Diabeta.net

Privatne klinike bez konsultanata

Lekari koji su zaposleni u državnim zdravstvenim ustanovama od decembra više ne?e mo?i da le?e pacijente i u privatnim ustanovama! Ipak, novi zakon o zdravstvenoj zaštiti ostavlja mogu?nost da lekari jedan deo radnog vremena, ako im dozvoli poslodavac, provedu i u privatnom sektoru i sklope ugovor o nepunom radnom vremenu.

Istovremeno, kako za „Blic“ objašnjava pomo?nica ministra zdravlja dr Ivana Miši?, lekarima ?e biti dopušten dopunski rad u okviru državnog zdravstvenog sektora i to do jedne tre?ine radnog vremena.
- Izjašnjavanje o eventualnom radu u privatnom sektoru traje do kraja jula. Od 10. decembra lekari ?e imati pravo da pola ili dve tre?ine radnog vremena provode u privatnom sektoru. Da li ?e im to biti dozvoljeno zavisi od direktora ustanova, koji su dužni da organizuju nesmetan rad zdravstvenih službi – isti?e dr Ivana Miši?.
?lan 199. Zakona o zdravstvenoj zaštiti donet je pre tri godine, a po?e?e da funkcioniše ove godine. Na taj na?in lekarima je ostavljeno vreme da razmisle i iskuse gde bi želeli da rade. Istovremeno, ovo je šansa da najbolji i najpoznatiji lekari ipak ostanu u državnom sektoru, pa makar i s manjim delom radnog vremena.
Dr Ivana Miši? smatra da ?e se ovim zakonom uvesti bolja kontrola lekara i da ?e pacijenti biti zašti?eniji jer ?e se znati precizno ko od lekara koliko i gde radi. Ipak, i dalje ?e biti teško stati na put lekarima kojima državna praksa služi kao mesto za regrutovanje pacijenata za njihove privatne ordinacije.
- Ovim zakonom usmeravamo u legalne tokove pojavu koja je uveliko prisutna, ali sada definišemo kako sme da funkcioniše – zaklju?ila je dr Miši?.
Zaposleni u privatnom zdravstvenom sektoru ne smatraju da ?e ovaj zakon doneti bilo šta dobro ni njima ni pacijentima. Njihov stav je da se na ovaj na?in ograni?ava rad lekara, a da su pacijenti na gubitku.
- Ne vidim razlog ni potrebu da se lekari sputavaju na ovaj na?in. Mislim da ovaj zakon ne?e dugo opstati u praksi – rekla je za „Blic“ dr Jasmina Kneževi?, vlasnica Opšte bolnice „Bel medik“.
Veoma negativno mišljenje o ovom zakonu ima i dr Milena Jaukovi?. Njen stav je da pacijente ne treba štititi na ovaj na?in, ve? stru?noš?u lekara i njihovim moralom.
- Ovo je ?ista demagogija. Lekarska komora treba da je nadležna za stru?nost i kontrolu lekara. Ovim se ne rešava suštinski problem u zdravstvu, ovo je ?ista šminka. Ako su hteli istinsku kontrolu privatnog sektora, zašto ne uvedu fiskalne ra?une u privatne ordinacije – pita se dr Jaukovi?eva.

Kontrola
Novi zakon je donesen po ugledu na postoje?e u Izraelu, Gr?koj i u Italiji. Njegovo sprovo?enje kontrolisa?e inspekcija Ministarstva zdravlja širom Srbije. Lekarima ostaje da se nadaju da kontrola ne?e biti rigorozna, pošto ova inspekcija i dalje ima 46 inspektora za celu Srbiju.

[Blic, 31.07.2008.]

Narodi južne Evrope sve deblji iako imaju najzdraviju kuhinju na svetu

Stanovnici evropskih mediteranskih država, prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), spadaju me?u najgojaznije na Starom kontinentu i pored toga što je mediteranska kuhinja jedna od najzdravijih na svetu. Me?u gojaznim Evropljanima posebno se izdvajaju Grci, od kojih tri ?etvrtine ima višak kilograma.

Jozef šmithuber, ekonomski ekspert FAO, objašnjava za“Blic“ da je do tog paradoksa došlo pod uticajem procesa evropskih integracija i globalizacije, pošto su gra?ani država poput Gr?ke, Portugala, Malte, španije i Italije u poslednjih nekoliko decenija jednostavno postali bogatiji.
- Ulazak na zajedni?ko tržište EU podsti?e ekonomski razvoj kod zemalja ?lanica. Kod Grka je, na primer, i dalje prisutna tradicionalna mediteranska ishrana uz mnogo povr?a i vo?a, ali je problem to što sada uz to oni unose i mnogo više mesa i masti nego ranije – tvrdi šmithuber.
- U Gr?koj 75 odsto ljudi ima vrednosti oko indeksa telesne mase 30, što je granica izme?u viška kilograma i gojaznosti. španija i Portugal imaju oko 55 odsto takve populacije, a Italija oko 52 odsto. Ne samo da se na?in ishrane na Mediteranu promenio ve? su se s tom promenom pojavili i simptomi koronarnih oboljenja i dijabetesa tipa dva – kaže šmithuber, koji je za FAO sa?inio izveštaj na tu temu.
U izveštaju se navodi da je španija zemlja s najve?im porastom gojaznih u EU, gde je pre 40 godina bilo 25 odsto gojaznih, a danas ih ima ?ak 40 odsto. šmithuberova analiza pripisuje promene u ishrani i faktorima kao što su sve ve?i broj supermarketa i restorana brze hrane, i to u vreme kada se ljudi sve manje kre?u, što zna?i da bi trebalo da unose manje kalorija. U izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu UN se navodi da je u poslednjih 40 godina dnevni unos kalorija u zemljama kao što su Gr?ka, Italija i španija pove?an za 30 odsto više nego u zemljama na severu EU.
Osnovna odlika promene u mediteranskoj ishrani koju naš sagovornik zapaža je smanjenje ugljenih hidrata i pove?ani unos masti.
- Kod Grka je udeo masti u ishrani u poslednjih 40 godina porastao sa 30 na 38 odsto. Ali, nije problem samo to što se ishrana promenila, ve? to što se promenio i na?in života ljudi na Mediteranu, ali i u celoj Evropskoj uniji. Ne kre?u se dovoljno, koriste automobile ili metro za odlazak na posao umesto da voze bicikle. Sede puno, gledaju televiziju – tvrdi šmithuber.
šmithuber navodi da je FAO imala podatke o ishrani i gojaznosti u bivšoj Jugoslaviji do po?etka 90-ih godina prošlog veka, ali da od tada ima samo analize iz Slovenije, dok o Srbiji nema podataka.
- Slovenci imaju prili?no stabilnu ishranu. Prema podacima iz 1992. godine, unosili su 34 odsto kalorija iz masti, a sada oko 33 odsto. Blago su uve?ali unos proteina, sa 12 na 15 odsto, i ugljenih hidrata, sa 33 na 34 odsto – kaže ekonomski stru?njak FAO.

Beogra?ani se hrane najzdravije
Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“, ?etvrtina stanovnika jugoisto?ne Srbije pri izboru na?ina ishrane ne razmišlja o zdravlju, dok je nacionalni prosek po tom pitanju oko 20 odsto. Stanovnici Beograda i Vojvodine jedu ribu više od stanovnika ostalih delova Srbije. U periodu izme?u 2000. i 2006. godine, konzumiranje svežeg povr?a poraslo je sa 42,4 odsto na 54,8 odsto, a u istom periodu zabeležen je i porast konzumiranja svežeg vo?a. Dve tre?ine gra?ana Srbije slobodno vreme provodi sede?i, ali je procenat onih koji vežbaju tri puta nedeljno u periodu od 2000. do 2006. porastao sa 13,7 na 25,5 odsto.

[Blic, 31.07.2008.]

Banju pla?a osiguranje 

Program produžene rehabilitacije za insulin zavisne dijabeti?are u Specijalnoj bolnici "Merkur" u Vrnja?koj Banji po?e?e 11. avgusta.
Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje zakupio je 400 kreveta, a bolni?ki dan ?e pla?ati 2.340 dinara po pacijentu. O trošku osiguranja insulin zavisni dijabeti?ari na produženoj rehabilitaciji bi?e po 10 dana.
- Mese?no ?e na rehabilitaciju mo?i da ode 1.200 dijabeti?ara koji su na terapiji insulinom – kaže Vladan Ignjatovi? iz RZZO. – Prednost imaju novouvedeni pacijenti. Od po?etka ove godine insulinsku terapiju dobilo je 340 novih pacijenata. Njima su ve? upu?eni pozivi za produženu rehabilitaciju, a ostale ?emo pozivati po azbu?nom redu.
Dijabeti?ari ?e mo?i da idu na rehabilitaciju i "preko reda" ako ima slobodnih kapaciteta. Uputi se overavaju u mati?noj filijali osiguranja. Pacijentu je potreban uput za rehabilitaciju i poslednji nalaz lekara specijaliste kojim dokazuje da je na insulinskoj terapiji.
Tokom desetodnevne rehabilitacije u "Merkuru" insulin zavisni dijabeti?ari pro?i ?e preglede svih organa koje naj?eš?e ugrožava še?erna bolest- srca, centralnog nervnog sistema, bubrega, perifernih krvnih sudova. Cilj programa je da se kod insulin zavisnih dijabeti?ara poboljša regulacija nivoa še?era u krvi, ali i da se spre?e komplikacije ove bolesti.

[Ve?ernje novosti, 28.07.2008.]

VEGETARIJANAC K'O SPARTANAC

Kvalitetna vegetarijanska ishrana, kao i post, iako podrazumevaju odricanje od odre?enih namirnica, nisu štetni po vaše zdravlje
Vegetarijanski na?in ishrane poreklom iz Indije danas ima sve više pristalica i u Srbiji. Razlozi za vegetarijanstvo mogu da budu razli?iti, od eti?kih, religijskih, duhovnih, preko ekoloških, do zdravstvenih. Pored moralne dileme da li bi trebalo ubijati životinje zarad ishrane, naj?eš?e polemike su i o tome da li je odricanje od mesa zdravo za organizam.

Prednosti

- smanjuje se koncentracija masno?a u krvi

- niži postotak pojedinih vrsta tumora

- vegetarijanci imaju prose?no nižu telesnu težinu

- niži krvni pritisak

- re?e obolevaju od dijabetesa tipa 2

Nutricionista Ljubomir Pfaf objašnjava da ovakav, iako restriktivan na?in ishrane, nije štetan ukoliko se ne preteruje, a na jelovniku su raznovrsne namirnice.

- Vegetarijanstvo poti?e sa Istoka i postoje tri osnovna oblika ovakve ishrane. To su ?isto vegetarijanstvo, koje podrazumeva da se jede isklju?ivo vo?e i povr?e. Ono je retko zastupljeno jer organizmu ne obezbe?uje dovoljno neophodnih belan?evina. Laktovegetarijanci u ishrani koriste mleko i mle?ne proizvode, dok ovovegetarijanci jedu i jaja. Ovakva ishrana nije štetna jer organizmu obezbe?uje potrebne koli?ine aminokiselina neophodnih za normalno funkcionisanje – objašnjava Ljubomir Pfaf.

U javnosti se ?esto mešaju vegetarijanstvo i post, kao na?ini ishrane kojima je zajedni?ko odricanje od mesa. Me?utim, post je deo skupa duhovnih praksi koje za cilj imaju pro?iš?enje duha i tela. Za razliku od vegetarijanstva, koji je konstantan na?in ishrane, post je periodi?an i strogo vremenski ograni?en.

Kada se radi o postu, Ljubomir Pfaf kaže da je naj?eš?a zabluda da je to gladovanje.

- Kod nas postoji predrasuda da ako postimo – gladujemo. To je apsolutno neta?no, jer postoji veliki broj namirnica koje su posne, a istovremeno veoma kalori?ne i zdrave. Tako?e ne smemo da zaboravimo da post podrazumeva ishranu ribom, koja je najkvalitetnija biološka namirnica. Pored ribe, tako?e je veoma zna?ajan i hranljivi sastav „šumskog mesa", odnosno pe?uraka – kaže Pfaf.

Nedostaci

- biljni proteini pokazuju manjak jedne ili više „esencijalnih" aminokiselina
(Me?utim, dok je prehrana uravnotežena s produktima soje, kao što je tofu, dotle manjak pojedinih aminokiselina ne dovodi do zdravstvenih poreme?aja)

- izbegavanje ribe može da dovede do nedostatka omega 3 masnih kiselina
(Omega 3kiseline služe za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Manjak može da se nadoknaditi uzimanjem lešnika, badema, pista?a)

- nedostatak vitamina B-12
(Vitamin B-12  zastupljen je u životinjskoj jetri, ali ga ima  i u integralnim žitaricama)

Polemikama o zdravstvenom aspektu vegetarijanstva i posta poslednjih dana doprinele su i informacije da se ?ak i Radovan Karadži? za vreme bekstva pridržavao ovakve ishrane. Uprkos godinama, lekarske kontrole su pokazale da je njegovo zdravlje odli?no.

- Vegetarijanski na?in ishrane, kao i post, nije štetan. Na takav na?in može da se hrani svaka osoba bez obzira na pol i godine. Me?utim, ono što je veoma važno jeste da imamo najmanje tri obroka dnevno, kao i da se hranimo raznovrsno. Ono što nije zdravo jesu razne dijete, zbog kojih ljudi gladuju u želji da smršaju. To mnogo više ugrožava zdravlje nego odricanje od mesa – kaže Pfaf.

Voda je veoma važna za normalno funkcionisanje našeg organizma, ali nikako ne bi trebalo da po receptu „?udotvornih" dijeta ili pod izgovorom posta na vodi samo ona bude na dnevnom jelovniku.

- Samo pijenje vode bez unošenja ostalih namirnica može da bude veoma opasno po zdravlje i da dovede do brojnih poreme?aja. Na prvom mestu, to su pad nivoa še?era i poreme?aj rada pankreasa, što vremenom polako dovodi do še?erne bolesti. Zato je veoma važno za želudac, pored te?nosti, da na svaka tri do ?etiri sata unosimo hranu, naravno u normalnim koli?inama – kaže Ljubomir Pfaf.

[Press, 28.07.2008.]

NJUJORK – Zdravlje zaposlenih donosi profit, ?ak i uštedama na zdravstvenom osiguranju, kako pokazuje primer ameri?kog preduze?a sa preko 500 zaposlenih. Ameri?ko preduze?e iz Nebraske Linkoln Industris izgleda kao svaki drugo proizvodno postrojenje u kojem radnici režu, savijaju, vare i poliraju ?elik za razne proizvode tipa ispušnih lonaca i cevi za motocikle, kamione i ostale mašine. Ipak, postoji bitna razlika.

Preduze?e zapošljava troje ljudi u punom radnom vremenu koji se brinu za zdravlje zaposlenih, masiraju ih i rastežu pre i posle smene. Preduze?e zahteva od svih zaposlenih tromese?ne zdravstvene preglede i godišnje testiranje krvi, vida i sluha. Ve? 16 godina posluju na taj na?in, i rezultati su više nego sjajni.

Zaposleni se rangiraju po fizi?koj spremi od platinastih preko zlatnih i srebrnih do onih koji nemaju medalje. Da bi postali platinasti zaposleni, trebate ispuniti svoj fitnes program i biti nepuša? – ako ne možete sami, kompanija ?e platiti seminar prestanka pušenja. Kada se domognete platinastog statusa, dobi?ete trodnevni pla?eni izlet svakog leta na jedan od najviših vrhova u Koloradu.

Ove se godine kvalifikovala skoro  petina zaposlenih, a njih 70 uspelo se popeti na vrh.
U ?emu je onda ušteda? Preduze?e pla?a upola manje troškove zdravstvenog osiguranja za svoje radnike od ostalih u regiji, režu?i na taj na?in troškove za 2 miliona dolara.

S obzirom da ih velnes program košta 400.000 dolara godišnje, ?ista zarada je više nego sjajna. Radnici u odli?noj kondiciji tako?e rade sigurnije, pa su troškovi odšteta za povrede na radu pali sa pola miliona dolara godišnje do pre pet godina na 10.000 dolara ove godine.

Prema re?ima direktora odela velnesa i poboljšanja života, preduze?e ne zahteva od svojih radnika da u?estvuju u programu. Ali, pre ili kasnije ih okolina jednostavno navede na novi stil života. Pla?eni su i razni fitnes programi i teretane, nudi se zdrava hrana i nutricionisti?ki saveti. A svi koji su se popeli na Mount Birstadt slažu se da je pogled s vrha jedinstven.

Kao što je i preduze?e u kojem rade. Pa nije ni ?udo da je izabrano za najpoželjnijeg poslodavca u kategoriji malih i srednjih preduze?a u SAD za 2007. godinu.

[Poslovna žena, 28. jul 2008.]

U rehabilitacionom centru "Termal’’ u Vrdniku, završena je letnja škola za decu dijabeti?are koju je ove godine poha?alo više od 100 mališana uzrasta od sedam do 11 godina. Cilj škole je bio da se polaznici obu?e da sami odre?uju nivo še?era u krvi i insulinsku terapiju, kao i da im se predstave mogu?nosti fizi?kih aktivnosti i primerene ishrane koja spre?ava dalje komplikacije. Prema poslednjim podacima u Vojvodini ima oko 1.000 dece obolele od dijabetesa, od ?ega tip 1 ima dosta odoj?adi, a tip 2 se naj?eš?e javlja u pubertetu usled prekomerne težine, te stru?njaci savetuju roditeljima ?ija deca pokazuju predispoziciju ka gojenju da im sprovedu poseban režim ishrane koji na prvom mestu podrazumeva ukidanje "brze hrane’’ i više fizi?kih aktivnosti. Projekat je finansirao sa dva miliona 375 hiljada dinara Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

[Danas, 24.07.2008.]

Istraživa?i koji rade na vešta?kom pankreasu veoma su blizu rešenja koje ?e znatno pojednostaviti sadašnji našin regulacije še?era u krvi. Nau?nici veruju da ?e dosadašnja dva odvojena procesa-konstantno merenje glukoze i ubrizgavanje insulina, uskoro smestiti u pakovanje bez rubova.

Mehani?ki pankreas bi znatno umanjio potrebu za analizom krvi i ubrizgavanjem insulina ?emu su dijabeti?ari podvrgnuti nekoliko puta u toku dana.

"Mislim da smo na pragu pravljenja prve generacije vešta?kog pankreasa," isti?e doktor Roman Hovorka sa britanskog Univerziteta u Kembridžu koji testira eksperimentalne ure?aje Abot laboratorija i Medtronika, koji su vode?i proizvo?a?i insulinskih pumpi i monitora.

Tim predvo?en Hovorkom je zapo?eo testiranje ure?aja kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1, autoimunog oboljenja kod koga organizam greškom uništava ?elije pankreasa koje stvaraju insulin.

Senzor za konstantno pra?enje nivoa insulina, smešta se ispod kože i rezultati se mogu o?itati ma monitoru. Ra?unar odre?uje odgovaraju?u dozu insulina koju pumpa, koju mnogi pacijenti ve? nose, ubrizgava.

Neki pacijenti-volonteri, pušteni su ku?i sa ure?ajem, ali su za svaki slu?aj pod konstantnim nadzorom medicinske sestre.

Ameri?ka Agencija za hranu i lekove pomno prati i u?estvuje u ispitivanju ure?aja kako bi se do rezultata došlo što pre i sa najve?om mogu?om ta?noš?u.

Oprezno pra?enje nivoa insulina, naro?ito je važno za pacijente sa dijabetesom tipa 1 da bi se izbeglo kolebanje u nivou še?era u krvi.
U slu?aju ozbiljnog pada koli?ine še?era u krvi, pacijent može igubiti svest, pa i umreti, dok kod prevelike koli?ine dolazi do ošte?enja kapilara, a zatim i organa.
Koli?ina še?era u krvi raste postepeno, skoro neprimetno jer simptoma skoro da nema sve dok ne do?e do gubitka vida, otkazivanja bubrega ili ošte?enja srca.

Kompjuterski deo ure?aja, veli?ine "Aj-poda", ne sme da bude u vlažnom okruženju, a da bi bio potpuno vodootporan potrebno je još pet do šest godina.

Vešta?ki pankreas koristi malu cev za ubrizgavanje insulina koja je prišvrš?ena za mišicu ili stomak, za razliku od tradicionalne pumpe kod koje je cev duga skoro metar.

Prednost novog ure?aja je i u tome što kompjuter o?itava rezultate merenja i aktivira pumpu što sada sam pacijent mora da radi.

[RTS, 28.07.2008.] 

Piše: Maja Radenkovi?, dipl. psiholog i stru?ni saradnik Društva za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda 

Istraživanje na temu povezanosti bazi?nih crta li?nosti i Diabetes Mellitus-a Tip 2

Istraživanje sprovedeno u periodu od 25. maja do 20. jula 2007. godine, imalo je za cilj pore?enje osoba sa dijabetesom tipa 2 i onih bez ovog metaboli?kog optere?enja, prema bazi?nim crtama li?nosti i samopoimanju. Vršeno je na uzorku od 92 ispitanika sa: Odeljenja za endokrinologiju KBC "Dragiša Mišovi?" i Klini?kog Centra Srbije u Beogradu, iz Domova zdravlja u: Beogradu, Zaje?aru i Kostolcu, iz Društva za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda i sa odgovaraju?ih foruma na temu endokrinologije.

Koriš?eni su inventari li?nosti: NeoPiR, Delta ("cilja" dezintegraciju regulativnih funkcija) i instrument kojim se ispituje samopoimanje, Self-koncept. Ispitanici su "upareni" prema klju?nim socio-demografskim karakteristikama, sa ispitanicima bez dijabetesa iz raspoloživih normativnih baza.

Analizom prikupljenih podataka, dobijena je statisti?ki zna?ajna povezanost samo sa specifi?nim trijasom bazi?nih modaliteta li?nosti inventara Delta, koji su ?inile: Paranoidnost (definisane sumnji?avoš?u, nepoverenje u druge, ideje proganjanja, posmatranja i pra?enja, okrivljavanje drugih za sopstvene neuspehe, povredljivost, verovanje u zaveru), Shizotipalnost (definisane doživljajem podeljenosti i višestrukosti) i Hipomanija (definisane ubrzanoš?u, preteranim optimizmom, poja?anim dobrim raspoloženjem, ose?anjem grandioznosti).

Interesantno i neo?ekivano je da se Depresivnost u okviru istraživanja javila kao supresorska varijabla što ne ide u prilog potencijalnom i intuitivnom objašnjenju da su osobe koje su obolele istovremeno i bezvoljne i potištene – što bi se odražavalo visokim skorom na depresiji. U ovom istraživanju je dobijena sasvim obrnuta slika stanja, a kako bismo možda najpre pretpostavili, manje je verovatno da je dijabetesno oboljenje uslovilo i pokrenulo dobijenu paranoidnost, shizofrene simptome i hipomani?nost. Sve ukazuje na svojevrsnu bazi?nu agitiranost i konfuznost koja, po sebi, proizilazi iz istog jezgra kao i dijabetes – što je klju?an materijal za razmišljanje. Objasniti ovu povezanost, nije jednostavno, jer još uvek ne postoji jedinstven izvor na koji bismo se pri tuma?enju nedvosmisleno mogli osloniti.

Ipak, dobijeni rezultati, u svojoj specifi?nosti, pružaju ideje za smer budu?ih istraživanja koja ?e dati svoj doprinos u nalaženju povezanosti dijabetesa i karakteristika li?nosti.

Nov na?in za le?enje glaukoma

Ubacivanjem specijalnih elektroprovodljivih vlakana u so?iva, nau?nici s univerziteta u Kaliforniji uspeli su da kontinuirano prate i beleže pritisak unutar ljudskog oka. Istovremeno, direktno i bezbolno su ubrizgavali terapiju medikamentima. Ovaj postupak otvara nove mogu?nosti na polju le?enja naj?eš?ih o?nih oboljenja kao što je glaukom, ?ime milionima ljudi može biti spasen vid.

Kontaktna so?iva koje su nau?nici koristili u najnovijem eksperimentu izra?ena su od materijala koji se naziva polidimetilsiloksin i može se re?i da su to so?iva budu?nosti. Ona imaju nanosrebrna vlakna koja grade mrežu sa 64 ta?ke preko kojih se meri o?ni pritisak. Svaka ta?ka nezavisno meri nivo pritiska, a sve informacije prosle?uje u ra?unar koji dalje beleži ukupan pritisak unutar oka. Futuristi?ki modeli ovakvih so?iva bi?e mnogo precizniji, budu?i da ?e, verovatno, posedovati mnogo guš?u nevidljivu mrežu s hiljadama ta?aka za beleženje visine o?nog pritiska.
Ovaj sistem le?enja podrazumeva i mogu?nost koriš?enja terapije medikamentima za snižavanje pritiska, tako?e uz pomo? so?iva. Ideja je da slaba elektri?na struja, koju pacijent ne može da registruje, potisne lek u oko osobe koja nosi so?ivo. Na ovaj na?in obezbe?uje se i garantovano uzimanje terapije koju lekar prepiše.
Mogu?nost konstantnog pra?enja i merenja o?nog pritiska od vitalnog je zna?aja za bolest kao što je glaukom, koji je drugi na listi osnovnih uzro?nika slepila u svetu, kažu lekari. O?ni pritisak, glavni indikator glaukoma, može da varira na dnevnom nivou, pa ?ak kod težih slu?ajeva i iz minuta u minut. Današnja medicina ovakve analize može da vrši u vremenskom periodu od nekoliko meseci, što predstavlja veliki problem kada se uzme u obzir intenzivnost promena stanja. ?ak i bolesti kao što je, na primer, dijabetes imaju tu prednost da se prilikom le?enja analiza nivoa še?era u krvi može vršiti više puta dnevno. Postoje i ure?aji za kontinuirano merenje o?nog pritiska, ali njihova implementacija zahteva hirurški zahvat koji može biti veoma rizi?an po pacijenta. Kontaktna so?iva su, ipak, prihvatljiva i bezbolnija varijanta.

[Blic, 27.07.2008.]

Oko 150 Deda Mrazova iz ?itavog sveta okupilo se na 51. svetskom kongresu esnafa nedaleko od Kopenhagena na kom raspravljaju o datumu Badnje ve?eri i borbi protiv debljine u svojim redovima.

Datum Badnje ve?eri i ovom prilikom je pitanje koji izaziva podelu me?u Deda Mrazovima. Ve?ina je za 24. decembar, ali ima i onih koji su za 25. decembar, ne ra?unaju?i pravoslavne "kolege" koji su tradicionalno za 6. januar, izjavio je Jens Peder Tornvig, portparol godišnjeg kongresa koji se održava u Bakenu, zabavnom parku severno od Kopenhagena.

Me?utim, najhitnije pitanje na dnevnom redu odnosi se na zdravlje Deda Mrazova koji su do te mere trbušasti da imaju poteško?e da pro?u kroz dimnjak, naveo je on.

U?esnici trodnevnog kongresa odlu?ili su da se ne podvrgnu dijeti koja bi uništila njihovo uvek dobro raspoloženje, ve? fizi?kim aktivnostima i vežbama koje ?e im omogu?iti da u decembru budu u super formi, rekao je portparol Tornvig.

Vežbanje su zapo?eli ve? na samom kongresu vožnjom bicikla u toku koje su prešli više kilometara, zatim malim maršom ulicama Kopenhagena i plivanjem u luci. Poslednjeg dana skupa pokuša?e i da obore rekord u hula hopu.

[B92, 22. jul 2008.]