Diabeta.net

Svim gra?anima informator o pravu na zdravstveno osiguranje

Svim gra?anima Srbije uskoro ?e na ku?nu adresu sti?i brošura putem koje ?e mo?i da se informišu o mogu?nostima ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje i zaštitu, najavila je danas direktorka Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlovi?.

Distribucija informatora deo je akcije “Zdravstveno osiguranje – pravo svih gra?ana Srbije” Zavoda, a oni ?e po?etkom novembra biti poslati na adrese svih 3.000.000 doma?instava u Srbiji.
“Prvo i osnovno pravo svih gra?ana Srbije jeste pravo na zdravstvenu knjižicu, a zna?ajan broj gra?ana ne ostvari svoje pravo na zdravstvenu zaštitu, jer ne zna da to pravo ima”, naglasila je Vukajlovi? na konferenciji za novinare.

Za svakog gra?anina postoji osnov za ostvarivanje zdravstvenog osiguranja, podsetila je ona i dodala da ?e putem tih brošura mo?i da se informišu i ugrožene kategorije stanovništva, koje to pravo još uvek nisu ostvarile. Vukajlovi? je kazala da pored kategorije stanovništva koje ostvaruju prihode i imaju obavezu pla?anja doprinosa za zdravstveno osiguranje, pravo na overenu zdravstvenu knjižicu imaju i oni koji ne ostvaruju prihod, kao i svi koji duguju po osnovu doprinosa na zdravstveno osiguranje, a pripadaju nekoj od zašti?enih kategorija stanovništva (deca, trudnice, stariji od 65 godina).

Kao primer nerešenog zdravstvenog osiguranja ona je navela 65 vojnih penzionera, bivših oficira jugoslovenske armije, koje je Republika Crna Gora skinula sa svog penzionog fonda i koji su ve? skoro godinu i po dana bez ikakvih prihoda. Ovi gra?ani tako?e imaju pravo na zdravstveno osiguranje, a da to nisu znali, kazala je ona i dodala da ?e u nekoliko narednih dana ne samo oni, kao nosioci osiguranja, ve? i ?lanovi njihovih porodica koji ispunjavaju uslove predvi?ene zakonom, dobiti zdravstvene knjižice. Vukajlovi? je tom prilikom podsetila da brošura sadrži i informaciju o prestanku važenja starog obrasca zdravstvene knjižice od 1. januara 2009. godine. Nakon tog datuma važi?e isklju?ivo novi obrasci zdravstvenih knjižica.

[Beta, Tanjug, 30.10.2008.]

detaljnije…

Antidijabetik “apidra” odobren u SAD

Ameri?ka Uprava za kontrolu prehrambenih i farmaceutskih proizvoda (FDA) odobrila je prodaju leka protiv dijabetesa kod dece “apidra” francuske farmaceutske kompanije “Sanofi-Aventis”.

Lek je odobren posle pozitivnih rezultata tre?e faze istraživanja sprovedenog na 572 deteta i adolescenta obolelih od dijabetesa tipa jedan, tokom kojeg je dejstvo “apidre” upore?ivano s dejstvom preparata insulin lispro, objavila su danas francuska glasila.
“Apidru” karakteriše brz po?etak dejstva, ali i kratak period delovanja, pa lek, u principu, treba da se koristi zajedno s insulinom dužeg dejstva.
Prema podacima Me?unarodnog saveza dijabeti?ara (IDF), ukupan broj dece mla?e od ?etrnaest godina obolele od “dijabetesa jedan” dostigao je 440.000, a godišnje se dijagnostikuje 70.000 novih slu?ajeva.

[Tanjug-Ekos, 29.10.2008.]
detaljnije…

Nivo fizi?ke aktivnosti neke osobe pre nego što je doživela moždani udar ukazuje na to koliko ?e šlog biti ozbiljan i u kolikoj ?e se meri ta osoba oporaviti, zaklju?ili su stru?njaci iz Univerzitetske bolnice u Kopenhagenu. Doktor Lars Henrik Krarup i njegove kolege zaklju?ili su to nakon što su prou?ili slu?ajeve 265 ljudi koji su preživeli prvi moždani udar. U obzir su uzeti relevantni faktori, poput godina, eventualne istorije dijabetesa i dr, a ispostavilo se da su pacijenti koji su prethodno bili fizi?ki najaktivniji uglavnom imali blaži oblik moždanog udara. Osim toga, dve godine posle šloga, oni su se znatno bolje ose?ali nego njihovi manje aktivni sapatnici.

“Dokazali smo da, dve godine posle šloga, pacijentov nivo fizi?ke aktivnosti pre moždanog udara i dalje znatno uti?e na stepen njegove invalidnosti, ili samostalnosti”, istakao je dr Krarup. Ispitanici s najboljim rezultatima bili su pre šloga u proseku dnevno za dva sata fizi?ki aktivniji nego najneaktivniji pacijenti. Danski stru?njaci naglašavaju da pri tom nije re? samo o fizi?kim vežbama ve? i o rutinskoj, svakodnevnoj aktivnosti, poput rada u bašti, težih ku?nih poslova i sl.

[RTS, 23.10.2008.]

detaljnije…

Biljni preparati, ?aj i pojedine namirnice mogu da poboljšaju arterijsku cirkulaciju i smanje rizik od teških posledica

Kada se holesterol i trigliceridi natalože u arterijskim krvnim sudovima i u?aure, nastaje ateroskleroza, za koju nema leka, budu?i da još nije otkriven nijedan preparat koji bi u potpunosti pro?istio arterije od masnih kapljica. Ateroskleroza može da zahvati sve arterije i izazove niz bolesti organa koje one ishranjuju. Taloženje masti je najopasnije u krvnim sudovima srca i mozga: tada nastaje poreme?aj cirkulacije u ovim organima, a posledica je infarkt ili moždani udar.

Sre?om, ovi procesi traju godinama i mogu da se zaustave. To se postiže smanjenim unosom masno?e i regulisanjem telesne težine, izbegavanjem slatkih namirnica, prestankom pušenja, le?enjem povišenog krvnog pritiska i svakodnevnom šetnjom u trajanju od jednog sata.

Koristi od preparata

Da li ?ajevi i biljni preparati mogu da pomognu usporavanje i le?enje ateroskleroze? Po re?ima dipl. farmaceuta Violete Popov iz Instituta za prou?avanje lekovitog bilja ?¢‚Ǩ?æDr Josif Pan?i??¢‚Ǩ¬ù, biljni preparati tako?e mogu da budu od koristi za ja?anje krvnih sudova, naro?ito u prirodnim procesima starenja. Na prvom mestu je beli luk. Lekoviti sastojci ove namirnice su sumporna jedinjenja koja ostaju sa?uvana i u osušenoj lukovici.

?¢‚Ǩ‚Äú Neošte?en ?en sadrži aliin, rastvorljivo kristalno jedinjenje bez mirisa. Kada se ?en i najmanje ozledi, osloba?a se enzim aliinaza koji razlaže aliin na alicin. Alicin veoma brzo oksidiše i nastaju razli?ita jedinjenja, a me?u njima je i dialildisulfid koji daje specifi?ni miris belom luku. Lekoviti sastojci snižavaju nivo holesterola i triglicerida u krvi, blago smanjuju krvni pritisak, spre?avaju slepljivanje trombocita i stvaranje krvnih ugrušaka. Ova dejstva su potvr?ena i kroz klini?ka ispitivanja standardizovanih preparata belog luka (sa precizno odre?enom koli?inom lekovitih sastojaka) ?¢‚Ǩ‚Äú navodi naša sagovornica.

Za bolju prokrvljenost sr?anog miši?a preporu?uje se glog, odnosno preparati koji sadrže standardizovane ekstrakte listova i cvetova ove biljke. Glog može da pomogne kod lakše sr?ane slabosti. Ovo stanje se prepoznaje kao brže zamaranje, lupanje srca, otežano disanje ili stezanje u grudima pri uobi?ajenim fizi?kim naporima.

?¢‚Ǩ‚Äú ?esto se preparati gloga koriste i kao dopunska terapija. Povoljni efekti se prime?uju posle šest nedelja. Ipak, osobe koje ve? uzimaju neki od lekova za srce i cirkulaciju pre uzimanja preparata gloga treba da se posavetuju sa svojim lekarom. Ovi preparati se ne preporu?uju deci, trudnicama i dojiljama ?¢‚Ǩ‚Äú upozorava Violeta Popov.

Ukras i lek

U prevenciji poreme?aja moždane cirkulacije naj?eš?e se koriste preparati koji sadrže standardizovane ekstrakte ginka. To je izuzetno stara kineska biljka koja se ubraja u najlepša ukrasna stabla, objašnjava naša sagovornica. Krošnja je jajolika, sa svega nekoliko debelih grana. Lekoviti sastojci ginka nalaze se u svetlozelenim listovima lepezastog oblika koji su podeljeni na dva lobusa, odnosno dela, zbog ?ega i nosi naziv biloba. Koriste se za dobijanje suvih ekstrakta sa ta?no odre?enim sadržajem lekovitih sastojaka od kojih se izra?uju biljni preparati. Ekstrakt listova ginka povoljno deluje na protok krvi, zidove krvnih sudova i metabolizam mozga, a uo?ena je njegova antioksidantna aktivnost. Ovaj ekstrakt smanjuje i gustinu krvi i pove?ava njenu proto?nost, spre?ava slepljivanje trombocita i pove?ava ?vrsto?u zidova krvnih sudova. Zahvaljuju?i tome poboljšava se prokrvljenost razli?itih organa, a naro?ito mozga.

?¢‚Ǩ‚Äú Preparati ginka povoljno deluju kod osoba sa hroni?nim poreme?ajima arterijske cirkulacije u vratu i glavi, zbog koje može da nastane glavobolja ali i da do?e do opadanje intelektualnih funkcija. Dokazano je da kod starijih osoba uzimanje ginka bilobe poboljšava koncentraciju i pam?enje. Ovaj preparat je koristan i protiv vrtoglavice, zujanja i šumova u ušima (tinitusa) i slabije cirkulacije u nogama.

Biljni preparati i ?ajevi, me?utim, mogu da imaju i neželjene efekte i interakcije sa lekovima i namirnicama, i zato bi pre njihove upotrebe trebalo uvek potražiti savet farmaceuta ili lekara, preporu?uje Violeta Popov.

?aj, kafa i namirnice

Prema pisanju ?asopisa ?¢‚Ǩ?æArterioskleroza, tromboza i vaskularna biologija?¢‚Ǩ¬ù, osobe koje redovno piju ?aj (zeleni ili crni) imaju smanjeni rizik od stvaranja plakova u arterijama, a time i manji rizik i od bolesti srca i moždanog udara. Pozitivno delovanje ?aja poti?e od antioksidantnih flavonoida. Za povoljan u?inak dovoljno je popiti samo jednu do dve šolje ?aja.

Više epidemioloških studija potvrdilo je da polifenoli u namirnicama smanjuju rizik od bolesti krvnih sudova. Crno grož?e i jabuke, kao i njihov sok, smanjuju rizik od stvaranja opasnih naslaga na arterijama, a time i rizik od sr?anog i moždanog udara. Dnevna doza ovih prirodnih ?¢‚Ǩ?ælekova?¢‚Ǩ¬ù je tri jabuke ili tri manja grozda tamnih sorti. Sok proizveden od tamnog grož?a sadrži dva i po puta više fenola od jabu?nog soka. Fenol snižava koncentraciju holesterola u krvi, smanjuje oksidativni stres i nakupljanje masno?a u arterijama. Pozitivno delovanje polifenola zavisi od u?estalosti konzumiranja namirnica koje ih sadrže, koli?ine i koncentracije. Ove sastojke sadrže i: arti?oke, peršun, prokelj, jagode, salata, luk i lisnato povr?e i krompir. Istraživa?i smatraju da je koli?ina polifenola u namirnicama manje važna od zastupljenosti u svakodnevnoj ishrani.

Uzimanje kafe više od ?etiri šoljica dnevnoi napitaka sa kofeinom (više od dve ?aše) može da pove?a koncentracijusvih masno?a u krvi i ubrza aterosklerozu, naro?ito ako se koristi nefiltrirana kafa.

[Politika Magazin, 19/10/2008]

detaljnije…

Kad bismo iz ishrane izostavili, ili drasti?no smanjili, unos še?era, belog brašna i margarina, neuporedivo manje bismo patili od sr?anih i malignih bolesti i ?estih infekcija
 
Dok smo zdravi razmišljamo o svemu osim o zdravlju, a kada se razbolimo tragamo za ?¢‚Ǩ?æ?arobnim?¢‚Ǩ¬ù lekom koji bi nas odmah izle?io. Me?utim, kada se bolest ispolji, ona je u organizmu ve? napravila štetu koju ?esto ni najsavremenija terapija ne može da popravi. To je i razlog što 57 odsto ljudi u Srbiji umire od bolesti srca i krvotoka, a 19 odsto od malignih bolesti.

Nastanak ovih oboljenja može se spre?iti promenom loših navika u ishrani, zbog kojih nastaju pove?ane koli?ine masno?a, še?era i insulina u krvi, hipertenzija i gojaznost. Svi ovi ?inioci bezbolno napadaju organizam i tiho pletu ?¢‚Ǩ?æmetaboli?ki milje?¢‚Ǩ¬ù koji pogoduje nastanku bolesti. Upravo zato je pravilna i redovna ishrana preventivna terapija ne samo za pomenute, ve? i druge bolesti koje nisu smrtonosne, ali smanjuju naše radne sposobnosti i kvalitet života.

Za mnoge od nas, me?utim, velika je dilema šta je pravilna ishrana, jer o tome stalno dobijamo razli?ite, ?esto i suprotne informacije.

Nedoumicu izazivaju i razli?ita mišljenja o tome da li pojedine namirnice sadrže dovoljno minerala i vitamina za naše svakodnevne potrebe, ili ih treba uzimati i u preparatima. Odgovor na ova pitanja potražili smo od prof. dr Branka Jakovljevi?a, specijaliste za ishranu zdravih i bolesnih ljudi u Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Uz meso ne ide skrob
 
?¢‚Ǩ‚čú Najve?a greška u našoj ishrani, koja direktno ugrožava zdravlje, jeste prekomerni unos ugljenih hidrata. Namirnice bogate ovim sastojcima su še?er i belo brašno, grickalice, ?ips, keks, kola?i, ?okolada, slatkiši, pite, testa i razni pekarski proizvodi. U poslednjih pedeset godina, od kada su še?er i belo brašno po?eli da se koriste u ogromnoj koli?ini, dramati?no je pove?an broj obolelih od kardiovaskularnih i malignih bolesti. Antropološka istraživanja su pokazala da Eskimi, dok su se hranili masnom ribom, nisu imali nijednog obolelog od infarkta, malignih tumora, dijabetesa, ?ak ni karijesa! Od ovih bolesti su po?eli da boluju tek kada su po?eli da koriste namirnice bogate še?erima ?¢‚Ǩ‚čú kaže naš sagovornik.

On navodi da su i tehnološki modifikovane namirnice u modernoj prehrambenoj industriji ve?inom vrlo štetne po zdravlje. Jedna od njih je i margarin, koji se koristi u velikim koli?inama u proizvodnji keksa i slatkiša, a u pekarama za proizvodnju peciva. Ova masno?a se uglavnom dobija hidrogenizacijom biljnih ulja kojim se stvara poseban oblik mono-nezasi?enih masnih kiselina. Zbog geometrijske sli?nosti sa molekulima zasi?enih masnih kiselina one se talože na zidovima krvnih sudova i predstavljaju veliki rizik za razvoj ateroskleroze.

Doktor Jakovljevi? savetuje svima koji žele da sa?uvaju zdravlje da odmah po?nu sa korekcijom loših navika u ishrani. Zdrava hrana nije skupa, brzo se priprema, zasi?uje, daje snagu, ?uva nas od infekcija i drugih bolesti. Kilogram haringe, recimo, košta samo 110 dinara. Priprema se za 20 minuta u pe?nici na 200 stepeni. Miris ribe se može ublažiti sokom od limuna, belim lukom i za?inskim biljem. Na isti na?in se mogu pripremiti i druge vrste riba. Dodatak uz ribu je povr?e – blitva, kelj, prokelj, brokuli, karfiol ?¢‚Ǩ‚čú koje se priprema na pari pet do šest minuta. Uz obrok se može uzimati i integralni hleb.

Zašto riba ima prioritet u odnosu na meso? Po re?ima dr Jakovljevi?a masno?e iz riba imaju snagu leka, ?uvaju krvne sudove i obezbe?uju našem mozgu potrebne sastojke za normalno funkcionisanje. Deca koja uzimaju riblje ulje imaju bolje pam?enje, psihi?ki su stabilnija i postižu bolji uspeh u školi. Osim toga, ove masno?e imaju snažno protivzapaljensko dejstvo, a kada se uzimaju nekoliko meseci u ve?im koli?inama pomažu i kod reumatoidnog artritisa. Polinezasi?ene masne kiseline nalaze se i u pojedinim namirnicama biljnog porekla kao što su orasi, semenke bundeve, zeleno lisnato povr?e i tofu sir, ali nisu prava zamena za riblje masno?e.

Osim ribe, koja bi trebalo da bude glavni izvor životinjskih proteina i masno?a, mogu se uzimati piletina, ?uretina i junetina. Uz meso uvek treba uzimati povr?e koje ne sadrži skrob.

Ograni?iti i vo?e

Druga velika zabluda je da se vo?e može uzimati u neograni?enim koli?inama, navodi dr Jakovljevi?. Vo?e jeste dobar izvor vitamina, minerala i dijetnih vlakana, ali je bogato i prostim še?erima. Ako ga jedemo previše, unosimo i veliku koli?inu še?era, pa ga treba ograni?iti na 400 do 600 g dnevno.

I sva gazirana pi?a, kao i kupovni vo?ni sokovi, imaju visok sadržaj še?era, ?ak i oni na kojima piše da su ?¢‚Ǩ?æbez še?era?¢‚Ǩ¬ù. Sokovi su daleko siromašniji vitaminima, mineralima i dijetnim vlaknima nego vo?e. U ve?im koli?inama mogu da uti?u na pojavu gojaznosti i dijabetesa.

?¢‚Ǩ‚čú Savremena proizvodnja hrane, koja podrazumeva upotrebu hemijskog ?ubriva, pesticida, aditiva i konzervansa, zna?ajno smanjuju biološku vrednost namirnica. Pre nego što stigne do nas, hrana prolazi kroz niz postupaka kao što su zamrzavanje i odle?ivanje, dugotrajno ?uvanje, sušenje, seckanje i kuvanje, što sve dodatno smanjuje koli?inu vitamina i minerala u njoj. To se može korigovati upotrebom vitaminsko-mineralnih suplemenata, a neki od njih mogu da poboljšaju odbranu organizma. Za imunitet su posebno zna?ajni vitamini A, Ce i E i minerali cink, selen, gvož?e i bakar.

Preparati vitamina Ce i A se mogu koristiti i preventivno za spre?avanje infekcija ili ublažavanje prehlade. Me?utim, treba biti vrlo oprezan pri koriš?enju vitamina A, D, E i K u dozama ve?im od onih koje preporu?uje lekar. Puša?i ne bi smeli da uzimaju vitamin A u ve?im dozama, jer kod njih može biti dodatni faktor rizika za nastanak karcinoma plu?a. Trudnice, dojilje i deca pre upotrebe suplemenata morali bi da se konsultuju sa lekarom.

Sve što pojedemo uti?e na naš organizam. Zbog toga zdrave navike u ishrani treba negovati još kod dece, dokrazvijaju ukus, ne zbog gojaznosti kao takve, ve? zbog o?uvanja zdravlja. Samo promenama loših navika u ishrani životni vek u Srbiji mogao bi da se produži za 10 do 15 godina, tvrdi doktor Jakovljevi?.

[Politika Magazin, 12/10/2008]

detaljnije…

Društvo za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda održava svoja redovna mese?na predavanja. Predavanje u oktobru se održava u petak 31.10.2008. godine od 16.00h

detaljnije…

Kubanski lek za gangrenu ?¢‚Ǩ?æherberprot-P?¢‚Ǩ?ì, koji se koristi za spre?avanje amputacije kod dijabeti?ara, uskoro bi trebalo da bude registrovan i u Srbiji.

Ovaj jedinstveni lek, koji se u obliku injekcija primenjuje direktno na rane, zaceljuje ih i tako spre?ava njihovo dalje širenje, a time i dosad neizbežno odstranjivanje ekstremiteta, svojevremeno je koristio i naš proslavljeni glumac Velimir – Bata živojinovi? prilikom le?enja na Kubi.
- Preko prijatelja smo saznali da je na Kubi prona?en taj lek za gangrenu i ja sam otišao tamo i primio injekcije, koje su u mom slu?aju bile veoma delotvorne – kaže Bata za ?¢‚Ǩ?æAlo!?¢‚Ǩ?ì.
U zavisnosti od težine stanja, potrebno je izme?u 10 i 15 ampula. Na Kubi, lek je dostupan svim gra?anima besplatno, ali zemlje uvoznice mogu o?ekivati cenu od oko 500 dolara po ampuli.

Lek je nedavno registrovan u mati?noj zemlji, a u Srbiji se, kako je za ?¢‚Ǩ?æAlo!?¢‚Ǩ?ì potvrdio Zoran Vujovi?, direktor firme ?¢‚Ǩ?æVama?¢‚Ǩ?ì, uvoznika tog medikamenta, nalazi u procesu registracije.
- Ime leka je ?¢‚Ǩ?æherberprot-P?¢‚Ǩ?ì i nedavno je registrovan posle višegodišnjih klini?kih ispitivanja u njihovom Centru za genetsko inženjerstvo i biotehnologiju. Proces registracije u našoj zemlji je zapo?et i nadamo se da ?e lek uskoro dobiti dozvolu Agencije za lekove i medicinska sredstva u Srbiji – kaže Vujovi?.
U Srbiji nije poznat broj osoba koje su zbog takozvanog dijabetskog stopala postale invalidi, ali kako je saopštio Institut ?¢‚Ǩ?æBatut?¢‚Ǩ?ì, procenjuje se da še?ernu bolest ima ?ak 500.000 osoba, odnosno 6,7 odsto populacije.
Prema re?ima Vujovi?a, posle dobijanja dozvole, saradnja ?e najverovatnije biti uspostavljena sa Zavodom za hiperbari?nu medicinu, koji ve? tretira pacijente sa gangrenom primenom terapije ?istim kiseonikom.
- Zavod smo prepoznali kao ustanovu koja ve? pomaže ljudima koje je ovakva muka zadesila. Predvi?eno je da odre?ena grupa lekara iz Zavoda otputuje na Kubu kako bi se edukovala u primeni leka, kao i dolazak njihovog uvaženog stru?njaka dr ?irina u Srbiju – kaže Vujovi?.
Karmen Marero, regionalni direktor kubanske firme ?¢‚Ǩ?æHeber biotek?¢‚Ǩ?ì, specijalizovane za izvoz farmaceutskih proizvoda te zemlje, boravila je nedavno u Srbiji zajedno sa predstavnicima nekoliko ministarstava sa Kube. Ona je razgovarala i sa ministrom zdravlja Tomicom Milosavljevi?em, koji bi, kako ?¢‚Ǩ?æAlo!?¢‚Ǩ?ì saznaje, u decembru trebalo da uzvrati posetu i razgovara o daljoj saradnji.

Izle?ili još neizle?ivih bolesti

Prema re?ima Vujovi?a, kubanska biotehnologija je u prethodne dve decenije izuzetno napredovala, pa je tamošnji centar za genetski inženjering i biotehnologiju razvio još nekoliko jedinstvenih lekova.
- Trenutno je u procesu registracije lek za ulcerozni kolitis, ina?e dosad neizle?ivu bolest. Izumeli su gel kojim se le?e kondilomi bez potrebe za laserskim tretmanima. ?Ö¬†to se ti?e vakcina, i tu su neverovatno napredovali, pa je Kuba jedina zemlja u svetu u kojoj ne postoji hepatitis B – kaže Vujovi?.

Naplata duga preko vakcina

Saznanje o leku i interes da taj, ali drugi farmaceutski proizvodi sa Kube postanu dostupni ljudima u Srbiji, rezultat su intenziviranih susreta kubanskih i srpskih predstavnika u poslednjih nekoliko godina. To je i jedan od na?ina da se naplati dug Kube prema SFRJ u iznosu od 180 miliona dolara. Poslednja vest iz Privredne komore Srbije jeste da je za ovu godinu dogovoren izvoz robe iz Srbije na Kubu u vrednosti od 50 miliona dolara.

[Alo!, 11.10.2008.]

detaljnije…

Redovno uzimanje aspirina u prevenciji sr?anog i moždanog udara kod dijabeti?ara nije se pokazalo delotvorno kao kod osoba koje su preživele neki od tih udara.

“Iako aspirin nije skup i generalno je dostupan, lekari opšte prakse i autori pravilnika morali bi mnogo opreznije da ga prepisuju ili preporu?uju”, naveo je Vilijam Hajat sa Univerziteta u Koloradu.

Tim nau?nika na ?elu sa Džil Bel? sa Univerziteta Dandi u ?Ö¬†kotskoj, analizirao je podatke više od 1.200 muškaraca i žena koji nisu imali sr?ani ili moždani udar, ali su pripadali visokorizi?noj grupi zbog oboljenja perifernih arterija ili dijabetesa.

Istraživa?i su nekim ispitanicima davali aspirin ili placebo tablete, dok je druga grupa dobijala antioksidante ili placebo tablete.

Nakon osam godina utvr?eno je da je broj sr?anih i moždanih udara bio približno isti u obe grupe.

Aspirin je bio efikasan u smanjenju rizika kod osoba koje su preživele sr?ani ili moždani udar, naveli su istraživa?i.

“Nismo pronašli nikakve dokaze da bilo aspirin, bilo antioksidanti u primarnoj prevenciji kardiovaskularnih zdravstvenih tegoba imaju pozitivan efekat kod dijabeti?ara, ali bi kod tih pacijenata trebalo da ?ini sekundarnu prevenciju kardiovaskularnih oboljenja”, tvrde nau?nici.

Efekat koji ima na smanjenje rizika od napada kod nekih ljudi ipak ?ini ogromnu prednost u odnosu na strah od krvarenja u stomaku koje aspirin može izazvati.

[RTS, 18.10.2008.]

detaljnije…

Imunoterapija protiv najzna?ajnijeg antigena kod dijabetesa tip 1 može o?uvati funkciju beta ?elija kod novootkrivenih pacijenata, ali ne može povratiti proces, kažu istraživa?i.

Preostalo lu?enje insulina, mereno na osnovu nivoa C-peptida, zna?ajno manje je opalo tokom 30 meseci kod dece koja su tretirana vakcinom nego kod dece tretiranoj placebom, otkrio je Johnny Ludvigsson, doktor sa Linkoping Univerziteta.

U datom istraživanju, stimulisano lu?enje insulina je tako?e manje opalo u grupi koja je tretirana imuno terapijom, objavio je u online ?asopisu New England Journal of Medicine. Rezultati ?e biti objavljeni 30. oktobra u štampanom izdanju ovog žurnala.

Iako istraživanje nije postiglo primarni cilj ?¢‚Ǩ‚čú poboljšanje nivoa C-peptida u 15 meseci i i nije imalo efekta na potrebe za insulinom i nivoe glukoze, rezultati su ipak ohrabruju?i u pore?enju sa ostalim naporima u prevenciji dijabetesa tip 1, kažu istraživa?i.

?¢‚Ǩ?ì?ak i malo preostalo lu?enje insulina, sa stimulisanim nivoima C-peptida iznad 0.2nmol/l, pokazalo se da obezbe?uje zna?ajnu dobit u pogledu spre?avanja dugoro?nih komplikacija?¢‚Ǩ¬ù- tvrde istraživa?i.

?injenica je da ve?ina pokušaja reverzibilnosti diabetesa tip 1 nije urodila plodom.

Rani pokušaji su otkrili da su imunosupresivni agensi efikasni u smanjenju potreba za insulinom, ali da su uzrokovali ošte?enje bubrega ili ?ak otkazivanje bubrega kod dece. Skoriji pokušaji su ili davali minimalna poboljšanja ili su imali zna?ajnije kontra efekte.

Delimi?na efikasnost i mala toksi?nost vakcine koriš?ene u istraživanju dr. Ludvigsona je svakako dobra vest, komentarisala je dr. Denis L. Faustman (Denise L. Faustman), sa Masa?usets Opšte Bolnice (Massachusetts General Hospital).

?¢‚Ǩ?ìMe?utim, to nije ono što pacijenti zapravo žele, i još ima puno toga da se uradi?¢‚Ǩ¬ù, rekla je dr. Faustman.

Velik broj autoantigena je uklju?eno u destruktivnom imuno odgovoru kod dijabetesa tip 1, tako da pove?anje efikasnosti može zahtevati mešoviti pristup, kako bi se izazvala imuno tolerancija na ve?inu ovih proteina. Tako?e je od velikog zna?aja po?etak terapije u što ranijem stadijumu diabetesa tip 1. Budu?nost ovakve terapije mogla bi da bude i detekcija potencijalnog diabetesa kod najbližih ro?aka dece (bra?a, sestre) sa dijabetesom, kao i pravovremena intervencija pomenutom imunizacijom, kako bi se što bolje o?uvala funkcija ?elija ostrvaca.

U studiji dr. Ludvigsona u?estvovalo je 70 dece uzrasta od 10 do 18 godina, kojima je diabetes otkriven u proteklih 18 meseci i kojima je primenjena imunoterapija ili placebo. Kod svih u?esnika u studiji utvr?eno je prisustvo antitela i imali su nivo C-peptida iznad 0.1nmol/l.

Deca su prema slu?ajnom odabiru tretirana ili dvema vakcinama od 20?Ǭµg ili placebom u 8 razli?itih klinika za pedijatriju u ?Ö¬†vedskoj.

Periodi?ni testovi tolerancije na razli?itu vrstu hrane, kako bi se stimulisalo lu?enje preostalog insulina, pokazali su smanjenje funkcije beta ?elija u obe grupe.

Vakcina nije zna?ajnije zaustavila opadanje nivoa C-peptida nakon 15 meseci, što je bio primarni cilj, u pore?enju sa polaznom ta?kom (0.12 naspram ?¢ÀÜ‚čô0.17 nmol/l, P=0.28).

Me?utim, razlika u smanjenju nivoa C-peptida je dostigla neki zna?aj nakon 30 meseci (?¢ÀÜ‚čô0.21 naspram ?¢ÀÜ‚čô0.27 nmol/l, P=0.045).

Ostala sekundarna merenja pokazuju blaga pobaljšanja u slu?ajevima gde je korištena vakcina:

• Sporije opadanje u stimulisanom lu?enju insulina, mereno u oblasti ispod krive od 15 meseci (?¢ÀÜ‚čô0.38 naspram ?¢ÀÜ‚čô0.75 nmol/l na 2 sata, P=0.01).
• Manje opadanje u stimulisanom lu?enju insulina, mereno u oblasti ispod krive od 30 meseci (?¢ÀÜ‚čô0.72 naspram ?¢ÀÜ‚čô1.02 nmol/l na 2 sata, P=0.04).
• Manja promena C-peptida: odnos glukoze plazme za 30 meseci (P=0.02).

Me?utim, nije bilo napretka po pitanju nivoa glikoliziranog hemoglobina, nivoa glukoze u krvi ili potreba za insulinom.

Iako su pacijenti pokazivali specifi?an imuni odgovor na primenjenu vakcinu, nije bilo zaštitnog efekta kod pacijenata koji su tretirani šest meseci ili manje nakon dijagnoze.

Nepoželjna dejstva su bila blaga i jednake u?estalosti i oblika u obe grupe pacijenata. Nijedan slu?aj sa nepoželjnim dejstvom nije povezan sa tretmanom.

Mehanizam delovanja vakcine nije najjasniji, ali u pitanju može da bude modulacija opšteg imunog odgovora na autoantigen dekarboksilazu glutaminske kiseline.

Ovi rezultati obezbe?uju preliminarni dokaz koncepta za ovaj tretman imunoterapijom, što bi zna?ilo da predstoje opsežne studije o dejstvu vakcine u Evropi i Sjedinjenim Ameri?kim Državama.

Diamyd(R) Type 1: predstavlja tretman novootkrivenih pacijenata Diamyd(R) diabetes vakcinom. Diamyd(R) Type 1 je jednostavan tretman bez ozbiljnijih propratnih efekata. Ovaj tretman je trenutno u III fazi testiranja u studijama u Evropi i USA. Planovi kompanije su da se završi prijava za dozvolu za puštanje na tržište do kraja 2010. godine. Godišnje tržište za Diamyd(R) Type 1 procenjuje se na oko milijardu dolara.

Mehanizam delovanja: Diabetes tip 1 je autoimuna bolest u kojoj sopstveni imuni sistem napada ?elije u telu koje lu?e insulin. Aktivni sastojak Diamyd(R) je dekarboksilaza glutaminske kiseline (GAD), što je glavni antigen kod dijabetesa tip 1. Tretmanom GAD, spravljenim u vidu vakcine, na imuni sistem pacijenta se deluje na takav na?in da se usporava napad na ?elije koje proizvode insulin. Spre?avanje autoimunog procesa je osnova u le?enju diabetesa tip 1.

Prevela i priredila: kdanijela
[Diabetes In Control #438, 15. oktobar 2008.]

detaljnije…

Dr Vesna Dimitrijevi?-Sre?kovi? pomaže deci i odraslima da se izbore sa gojaznoš?u i spre?e nastanak dijabetesa
 
Kada je neko mlad, ambiciozan i željan znanja, jedina prepreka na putu uspeha može da bude borba sa boleš?u. To se dogodilo mladom studentu medicine M. N., koji je muku mu?io sa gojaznoš?u i takozvanim metaboli?kim sindromom. Zahvaljuju?i docentu dr Vesni Dimitrijevi?-Sre?kovi?, iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, i upornosti uspeo je da pobedi ono što ga je najviše mu?ilo. Posle 18 meseci primene mediteranske ishrane i šetnje od po jedan sat dnevno, postepeno je korigovao telesnu težinu za 73 kilograma i sada uživa u životu ?¢‚Ǩ?æpunim?¢‚Ǩ¬ù plu?ima.

Njegov uspeh je jedan od primera kako se može preduprediti bolest, a o tome je upravo bilo re?i i pre dve nedelje na stru?noj konferenciji na Santoriniju, koja je bila posve?ena najnovijim genetskim istraživanjima. Veliku pažnju privukli su i povoljni rezultati u korekciji metaboli?kog sindroma kod dece i omladine i prevenciji dijabetesa, za koje je kod nas zaslužna doc. Dr Vesna Dimitrijevi?-Sre?kovi?, koja se ve? 15 godina bavi prevencijom dijabetesa tipa dva, i to primenom takozvane mediteranske dijete.

Ova doktorka je kod grupe dece u našoj zemlji otkrila prisutnost predijabetesa, a novina je u tome što je otkriveno i prisustvo pojave proteina u urinu kod gojaznih mališana sa premetaboli?kim i metaboli?kim sindromom.

?¢‚Ǩ‚čúNaši rezultati pokazali su prisustvo metaboli?kog sindroma kod 37 odsto gojazne dece i omladine, dok je preostalih 63 odsto imalo premetaboli?ki sindrom, odnosno prisustvo jednog do dva faktora rizika ?¢‚Ǩ‚čú naj?eš?e pove?an obim struka i nizak ha-de-el holesterol. Najnoviji rezultati pokazuju da se u?estalost metaboli?kog sindroma pove?ava statisti?ki zna?ajno sa godinama ?¢‚Ǩ‚čú istakla je naša sagovornica.

I na Svetskom kongresu o prevenciji dijabetesa i njegovim komplikacijama u Helsinkiju, dr Dimitrijevi?-Sre?kovi? je upoznala svetsku javnost sa svojim istraživanjima.

Mediteranskom ishranom, kako ona isti?e,uspešno se postižui oni posebni, terapijski ciljevi ?¢‚Ǩ‚čú koriguje se gojaznost, spre?ava nastanak dijabetesa, snižava povišen krvni pritisak i nivo masno?a u krvi, posebno holesterola i triglicerida, ?ime prevenira aterosklerozu i vaskularne komplikacije. Kako kaže, ova vrsta ishrane može da se primeni i kod zdravih radi prevencije mnogih bolesti i kod svih onih koji ve? imaju neko hroni?no oboljenje.

?¢‚Ǩ‚čúSve ve?a u?estalost gojaznosti i metaboli?kog sindroma koji su uvod u nastanak predijabetesa, dijabetesa i oboljenja krvnih sudova posledica su nepravilne ishrane i nedovoljnog kretanja, kao i smanjene fizi?ke aktivnosti. Restorane brze hrane karakteriše hrana bogata zasi?enim mastima životinjskog porekla, pržena ili pohovana. To vodi u ubrzanu aterosklerozu?¢‚Ǩ‚čú istakla je naša sagovornica.

Kako stati na put epidemiji dijabetesa tipa dva,koji se nekada javljao kod odraslih posle ?etrdesete,a sada se otkriva i kod školske dece? Dr Dimitrijevi?-Sre?kovi? savetuje da treba obratiti pažnju na neke ?injenice, recimo ako se pre pojave še?era u krvi kod dece sa stoma?nom gojaznoš?u javljaju naj?eš?e povišeni trigliceridi, nizak korisni ha-de-el holesterol ili povišen krvni pritisak, treba odmah reagovati. Analizom tih parametara može da se postavi dijagnoza metaboli?kog sindroma ili stanja koje mu prethodi, a koje je nedavno u svojim istraživanjima definisala naša sagovornica.

?¢‚Ǩ‚čúDokazana je udruženost metaboli?kog sindroma sa aterosklerozom, tumorima, sterilitetom,a povezan je i sa depresijom. Alarm za postavljanje dijagnoze metaboli?kog sindroma jeste postojanje stoma?i?a kod mališana. Sve ?eš?e u svojim istraživanjima otkrivam poreme?aje vezane za polne hormone. Kod gojaznih mladi?a sa metaboli?kim sindromom postoji niži muški polni hormon ?¢‚Ǩ‚čú testosteron, a kod gojaznih devojaka sindrom policisti?nih ovarijuma. Korigovanjem telesne težine mogu se spre?iti i problemi vezani za eventualni sterilitet, kao i seksualni život ?¢‚Ǩ‚čú zaklju?ila je naša sagovornica.

[Politika, 11/10/2008]

detaljnije…