Diabeta.net

Svim osobama starijim od 40 godina u Srbiji ?e, od druge polovine septembra, biti pružena mogu?nost da se testiraju na dijabetes tipa dva, saopšteno je iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Klini?kog centra Srbije.

U Domove zdravlja bi?e pozivane osobe starije od 40 godina kojima ?e, nakon što popune poseban upitnik, biti utvrdjena visina rizika oboljevanja od dijabetesa.

Uz pomo? zdravstvenog radnika pacijenti ?e popunjavati upitnik i ukoliko se utvrdi da je nivo rizika za tip dva dijabetesa visok odmah ?e se testirati da li je pacijent u stanju dijabetesa, a ako nije onda ?e se podvrgnuti preventivnoj intervenciji.

Akcija ?e se, za sada, obavljati jednom mese?no u preventivnim centrima Domova zdravlja u Srbiji, u okviru projekta koji podržava Ministarstvo zdravlja Srbije, a kojim rukovodi stru?na komisija za še?ernu bolest.

U Srbiji ima oko 400.000 dijabeti?ara i taj procenat je sli?an zemljama u okruženju.

(Tanjug, 26.08.2008.)

Diabeta napomena: upitnik možete pogledati i na našem sajtu ako kliknete OVDE
Veoma je važno da unesete ta?ne podatke i da vam nije teško da stvarno uzmete metar i izmerite svoj struk, u opuštenom stanju, u visini pupka. U protivnom, rezultati ne?e biti validni.

detaljnije…

Izloženost niskom ili umerenom sadržaju neorganskog arsenika u vodi za pi?e ili hrani može da pove?a rizik od dijabetesa tipa 2, isti?u stru?njaci.

Ve? je utvr?eno da je hroni?na izloženost visokoj koncentraciji neorganskog arsenika rizi?ni faktor za dijabetes tipa 2, ali nisu bili poznati efekti izloženosti manjoj koncentraciji arsenika.

Baltimorski stru?njaci ispitali su uzorke urina 788 odraslih Amerikanaca starijih od 20 godina i utvrdili da ispitanici koji boluju od dijabetesa tipa 2 imaju 26 odsto više arsenika u urinu od onih koji ne boluju od te bolesti.

Ispitanici sa višim vrednostima arsenika u urinu izloženi su 3,5 puta ve?em riziku da obole od še?erne bolesti od onih sa nižim vrednostima arsenika.

Kontaminirana voda za pi?e i hrana su osnovni izvor neorganskog arsenika koji se prirodno javlja u nekim stenama i tipovima zemljišta.

Procenjuje se da kroz hranu i vodu Amerikanci prose?no dnevno unose izme?u 8,4 i 14 mikrograma neorganskog arsenika.

Oko 13 miliona stanovnika živi u oblastima u kojima koncentracija neorganskog arsenika u javnom vodovodu premašuje propisane standarde.

Te oblasti nalaze se pretežno na zapadu, srednjem zapadu i severoistoku SAD.

Zbog rasprostranjene izloženosti ljudi neorganskom arseniku iz vode, rasvetljavanje njegovog udela u epidemiji še?erne bolesti širom sveta treba da predstavlja jedan od prioriteta zdravstvenih istraživanja, ukazuju stru?njaci.

[RTS, 21.08.2008.]

detaljnije…

STATISTIKA – Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine deset odsto de?aka i 7,5 odsto devoj?ica u sedmoj godini je gojazno, što je, kako kažu stru?njaci, osnova za nastanak mnogobrojnih bolesti.
Istraživanja pokazuju da tek svako tre?e dete u Vojvodini nema tri obroka dnevno, a mnogi mališani preska?u doru?ak, koji obezbe?uje najviše dnevno potrebne energije. Ishrana ?aka prvaka temelji se na piramidi zdrave hrane, koja je osnova za pravilan rast i razvoj.
- Roditelji ne bi trebalo da daju mališanima brzu hranu, slatkiše i gazirane sokove. Ishrana ?aka prvaka se temelji na tri glavna obroka i dve užine. Obroci treba da sadrže najmanje 65 odsto žitarica, 20 odsto belan?evina, a ostatak su masti biljnog porekla – kaže nutricionista sa Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine Andrija ?Ö¬†rek i napominje da ?ak 70 odsto dnevno potrebne energije obezbe?uju doru?ak, užina i ru?ak u produženom boravku.
Prema mišljenjima stru?njaka, energetska vrednost jednog obroka ne bi trebalo da bude ve?a od 300 kilo-kalorija. Idealna težina deteta u sedmoj godini je izme?u 21 i 26 kilograma, a visina do 126 cm.

[24 sata, 20.08.2008.]

detaljnije…

Nau?nici u SAD i Australiji koriste eksperimentalne bioni?ke o?i

Nau?nici u Sjedinjenim Državama i Australiji koriste nove aparate, eksperimentalne bioni?ke o?i, koje pomažu slepima da vide. Oni koriste sli?nu tehnologiju kao ušni implantati koji ve? godinama pomažu ljudima da bolje ?uju. Oba aparata koji se ugradjuju stimulišu glavne nerve povezane sa mozgom.

Ova žena iz Kalifornije nosi nao?are sa minikamerom koja komunicira sa elektrodama ugradjenim u njene o?i, koje stimulišu mrežnja?u. Linda Morfut je medju prvima koji su dobili takozvano bioni?ko oko. Ona je bila potpuno slepa više od deset godina i imala je nasledni poreme?aj nazvan retinitis pigmentoza.

“Mogu da šutiram loptu sa svojim unukom i mogu da gledan svoju unuku kako pleše. Mogu da vidim stvari”.

Lindino bioni?ko oko ima 16 elektroda. Istraživa? sa Dohini o?nog instituta u Sidneju, Mark Hamajun kaže da nikada do sada aparati nisu mogli toliko.

“Ovo polje se zaista razvija. Tako da ?emo u narednih ?etiri do pet godina, nadamo se, imati tehnologiju koja je još naprednija”.

Doktor Vivek ?ouduri iz bolnice “Princ od Velsa” u Sidneju razvija sli?an aparat, koji se postavlja na površinu oka.

“Veoma smo blizu toga da preliminarno ugradimo bioni?ko oko kod nekolicine pacijenata kako bi videli koliko je efikasno”.

Kolega Minas Koroneo kaže da je tehnologija sli?na onoj koja se koristi kod ušnih implantata, razvijenih za poboljšanje sluha pre više godina.

“Trebalo je da to imamo deset godina ranije. Manje-više, tu smo gde smo, i nadam se da bi za iuzvestan broj godina mogli da imamo aparat koji omogu?ava aktivan vid ljudima koji su potpuno slepi”.

Istraživa?i navode da taj aparat možda nikada ne?e mo?i da povrati idealan vid slepima. Ali, oni koji koriste vešta?ke o?i i njihovi lekari kažu da je bioni?ka tehnologija mnogim osobama ve? popravila pokretljivost i poboljšala vid i kvalitet života.

Pogledate ceo prilog

[VOA, 16/08/2008.]

detaljnije…

Istraživanja su pokazala da od onoga ?ime i kako su nas hranili u detinjstvu zavisi šta ?emo kasnije voleti da jedemo

Navike u jelu neke su od najve?ih razlika me?u ljudima, pokazala su najnovija istraživanja. Nau?nici kažu da za to možemo slobodno da okrivimo roditelje. Naime, oni smatraju da je sklonost ka odre?enoj vrsti hrane, posebno prema slatkišima ili slanoj hrani, jednostavno uro?ena.

Izgleda da je ose?aj za ono što je ukusno toliko razli?it da, na primer, ?etvoro ljudi za stolom može da pokaže najrazli?itije navike u jelu. Tako ?e, na primer, dete s gnušanjem odbiti povr?e, muž ?e insistirati samo na mesu i krompiru, žena ?e obavezno piti vodu pre glavnog jela, a prijateljica ne?e jesti kola?e ako u njima ima oraha….

U posluženju je trik

Poreklo sklonosti ka odre?enoj vrsti hrane, kao i na?in na koji je jedemo, mogu da se prona?u u porodi?nim prehrambenim navikama iz najranije mladosti. Istraživanja su pokazala da od onog ?ime i kako su nas hranili u detinjstvu zavisi šta ?emo voleti da jedemo kasnije tokom života.

- U nama se skriva sklonost ka odre?enoj hrani koja nam je uro?ena, ali kako te sklonosti izražavamo uglavnom zavisi od naših roditelja. Ali, izbor hrane zavisi i od na?ina na koji je ona deci bila posluživana. Hrana koja se nudi kao uživanje ili uz osmeh prihva?enija je nego ona koja se iznosi kao kazna. Nijedna odrasla osoba ne?e uživati u hrani koju je u detinjstvu jela uz suze i viku. Ako roditelj detetu pruža emotivnu nagradu zato što je pojelo odre?enu hranu, mališan ?e je onda radije jesti – navodi se u izveštaju ovog istraživanja.

Deca imaju razli?ite reakcije na še?er

Roditelji tako?e imaju obi?aj da deci usade naviku da u hrani traže utehu. Ako je koriste kao nagradu ili suprotno, kao utehu za neko loše iskustvo, decu ?e tako nau?iti da posegnu za ?okoladom svaki put kad im se nešto loše dogodi.

- Deca od svojih roditelja preuzimaju model ishrane, kao i želju za odre?enim ukusima. Neke porodice insistiraju na ru?ku i ne odobravaju jedenje s nogu, i kasnije deca takve navike prenose i na svoje budu?e porodice – kaže se u ovom istraživanju.

Rezultati ameri?kog istraživanja pokazali su da bebe koje su hranjene hranom koja je sadržala še?er razli?ito reaguju, neke su je odbacivale kao preslatku, dok su druge uživale u njoj i tražile još.

[Press, 18.08.2008.]

detaljnije…

Postoje gojazne osobe dobrog zdravstvenog stanja, kod kojih ne postoje predispozicije za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, dok kod nekih osoba normalne telesne težine postoji velika opasnost od te vrste oboljenja, pokazali su rezultati dva odvojena istraživanja.

U periodu od 1999. do 2004. godine oko 5.500 osoba je bilo podvrgnuto ispitivanju telesne težine i krvnih anomalija, koje je sprovela Rej?el Vajldman sa medicinskog fakulteta “Albert Ajnštajn” u Njujorku, dok su drugo istraživanje sproveli nau?nici sa Univerziteta u Nema?koj.

Gojazne osobe su tokom ispitivanja bile podeljene u dve grupe, u jednoj su bile one ?iji je organizam otporan na insulin, što je uslov za nastanak dijabetesa, dok su u drugoj bile osobe kod kojih ne postoji ta otpornost.

Istraživa?i su primetili da gojazne osobe, otporne na insulin, imaju više masno?e u skeletnim miši?ima što pove?ava opasnost od kardiovaskularnih oboljenja.

Suprotno tome, gojazne osobe osetljive na insulin nisu se razlikovale od osoba normalne telesne težine, bilo da se radi o reakciji na insulin ili arteriosklerozi.

Tako je ispitivanje fizionomije, telesne mase, raspodele masno?e i otpornosti na insulin kod 314 osoba starosti u proseku 45 godina, koje su obavili Norbert Stefan i njegove kolege sa Univerziteta u Nema?koj, pokazalo da postoji gojaznost koja ne šteti metabolizmu i koja može ?ak da zaštiti od otpornosti na insulin i arterioskleroze.

Oko 16,3 miliona ameri?kog stanovništva starosti preko 20 godina, sa normalnom telesnom težinom ima metaboli?ki poreme?aj, dok kod 51,3 odsto odraslih, što je 35,9 miliona sa viškom kilograma, postoji opasnost od tog poreme?aja.
[RTS, 18.08.2008.]

detaljnije…

Deca koja imaju slabiju kontrolu nad pokretima ruku i slabiju koordinaciju izložena su ve?em rizku da kao odrasla budu gojazna, ukazuje istraživanje obavljeno na londonskom Imperijal koledžu i švedskom Institutu Karolinska.

Ovo otkri?e predstavlja još jedno svedo?anstvo veze izme?u slabijih kognitivnih funkcija u detinjstvu i sklonosti gojaznosti i dijabetesu tipa 2 u odraslom dobu, izveštava Rojters.

Istraživanje sprovedeno na 11.000 nekadašnjih britanskih mališana, koji su 1958. u?estvovali u Naciolnanoj studiji razvoja dece, pokazalo je da su osobe sa slabijim kognitivnim i fizi?kim sposobnostima u dobu izme?u sedme i jedanaeste godine izložene mnogo ve?em riziku od gojaznosti u zrelom dobu od svojih nekad spretnijih vršnjaka.

Dr Skot Montgomeri, jedan od ?lanova istraživa?kog tima, naglašava da nije re? o deci koja su ve? bila gojazna i možda zbog toga nespretnija, jer ve?ina malih ispitanika nije bila ništa deblja od ostalih vršnjaka. Time se pobija dosta rašireno mišljenje da su neurološke komplikacije kod dece posledica gojaznosti.

Prilikom istraživanja su, ina?e, uzeti u obzir i faktori kao što su indeks telesne mase ispitivane dece, kao i društveni status njihovih porodice.

Ostaje nejasno šta se krije iza veze izme?u “trapavosti” u detinjstvu i gojaznosti u odraslom dobu. Dr Montgomeri pretpostavlja da se možda radi o zajedni?kom dejstvu razli?itih faktora, me?u kojima su i maj?ino konzumiranje cigarereta tokom trudno?e i manjak fizi?ke aktivnosti u detinjstvu, koja je nužna za razvijanje fine kontrole motorike.

[Tanjug,m 18.08.2008.]
detaljnije…

Sindikat lekara i farmaceuta Srbije saopštio je danas da ?e se oštro suprotstaviti nameri ministra zdravlja Srbije Tomice Milosavljevi?a da sprovede nove najavljene mere, kojima bi se promenili uslovi za dopunski rad lekara.

“Ministar se poziva na Zakon o zdravstvenoj zaštiti kojim je ure?en dopunski rad u zdravstvu, ali ograni?en na period tri godine.

To jeste ta?no, ali u tom zakonu nigde ne piše da se posle tog perioda ti uslovi moraju drasti?no pogoršati”, navodi se u otvorenom pismu javnosti Gradske organizacije Beograda tog sindikata.

“Ako oro?eni period isti?e 10. 12. 2008. godine, taj ?lan Zakona se mora u?initi aktivnim i na dalje. Period primene se može još produžiti, uslovi za dopunski rad se mogu i poboljšati, ili jednostavno ostaviti kakvi jesu bez perioda ograni?enja”, navodi se u pismu.

Milosavljevi? krši Zakon

Sindikat ocenjuje da Milosavljevi? u svojoj nameri svesno ili nesvesno grubo krši Zakon o radu Republike Srbije, jer smanjuje prava koja taj zakon daje i predstavlja povredu kako radnih, tako ljudskih prava zaposlenih u zdravstvu.

“Suština nije u tome da li se dopunski rad ostvaruje na ovaj ili onaj na?in, zakonom je dopunski rad dozvoljen” , kaže se u pismu javnosti gradskog lekarskog sindikata i postavlja pitanje da li gra?anin suvereno raspolaže svojim slobodnim vremenom ili i u tom vremenu o njegovom pravu na rad odlu?uje neko drugi.

“Ministar ?e odrediti kada ?e doktori koji primaju platu od izdvajanja osiguranika i rade na opremi koju tako?e finansiraju osiguranici, raditi ‘na knjižicu’ a kada ?e napla?ivati tržišnu cenu za svoje usluge. Istovremeno se prekovremeni rad u zdravstvu uglavnom ne pla?a, kao ni dežurstva preko ?etrdeset sati mese?no i sl.” , stoji u pismu.

Monopol

Kako se zaklju?uje, ministar na taj na?in stavlja u neravnopravan položaj i doktore i pacijente, jer to nije stvaranje ravnopravnih uslova za državni i privatni sektor, niti takmi?enje u ponudi, kvalitetu i ceni, ve? pokušaj stvaranja monopola, a to donosi korist samo onima koji monopol drže.

“Zaštita državnih zdravstvenih ustanova, smanjenje odliva sredstava, zadržavanje najboljih kadrova, zapošljavanje, kontrola korupcije se ne postižu zabranama i ograni?enjima, ve? boljom organizacijom rada, boljim uslovima i za zaposlene i za pacijente, ve?im stepenom iskoriš?enja kapaciteta i opreme, boljom efikasnoš?u zaposlenih”, kaže se u pismu.

Istovremeno ministar ne govori o objedinjavanju sistema zdravstvene zaštite, mogu?nosti izbora pacijenata, da li ?e za odre?enu uslugu i?i u državnu ili privatnu ustanovu, niti daje odgovor zašto toliko pacijenata, bez obzira na neravnopravne uslove i visoke cene traži pomo? u privatnoj praksi, smatraju u Gradskoj organizaciji lekarskog sindikata.

[RTV, 18.08.2008.]

detaljnije…

- Sa 270 evra koliko po stanovniku izdvajamo za zdravstvo, Srbija se nalazi na dnu evropske lestvice, a ipak smo ostvarili dostupnost zdravstvene zaštite celokupnog stanovništva.
Problem je što ne želimo da izdvajamo više, a tražimo da u zdravstvenim ustanovama dobijemo sve i odmah – izjavila je za naš list direktorka Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlovi?. -Najšira populacija naj?eš?e nije dobro upoznata sa svojim pravima iz oblasti zdravstvenig osiguranja, ali i sa svojim obavezama. Pla?anje doprinosa je nešto što se ?esto želi izbe?i i ako za nešto može da se plati manje, skloni smo da to iskoristimo, a onda o?ekujemo da nam zdravstvena zaštita bude bolja iako ona to ne može da bude bez dodatnog finansiranja. U Srbiji je zaposleno svega oko dva miliona ljudi i to je populacija koja izdvaja i za zdravstveno i penziono osiguranje i koja finansira ostalu populaciju. S obzirom na tako malo sredstva koja imamo za zdravstvenu zaštitu, može se izvesti zaklju?ak da je zdravstvena zaštita na dobrom nivou. Ne zna?i da ne može biti bolje i treba da bude bolje, ali kada se naš sistem uporedi s nekim drugim sistemima koji imaju i deset puta više para, može se re?i da nemamo ve?e probleme nego oni, da naše liste ?ekanja nisu duže i da naša dostupnost zdravstvenoj zaštiti nije manja. Ne postoji zdravstveni sistem u svetu koji je rešio sve probleme i gde je sve idealno i pacijenti apsolutno zadovoljni tako da se to ne može o?ekivati ni od našeg sistema.

U reformi zdravstvenog sistema posebno mesto se pridaje preventivi, ali ipak zamerka zdravtsvenih radnika i gra?ana je da ova oblast do sada nije dobila mesto koje zaslužuje. Da li ?e u narednom periodu za prevenciju biti izdvojeno više novca?
- Planira se izdvajanje zna?ajnog dela budžeta za finansiranje preventivnih aktivnosti i to ?e biti prioritet u narednom periodu. Ovaj program je zaživeo kao sistemski. Borbu protiv masovnih nezaraznih bolesti kao što su kardiovaskularne, maligne, dijabetes… od kojih boluje najve?i broj stanovnika, vodi Ministarstvo zdravlja, a Zavod je tu da finansijski isprati ove programe. Moramo zajedno da se fokusiramo na ovom poslu jer blagovremeno otkrivanje i le?enje bolesti zna?e dvostruku dobit: s jedne strane bolest se uspešnije le?i ukoliko je na vreme otkrivena, a s druge štedi se zdravstveni dinar za kupovinu skupih lekova. U cilju prevencije i ranog otkrivanja bolesti pokrenu?e se nacionalni skrining programi. Skrining za karcinom grli?a materice koji je krenuo u nekoliko domova zdravlja kao pilot program da bi se kasnije proširio na celu Srbiju, pokazao je dobre rezultate. Ve? kod pregleda 2000 žena otkrivena su ?etiri karcinoma u po?etnoj fazi bolesti i one sada zaista mogu biti spašene. Da nisu došle na ovaj pregled verovatno bi se lekaru obratile kada bi ve? bilo kasno i kada su šanse za izle?enje daleko manje. Predvi?aju se i druge preventivne akcije. Ministarstvo zdravlja ?e ve? krajem ovog meseca u 18 preventivnih centara u Srbiji pokrenuti širok program za rano otkrivanje še?erne bolesti gde ?e se me?u stanovništvom ?¢‚Ǩ?ìtražiti?¢‚Ǩ¬ù oni koji imaju rizik za nastanak dijabetesa ili ve? imaju povišen nivo še?era u krvi a da to i ne znaju.

A kada pacijenti nisu zadovoljni…

Prilikom nedavnog po?etka rada nacionalnog centra za prevenciju i edukaciju dijabeti?ara u Vrnja?koj Banji imali ste priliku da razgovarate s pacijentima koji su izneli primere kršenja njihovih prava. Na šta se pacijenti naj?eš?e žale i kome da se obrate za pomo??
- Naj?eš?e zamerke su da ih lekar iz državne ustanove šalje kod privatnog lekara, da se pacijentu propisuje lek koji nije na listi i koji pacijenti kupuju iako ima adekvatne zamene, da se trudnicama propisuje lek koji moraju da kupe, da se napla?uju preventivni pregledi… Uvek ?e postojati poneki lekar koji ne primenjuje propise pa svom pacijentu ne da na recept, na primer iglice za špric namenjen dijabeti?arima, ili neki lek koji nije na listi pa pacijent mora da ga kupi. To je stav pojedinaca, ali nije generalno sistema. Problema ?e uvek biti i moramo raditi na njihovom rešavanju. Ukoliko pacijent nije zadovoljan uslugom, može da se obrati najbližoj filijali koja je obavezna da pomogne pacijentu. Može da se obrati pismom ili mejlom i meni. Iz tih dopisa saznam šta se dešava na terenu i reagujem u svim slu?ajevima gde postoji kršenje prava pacijenata i zakona.

Po?etkom godine u domovima zdravlja je krenulo izjašnjavanje pacijenata o svom lekaru, ali do sada svog lekara je izabralo tek nešto više od 30 odsto gra?ana?
- Nismo nezadovoljni procentom izjašnjenih pacijenata jer pravu kampanju još nismo ni po?eli ve? je uglavnom išla tiha kampanja, odnosno da domovi zdravlja sami animiraju osiguranike koji ve? dolaze na pregled da se izjasne o svom lekaru. Izme?u domova zdravlja ima velike razlike pa se u nekima izjasnilo 80 odsto pacijenata, a u nekima izjašnjavanje za svog lekara nije ni po?elo. Neophodno je da se završi izbor izabranog lekara i to je obaveza svakog gra?anina.Uskoro ?e gra?ani dobiti na ku?ne adrese dopise u kojima ?e biti obavešteni zašto je važno da izaberu svog lekara i kako na jednostavan na?in da ga izaberu. Pacijenti imaju pravo da biraju lekara sve dok on ne popuni broj svojih pacijenata. U tom slu?aju mogu da biraju izme?u preostalih lekara. Za sada nismo išli na dodelu lekara za one koji se nisu izjasnili, mislimo da još nema potrebe za tim, mada ni to nije loša varijanta jer posle odre?enog vremena pacijent ima pravo da promeni lekara ukoliko nije s njim zadovoljan.

Ve? sada ispred ordinacije pojedinih lekara je uvek gužva, a kod drugih nema nikoga. ?Ö¬†ta ?e biti s lekarima koji ne budu imali predvi?en broj izjašnjenih pacijenata ?
- Cilj izbora lekara je da se finansira kvalitetni rad, kao i broj pacijenata i njihovo zadovoljstvo uslugama odre?enog lekara. Svaki lekar treba da ima odre?en broj pacijenata, da brine o njihovom zdravlju, da sprovodi sve preventivne preglede po utvr?enim propisima i ukoliko sve ovo uradi i pacijent je s njima zadovoljan, taj lekar treba da ima i dodatak na zaradu ?ime ?e biti izdvojen od onih kolega koji te rezultate ne postižu. Promena finansiranja ne može da se uradi preko no?i niti može da se izvrši bez promene nekih drugih zakonskih akata, kao na primer Zakona o platama u javnim službama koji svim zaposlenima garantuje istu zaradu, što naravno nije dobro i ne stimuliše kvalitet i ve?i rad. Oni lekari koje pacijenti ne?e, ne trebaju ni Fondu ni zdravstevnom sistemu, jer dinar koji zaposleni izdvajaju za svoju zdravstvenu zaštitu ne treba da se koristi za plate lekara koji pacijentima ne trebaju jer ne rade dovoljno kvalitetno. Za sada nismo išli na dodelu lekara za one koji se nisu izjasnili, mislimo da još nema potrebe za tim, mada ni to nije loša varijanta jer posle odre?enog vremena pacijent ima pravo da promeni lekara ukoliko nije zadovoljan tako dodeljenim lekarom.

[Dnevnik, 16.08.2008.]

detaljnije…

Samo jedna konzerva popularnog energetskog napitka “Red bul” (Bull) može da pove?a rizik od sr?anog napada ili šloga, ?ak i kod mladih ljudi, upozorili su danas autralijski nau?nici.

Napitak krcat kofeinom, popularan kod studenata u vreme ispita i “ljubitelja adrenalina” kojima “daje krila”, zgušnjava krv, što je uslov za kardiovaskularne probleme, preneo je Rojters.

Sat pošto popiju “Red bul”, krv konzumenata nije više normalna. “Nenormalna je onako kako bismo o?ekivali kod pacijenata sa kardiovaskularnom boleš?u”, ukazuje vo?a istraživanja, Skot Viloubi iz Centra za kardiovaskularna istraživanja pri Kraljevskoj bolnici u Adeleidi.

Portparol “Red bula” za Australiju Linda Rihter je izjavila da ?e izveštaj biti “ozbiljno prou?en” u kompanijinom sedištu u Austriji, ali i naglasila da nema dokaza da je popiti “Red bul” opasnije nego po?astiti se šoljom jake kafe.

Voloubi i njegov tim, koji ne misle tako, ispitivali su kardiovaskularne sisteme 30 mladih odraslih ljudi sat pre i sat posle konzumiranja konzerve od ?etvrt litra “Red bula” bez še?era.

Rezultati su pokazali da “normalni ljudi (od tog pi?a) razviju simptome koji se normalno vezuju za kardiovaskularne bolesti”, rekao je Viloubi.

“Red bul” je zabranjen u Norveškoj, Urugvaju i Danskoj zbog opasnosti po zdravlje, ali je austrijska kompanija lane prodala 3,5 milijardi konzervi u 143 zemlje. Njeni vlasnici tvrde da jedna konzerva sadrži 80 miligrama kofeina, otprilike koliko i šolja kafe.

Voliubi, me?utim, napominje da napitak može biti smrtonosan ako je u kombinaciji sa stesom ili visokim pritiskom.

“Ako imate bilo kakvu predispozuiciju za kardiovaskulare bolesti, poreporu?ujem vam da dobro razmislite pre nego što ga popijete”, poru?io je on.

Kompanija koja proizvodi “Red bul” upozorava potroša?e da ne piju više od dve konzerve dnevno.

[Tanjug, 16. avgust 2008.]

detaljnije…