološka podrška hitno potrebna mladima obolelim od dijabetesa

U globalnoj statisti?koj studiji koja se bavi decom obolelom od dijabetesa uo?ena je slabost postoje?ih zdravstvenih sistema u pružanju adekvatne socijalne i psihološke podrške mladim osobama koje su obolele od dijabetesa. Prisutni nedostatak podrške ?esto dovodi do nedovoljne kontrole njihovog oboljenja, a krajnji ishod su dugotrajne zdravstvene komplikacije.

Krajnji rezultati DAWN (Dijabetes, Stavovi, želje i Potrebe) studije koja se odnosi na mlade pacijente su objavljeni na IV Internacionalnom DAWN skupu koji je održan u Budimpešti, Ma?arska. Istraživanjem su obuhva?eni mladi oboleli od dijabetesa, roditelji ili staratelji koji se brinu o najmanje jednom mladom pacijentu i zdravstveni radnici iz oblasti pedijatrije. Uklju?eno je više od 6700 anketiranih osoba iz slede?ih osam zemalja: Brazil, Danska, Nema?ka, Italija, Japan, Holandija, ?Ö¬†panija i SAD.

Dijabetes je jedno od naj?eš?ih hroni?nih oboljenja koje se javlja u detinjstvu i može pogoditi dete u bilo kojem uzrastu. Danas od dijabetesa oboli više od 200 dece dnevno, a oboljenje predstavlja ozbiljno optere?enje za ovu decu i za njihove porodice, na njih uti?e fizi?ki, a tako?e mentalno i sociološki.

?¢‚Ǩ?ìU cilju poboljšanja rezultata le?enja, neophodna je transformacija u razumevanju i percepciji psihosocijalnih problema sa kojima se susre?u svi ljudi oboleli od dijabetesa?¢‚Ǩ¬ù, kaže professor Martin Silink, predsednik IDF-a.

DAWN studija koja se odnosi na mlade pacijente donosi ?etiri klju?ne smernice za hitno delovanje:

1. Poboljšati podršku deci oboleloj od dijabetesa u školama
Devet od 10 dece koja su obolela od dijabetesa nemaju podršku u školi.

2. Poboljšati edukaciju prilago?enu uzrastu i psihološko-socijalnu podršku
Samo dvoje od 10 zdravstvenih radnika redovno procenjuju psihološko-socijalne potrebe mladih koji su oboleli od dijabetesa, kao i njihovih porodica koje se brinu o njima.

3. Poboljšati podršku i negu od strane roditelja i porodice
?evoro od 10 roditelja i staratelja se po pravilu ose?a preoptere?eno zbog dijabetesa svog deteta.

4. Omogu?iti podršku drugog mladog pacijenta i povezivanje putem grupnih aktivnosti, kao i druženje sa drugim mladim ljudima obolelim od dijabetesa
Mladi koji su oboleli od dijabetesa kao i njihovi roditelji i staratelji su smatrali da je važno razgovarati sa drugim mladim pacijentima koji su oboleli od dijabetesa.

?¢‚Ǩ?ìVažan cilj DAWN programa koji se odnosi na mlade je bolje razumevanje potreba dece sa dijabetesom i njihovih porodica. Psihološka i emotivna podrška je od vitalnog zna?aja za svakoga ko je na neki na?in povezan sa dijabetesom. U Novo Nordisk-u smo iskreno uvereni da svi mladi oboleli od dijabetesa kao i njihovi roditelji i porodice imaju pravo na najbolju mogu?u zdravstvenu zaštitu, kao i na šansu  da vode ispunjene i zdrave živote?¢‚Ǩ¬ù, kaže Lisa Kingo, zamenik izvršnog direktora i rukovodilac zaposlenih u Novo Nordisku.

O DAWN Programu koji se odnosi na mlade

DAWN Program koji se odnosi na mlade je novi globalni program koji je kreiran sa namerom da istražuje stavove, želje i potrebe mladih koji su pogo?eni dijabetesom kao i njihovih porodica. Težnja programa je da široj zajednici koja se bavi dijabetesom da uputstva za delovanje u smeru nerešenih potreba mladih ljudi obolelih od dijabetesa i njihovih porodica.

Novo Nordisk putem globalne saradnje sa Internacionalnom federacijom za dijabetes (IDF) i Internacionalnim udruženjem za dijabetes kod dece i adolescenata (ISPAD) podržava implementaciju rezultata istraživanja u konkretne akcije na nacionalnom nivou i to posredstvom DAWN komisija; u svakoj zemlji angažuje razli?ite subjekte u cilju poboljšanja psihosocijalne podrške obolelima od dijabetesa i to zajedni?kim delovanjem više u?esnika, boljom raspore?enoš?u delovanja i konkretnim inicijativama.

Za više infomacija o DAWN inicijativi namenjenoj mladima, kao i materijal na kojem je ona zasnovana molimo posetite dawnyouth.com.

Novo Nordisk je kompanija koja deluje u oblasti brige o zdravlju i svetski je lider u zdravstvenoj zaštiti obolelih od dijabetesa. Pored toga Novo Nordisk zauzima vode?u poziciju u oblastima kao što je upravljanje hemostazom, terapija hormonom rasta, terapija zamene hormona. Novo Nordisk proizvodi i distribuira farmaceutske proizvode i usluge. Uklju?uju?i sedište u Danskoj Novo Nordisk ima oko 26 550 zaposlenih u 80 zemalja i distribuira svoje proizvode u 179 zemalja. Novo Nordiskove B deonice su na berzama Copenhagen i London. ADR se nalaze na berzi New York-a pod simbolom ‘NVO’. Za više informacija posetite novonordisk.com.

detaljnije…

Poslanici EU izglasali pravo na besplatno vo?e u školama

Predlog Brisela da se uvede besplatno vo?e i povr?e za ?ake dobio je zeleno svetlo od Evropskog parlamenta, a podrža?e ga i Evropska komisija.

Prema toj uredbi, školarci ne bi dobijali samo jabuku ili pomorandžu, nego, na primer, i salatu od egzoti?nog vo?a ili ?us od svežeg vo?a. Osnovni uslov je, kako prenosi ?TK, da ti proizvodi budu bez dodatka še?era. Cela aktivnost EU je usmerena na borbu protiv gojaznosti dece, od koje pati prakti?no cela Evropa. Evropski poljoprivrednici ne moraju mnogo da strahuju da ?e im isporuke vo?a i povr?a školama oduzeti konkurencija iz zemalja van EU ili konkurentni poljoprivredni proizvo?a?i iz neke druge zemlje ?lanice.

Predlog uredbe sadrži klauzulu koja nacionalnim vladama daje pravo da delimi?no uti?u na poreklo poljoprivrednih proizvoda. Poslanici su od zemalja ?lanica tražili da se školama isporu?uju samo ?isti evropski proizvodi. Visina troškova za besplatno vo?e za škole ostaje nepoznata. Evropska komisija je obe?ala da ?e u celoj akciji u?estvovati sa 90 miliona evra godišnje, a zemlje bi iz svojih sredstava trebalo da obezbede oko 66 miliona evra. Trenutno ne može da se proceni da li ?e sume biti i ve?e, jer Francuska, koja predsedava EU, smatra da bi za tu dotaciju trebalo da ide više para.

[Tanjug, 19.11.2008.]

detaljnije…

Potrebno je:
- 3 jaja
- 170g ovsenog brašna
- 100g zaslađivača DIAMEL
- 150g ulja od grožđanih koštica (bez holesterola)
- 160g mleka (1,6% mm)
- ¾ praška za pecivo
- 1,5 kg oljuštenih jabuka isečenih na kolutove
- 3 kesice dijetalnog šlaga ("Light")

Devetoro od desetoro dece sa dijabetesom nema dovoljnu podršku u školi

Na nedavno održanom Evropskom kongresu dijabetologije (EASD) u Rimu, kompanija Novo Nordisk i Me?unarodno udruženje za prou?avanje dijabetesa kod dece i omladine (ISPAD) objavili su rezultate najve?eg me?unarodnog istraživanja koja se bavi psihosocijalnim aspektima dijabetesa dece. Ova studija, pod nazivom DAWN Mladost (?¢‚Ǩ?æDiabetes, Attitudes, Wishes and Needs Youth?¢‚Ǩ?ì) ukazuje na mnogobrojne izazove sa kojima se deca sa dijabetesom suo?avaju u školama.

?¢‚Ǩ¬¢ Prema saznanjima dobijenim od lekara, 6 od 10 dece ne uspeva da ostvari kvalitetnu kontrolu dijabetesa u školi
?¢‚Ǩ¬¢ Devetoro od desetoro dece ne mogu da se oslone na medicinske sestre u školskim ambulantama po pitanju pomo?i u vezi sa njihovim stanjem
?¢‚Ǩ¬¢ Deca sa dijabetesom u proseku ranije napuštaju školovanje u odnosu na ostalu decu.

Posledice loše kontrole dijabetesa kod dece mogu biti jako ozbiljne. Ukoliko je koncentracija še?era u krvi visoka ili niska, dete se ne ose?a dobro, gubi koncentraciju, a u pojedinim slu?ajevima može do?i i do pojave šoka. Dugoro?no, loše le?enje može dovesti do pojave ozbiljnih komplikacija i ošte?enja organa. Sve ove posledice mogu?e je lako prevenirati dobrim le?enjem.
Profesor Thomas Danne (Tomas Dejn), generalni sekretar Me?unarodnog udruženja za prou?avanje dijabetesa kod dece i omladine (ISPAD), podvukao je da je ?¢‚Ǩ?æsituacija u kojoj se nalaze deca sa dijabetesom danas u svetu, neprihvatljiva. Rizici sa kojima se ova deca suo?avaju usled nedovoljne podrške u školi mogu ugroziti ?ak i njihove živote. Rezultati DAWN Mladost studije ukazuju na važnost rešavanja problema dijabetesa kod dece. Za decu sa dijabetesom, uslovi u školama se mogu popraviti samo ukoliko roditelji, školsko osoblje i zdravstveni radnici rade zajedno.

Neophodnost zajedni?kog delovanja
Dijabetes je jedna od naju?estalijih hroni?nih bolesti u detinjstvu i može se javiti kod dece u bilo kom životnom dobu. Danas, svakodnevno više od dve stotine dece u svetu dobije dijabetes, što je veliko optere?enje za decu i njihove porodice. Stoga je deci sa dijabetesom neophodna stalna pažnja njihovih porodica i okoline. ?¢‚Ǩ?æVažno je da se porodica i školski sistem uklju?e još od osnovne škole. Na primer, možemo uticati na ishranu u školama. Možemo kroz kampanje i slogane lako razumljive deci uticati na njihov zdrav životni stil.?¢‚Ǩ?ì, predlaže italijanski senator Emanuela Baio (Emanuela Bajo), ?lan Parlamentarnog odbora za decu.

DAWN Mladost studija
DAWN Mladost studija je sprovedena tokom 2007. i 2008. godine u cilju prikupljanja podataka o dijabetesu i uticaju na živote dece i mladih ljudi. ?Ö¬†kole su bile jedna od okosnica istraživanja. Ispitanici su bili deca i mladi sa dijabetesom, njihovi roditelji i zdravstveni radnici, njih 9.200 iz 13 zemalja. Više informacija o studiji možete na?i na internet adresi dawnyouth.com.

Novo Nordisk je u Srbiji 2005. godine, akcijom “želim…” pokušavao da na jedan nov na?in, kroz autenti?ne pri?e dece koji žive sa dijabetesom, podigne stepen svesti i znanja o ovom stanju. Mladi ljudi koji su uzeli u?eš?e u ovoj kampanji svojim primerom pokazali su da dijabetes ne mora da bude prepreka u ostvarivanju životnih ciljeva. Nadamo se da je njihov primer pomogao svima koji se sa ovim problemom suo?avaju.

[Diabeta.net, 21.11.2008.]

detaljnije…

U ždanovljevskom cirkularnom pismu upu?enom doktorima gospo?a Svetlana Vukajlovi? žali što Zavod troši 400 miliona dinara godišnje više za nabavku superiornih insulinskih analoga, onih koji ?e svim dijabeti?arima u Srbiji dramati?no uve?ati šansu da dožive starost bez komplikacija!(?) U Skandinaviji više nema humanih insulina, ve? su svi pacijenti na insulinskim analozima, a u Britaniji “samo” 75 odsto njih. ?ak i komšijska Hrvatska, duplo manja od Srbije, duplo više izdvaja za insuline.
Ovim re?ima profesor dr Saša živi?, pedijatar endokrinolog, reagovao je na pismo RZZO kojim se insistira “na racionalnoj potrošnji insulinskih analoga”.
Prof. živi? kaže da nije ta?no da Nacionalni vodi? dobre prakse preporu?uje koriš?enje pre svega humanih insulina, kao što tvrdi direktorka RZZO, kao što nije ta?no, ni da je stav Nacionalnog instituta Velike Britanije da “analozi nemaju nikakve prednosti”.
- Upravo je suprotno – tvrdi prof. živi?. – Nisu deca sa dijabetesom zadužena da rešavaju probleme zdravstva koje je u svim klju?nim segmentima ostalo potpuno isto kao u doba ministra Boji?a – nepromenjen sistem zdravstvene zaštite, zdravstvenog osiguranja i do ekstrema centralizovano medicinsko snabdevanje o?igledno uzimaju danak!
Dr Nevena Dimitrijevi?, lekar u Domu zdravlja Voždovac i portparol Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, smatra da sa 270 evra, koliko godišnje imamo po stanovniku, zdravstvo Srbije u mnogo ?emu, pa ni u primeni insulinske terapije, ne može da se poredi sa mnogo bogatijim sistemima.
- Moramo da štedimo u svim oblastima, pa i u zdravstvu – kaže dr Dimitrijevi?. – Ali, ne mogu samo lekari opšte prakse, koji jedini ispisuju recepte za insulinsku terapiju, da budu odgovorni “za stalni rast potrošnje insulinskih analoga”, zbog ?ega nas je Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje ovih dana pismeno opomenuo. Mi samo postavljamo indikacije za terapiju insulinom i upu?ujemo pacijenta kod endokrinologa. Na taj pregled se u KSC, KBC “Dr Dragiša Mišovi?” i drugim centrima ?eka i po šest meseci. Onda sledi ispitivanje i 15 dana bolni?kog le?enja da se uradi profil glikemije. Endokrinolog posle toga odre?uje terapiju insulinom, a mi lekari opšte prakse ispisujemo recept i kasnije eventualno možemo da korigujemo dozu.
Da li su insulinski analozi zaista “superiorni”, ili je u sve bar malo umešao prste i farmaceutski marketing?
- Koliki je “skok” u le?enju dijabeti?ara bio sa gove?ih i svinjskih na humane insuline, toliki je sada sa humanih na insulinske analoge – kaže profesor dr Predrag ?Ѭêor?evi?, endokrinolog. – Od 300 dijabeti?ara na insulinu koje ja pratim, 60, ili 20 odsto, na insulinskim je analozima. Kod jednog broja dijabeti?ara analozima se postižu efekti koje terapija humanim insulinom ne može da postigne.
Prof. ?Ѭêor?evi? kaže da je pitanje da li ?e neko biti na terapiji humanim insulinom ili insulinskim analozima, mnogo kompleksnije od ekonomske ra?unice. I da se zapravo štedi dobrom terapijom. Jer, ako se kod dijabeti?ara postigne dobra regulacija še?era, smanjuju se komplikacije, kao što su propadanje krvnih sudova, srca, slabljenje vida i druge, a to je onda velika ušteda za zdravstvo.

NISU SUPERIORNI
- Insulinski analozi nisu superiorni u odnosu na humane insuline – kaže prof. dr Nebojša Lali?, predsednik Republi?ke stru?ne komisije za dijabetes.
- Humani insulini su osnova insulinske terapije i njima se kod najve?eg broja pacijenata postiže dobra regulacija še?era u krvi, a ako to nije mogu?e pribegava se insulinskim analozima.

PRITISAK NA PACIJENTE
Protokolima je ustanovljeno da pacijent u Srbiji može da se prevede na skuplju terapiju insulinskim analozima tek ako se humanim insulinima ni posle šest meseci primene ne postigne regulacija še?era u krvi. Dr Dimitrijevi?, me?utim, upozorava da u ordinacije opšte prakse dolaze pacijenti kojima je specijalista rekao – “ili ?eš da uzimaš to što ti kažem, ili ja ne?u da te le?im” – i traže terapiju koja im, prema ustanovljenim protokolima, ne pripada.

[Ve?ernje novosti, 19.11.2008.]

detaljnije…

Roditelji dijabeti?ara oštro se protive vra?anju sa analognog na humani insulin

?¢‚Ǩ?æNe?u dopustiti da ova država moje dete pretvori u invalida i da nas vrati u Miloševi?evo vreme?¢‚Ǩ?ì, ogor?eno pri?a Slobodanka Markovi? iz Beograda, ?iji sin od 18. godine života ima dijabetes tipa jedan.

Redakciji ?¢‚Ǩ?æAlo!?¢‚Ǩ?ì ju?e se javilo više roditelja uplašenih i ogor?enih najavom RZZO da ?e kažnjavati zdravstvene ustanove, odnosno lekare koji ?¢‚Ǩ?æneopravdano?¢‚Ǩ?ì budu prevodili pacijente sa humanog insulina na za pacijente daleko bolje analoge.

- On je godinama bio na humanom insulinu, imao je strašne no?ne hipoglikemije. Ukoliko bi mogao u toku no?i da ih prepozna, on bi ustao i nešto pojeo, me?utim, dešavalo se da ga ujutro na?em potpuno uko?enog i da sam jedva uspevala da mu otvorim uko?ene vilice i dam mu malo meda kako bih ga vratila u život – pri?a Slobodanka, apeluju?i na RZZO da izmeni sramni propis da je za prelazak sa humanog na analogni insulin potrebno dokazati tri hipoglikemije.
- Kako ?e on mo?i da ode u bolnicu da bi dobio ?¢‚Ǩ?æpotvrdu o hipoglikemiji?¢‚Ǩ?ì kada je, prakti?no, u komi? O?ajna sam posle vesti da ?e naterati lekare da ga sa analoga, koje prima ve? dve godine, vrate na humani insulin. Otkad je na analozima, zdravstvene komplikacije koje je razvio na humanom insulinu su prestale. Prestale su no?ne hipoglikemije, krvarenja na o?nom dnu. Otkad je na analozima, on može normalno da spava no?u i lek koji koristi za cirkulaciju, pošto su mu stradali periferni nervi tokom godina na insulinu, napokon deluje – navodi naša sagovornica, isti?u?i da su i lekari na VMA umesto na tri meseca, kao dosad, po?eli da zakazuju preglede na šest meseci jer su nalazi bili veoma dobri.
Reakcije roditelja usledile su i iz Novog Sada, odakle nam se javila Ljilja Suji?, ?iji sin je od dijabetesa tipa jedan oboleo sa tri i po godine, a sada je student ?etvrte godine prava i neko vreme je ve? na analozima.

- Prošli smo kroz hipoglikemije koje su bile toliko jake da ?esto nismo mogli da ?ekamo Hitnu pomo?, nego smo tr?ali do bolnice da ga spasemo. On je sada na analozima i potpuno je sposoban da brine o sebi, kao i svaka druga zdrava osoba. Ne mogu da verujem da sebi dopuštaju povredu osnovnih ljudskih prava kao što je pravo na le?enje i da od naše dece prave invalide zarad nekih svojih ra?unica – kaže Ljilja i dodaje da, osim ugrožavanja prava na insulin, oboleli od dijabetesa prolaze prave muke dok ostvare pravo na tra?ice koje se koriste pri merenju še?era, kao i tokom komisijskih pregleda kojima se jednom godišnje ?¢‚Ǩ?æproverava?¢‚Ǩ?ì da li pacijent i dalje boluje od dijabetesa. Nažalost, nijedan od njih još nije prevario komisiju i izle?io se.

Maratonski put do pumpe

Ninoslav Raškovi? je prvi i zasad jedini maratonac u Srbiji koji ima dijabetes tipa jedan. Po?etkom ove godine, on je pri RZZO aplicirao za insulinsku pumpu, koja mu je neophodna da bi mogao da nastavi da se profesionalno bavi sportom. Me?utim, odbijen je sa objašnjenjem da nema komplikacije(?!) i da stoga nije kandidat, a tako su odlu?ile prvostepena i drugostepena komisija. Iz Udruženja za borbu protiv še?erne bolesti obra?ali su se i proizvo?a?ima pumpi jer u Srbiji jedna košta oko 5.000 evra. Me?utim, on je u septembru ponovo odbijen od beogradske filijale RZZO, da bi mu tek uz dodatnu preporuku republi?ke komisije za dijabetes, u novembru napokon bila odobrena pumpa. Ali, kako one u Srbiji ne mogu da se kupe, nabavka se i dalje ?eka.

[Alo!, 20.11.2008.]

detaljnije…