Diabeta.net

Više od dve decenije, gojaznost se pove?avala medju ameri?kom decom. Isto važi i za decu u delovima Evrope. I lekari u Kini, Latinskoj Americi, na Bliskom Istoku i ?ak u Africi zabrinuti su zbog pove?anja gojaznosti kod dece i tinejdžera. Ali, u Sjedinjenim Državama, izgleda da postoje neke naznake nade: de?ija gojaznost je kako izgleda dostigla granicu.

Ameri?ki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti ustanovili su zastoj u pogledu porasta telesne težine dece. Oko tre?ina ameri?ke dece ima prekomernu težinu, dok je 16 odsto gojazno. Najnoviji izveštaj ameri?ke agencije pokazao je da nivo gojaznosti kod dece izmedju 2 i 19 godina po?inje da opada – barem za sada.

«To je period od preko 8 godina i to su dobre vesti».

Sintija Ogden je epidemiolog u ameri?kom Centru za zdravstvenu statistiku. Ona i njene kolege analizirali su podatke od više od 8 hiljada dece i tinejdžera. Izveštaj je objavljen u ?asopisu Ameri?kog medicinskog udruženja. Ustanovljeno je da se nivoi gojaznosti stabilizuju.

«To je bio slu?aj kod de?aka i devoj?ica medju belcima, Afroamerikancima i Amerikancima meksi?kog porekla ?ak i kada smo izabrali razli?ite nivoe indeksa telesne mase».

Ogden kaže da je potrebno još podataka kako bi se ustanovilo da li se radi o preokretu ili privremenoj pauzi u trendu ka gojaznosti. Mnogi stru?njaci nadaju se da su ovakvi podaci posledica napora roditelja, lekara i školskih vlasti ka podsticanju na više fizi?ke aktivnosti i poboljšanju navika u ishrani dece i tinejdžera. Ali, istina je da istraživa?i ne znaju zašto izgleda da se procenti gojaznosti smanjuju. I dalje postoje zdravstveni problemi za one koji imaju prekomernu težinu ili su gojazni.

«Glavna zabrinutost za tinejdžere je ta, da ako imaš previše kilograma sada, verovatno ?eš biti gojazan kao odrastao».

Pedijatri nalaze dijabetes i druge bolesti, koje su ina?e povezane sa gojaznoš?u u starijim godinama, i kod svojih mladih pacijenata. Zato, iako su procenti gojaznosti u opadanju kod tinejdžera i dece, njene ta?ne razmere tek treba utvrditi. Ipak, Sintija Ogden i ostali istraživa?i izražavaju oprezni optimizam.

[VOA, 27/06/2008]

Više od dve decenije, gojaznost se pove?avala medju ameri?kom decom. Isto važi i za decu u delovima Evrope. I lekari u Kini, Latinskoj Americi, na Bliskom Istoku i ?ak u Africi zabrinuti su zbog pove?anja gojaznosti kod dece i tinejdžera. Ali, u Sjedinjenim Državama, izgleda da postoje neke naznake nade: de?ija gojaznost je kako izgleda dostigla granicu.

Ameri?ki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti ustanovili su zastoj u pogledu porasta telesne težine dece. Oko tre?ina ameri?ke dece ima prekomernu težinu, dok je 16 odsto gojazno. Najnoviji izveštaj ameri?ke agencije pokazao je da nivo gojaznosti kod dece izmedju 2 i 19 godina po?inje da opada – barem za sada.

«To je period od preko 8 godina i to su dobre vesti».

Sintija Ogden je epidemiolog u ameri?kom Centru za zdravstvenu statistiku. Ona i njene kolege analizirali su podatke od više od 8 hiljada dece i tinejdžera. Izveštaj je objavljen u ?asopisu Ameri?kog medicinskog udruženja. Ustanovljeno je da se nivoi gojaznosti stabilizuju.

«To je bio slu?aj kod de?aka i devoj?ica medju belcima, Afroamerikancima i Amerikancima meksi?kog porekla ?ak i kada smo izabrali razli?ite nivoe indeksa telesne mase».

Ogden kaže da je potrebno još podataka kako bi se ustanovilo da li se radi o preokretu ili privremenoj pauzi u trendu ka gojaznosti. Mnogi stru?njaci nadaju se da su ovakvi podaci posledica napora roditelja, lekara i školskih vlasti ka podsticanju na više fizi?ke aktivnosti i poboljšanju navika u ishrani dece i tinejdžera. Ali, istina je da istraživa?i ne znaju zašto izgleda da se procenti gojaznosti smanjuju. I dalje postoje zdravstveni problemi za one koji imaju prekomernu težinu ili su gojazni.

«Glavna zabrinutost za tinejdžere je ta, da ako imaš previše kilograma sada, verovatno ?eš biti gojazan kao odrastao».

Pedijatri nalaze dijabetes i druge bolesti, koje su ina?e povezane sa gojaznoš?u u starijim godinama, i kod svojih mladih pacijenata. Zato, iako su procenti gojaznosti u opadanju kod tinejdžera i dece, njene ta?ne razmere tek treba utvrditi. Ipak, Sintija Ogden i ostali istraživa?i izražavaju oprezni optimizam.

[VOA, 27/06/2008]

LONDON – Vikendi kad se obi?no gostite masnim poslasticama mogu biti opasni za zdravlje, zaklju?ili su britanski nau?nici nakon prou?avanja prehrambenih navika oko 25.000 ljudi. Vikend prose?nih Britanaca po?inje tostom premazanim margarinom i kapu?inom, što sadrži 33,7 grama zasi?enih masno?a. Preporu?ene dnevne koli?ine zasi?enih masno?a jesu 30 grama za muškarce i 20 grama za žene. Britanci ih, dakle, vikendom prekora?e još za doru?ak, a u toku dana unesu i po 60 grama.

Prose?na 40-godišnja osoba unesu tu koli?inu zasi?enih kiselina preko hrane kao što su kroasani (11,7 grama masno?e), tost s margarinom (11,6 grama), pica (18 grama), ?ips (15 grama), sladoled (5,7 grama) ili torta (9,8 grama).

Osim što se možete ugojiti, šta vam se još može desiti ako tako živite? Visok nivo zasi?enih masno?a može povisiti nivo holesterola u krvi i izazvati bolesti srca i krvotoka, koje su danas me?u najve?im krivcima za preranu smrt u razvijenim zemljama.

[Gra?anski list, 29.06.2008. ]

BESPLATNA REHABILITACIJA DECE OBOLELE OD DIJABETESA ZASAD SAMO U ARAN?ѬêELOVCU

Dijabetes je bolest koja je po svojim komplikacijama vrlo teška jer povišene vrednosti še?era u krvi ošte?uju najsitnije krvne sudove u celom telu i dovode do stradanja pojedinih organa. Od še?erne bolesti boluju i deca, pa je edukacija roditelja i mališana o tome kako se nositi s boleš?u veoma važna.

Novi Pravilnik Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje o medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim zdravstvenim ustanovama predvi?a da deca do 18 godina, koja su na terapiji insulinom, imaju pravo da jednom godišnje budu upu?ena na rehabilitaciju u “Bukovi?ku banju” u Aran?elovcu u trajanju od 14 dana, kao i na dodatnih deset dana radi programa prevencije nastanka eventualnih komplikacija.

Tokom narednih deset dana Zavod ?e svim roditeljima dece koja koriste insulin kao terapiju uputiti pismo na ku?nu adresu u kojem ?e ih obavestiti o pravu njihovog deteta na stacionarnu rehabilitaciju o trošku zdravstvenog osiguranja.
Savez društava Vojvodine za borbu protiv še?erne bolesti ve? 28 godina u Vrdniku organizuje kod nas jedinstvenu školu za male dijabeti?are.

Do 1990. godine to je bio letnji kamp, koji je poslednjih deset godina prerastao u “školu života”. Uz pomo? stru?nih timova, deca su za deset dana, koliko traje smena, mogla da nau?e sve što se odnosi na život s dijabetesom: od na?ina ishrane – koje vo?e i u kojim koli?inama smeju da jedu, preko instrukcija kako sam sebi davati insulin, kojom fizi?kom aktivnoš?u treba da se bave, do toga kako da se opredele za životno zanimanje…

– U našu “školu života” dolaze deca iz cele Srbije – kaže predsednik Saveza društava Vojvodine za borbu protiv še?erne bolesti Petar Rancinger. – Nažalost, utisak roditelja je da deca, koja su ranije boravila u Bukovi?koj banji, nisu dobila o?ekivana znanja o životu s dijabetesom, pa su interesovanja za našu školu iz godine u godinu sve ve?a. Zato ?emo nastojati da u razgovorima sa Zavodom za zdravstveno osiguranje dogovorimo da se 14 dana godišnje deca rehabilituju u Bukovi?koj banji, a dodatnih deset dana da borave u “školi života” u Vrdniku.

Zbog velikog interesovanja ovoga leta ?e se u Vrdniku organizovati tri smene “škole života”, a kako saznajemo, za tre?u smenu, od 21. do 31. jula, ima još nešto mesta. Zainteresovani roditelji mogu da prijave svoju decu na telefon Saveza 021/444–235. Desetodnevni boravak u Vrdniku je besplatan za roditelje.

[Dnevnik, 27.06.2008.]

Piše: Dragan Neši?, sekretar Društva za borbu protiv še?erne bolesti Opštine Sremski Karlovci

Na inicijativu sekretara karlova?kog Društva, Dragana Neši?a i uz pomo? tadašnjeg predsednika Ilije Vidakovi?a i potpredsednice Biljane Strajini?-Doži?, 2007. godine su isprojektovani i organizovani prvi susreti dijabeti?ara pod nazivom ?¢‚Ǩ?æSusreti dijabeti?ara 2007?¢‚Ǩ?ì.
Svaki po?etak je težak, pa naravno i nama je bilo malo teže sve organizovati, a i sna?i se u toj samoj organizaciji, sa strepnjom kako ?e nam to sve i uspeti i da li ?e sve biti uprili?eno kako valja.
Me?utim, pou?eni skromnim iskustvima, trudili smo se a nadamo se i uspeli da ove godine sve bude originalnije.
Drugi susreti dijabeti?ara održani su 28. juna ove godine na veliki praznik Vidovdan u hotelu ?¢‚Ǩ?æDunav?¢‚Ǩ?ì na samoj obali Dunava u Sremskim Karlovcima. Ambijent hotela je vrlo lep i mišljenja smo da
su naši gosti zadovoljni, da su se prijatno ose?ali. Do?ek gostiju zakazan izme?u 10 i 11 ?asova bio je primeren, uz decu u narodnim nošnjama, sa solju i poga?om, po našim starim obi?ajima. Pri tom svakom u?esniku susreta je dodeljen identifikacioni bedž.

detaljnije…

Nema?ka savezna vlada usvojila je plan kojim je utvr?eno da ?e se narednih godina iz saveznog budžeta odvajati po dodatnih 10 miliona evra za borbu protiv gojaznosti.

U Nema?koj dve tre?ine muškaraca i oko polovine žena u dobi izme?u 18 i 80 godina ima prekomernu telesnu težinu ili je bolesno gojazno. Oko 15 odsto dece i mladih ima previše kilograma ili pati od bolesne gojaznosti – adipozitasa.

Navedena suma treba samo da dopuni milionska, ako ne i milijardska sredstva koja se ve? sada ulažu u podsticanje zdravijeg života, saopštili su danas nadležni ministri.

Akcionim planom su predvi?ene, izme?u ostalog, i informativne kampanje koje treba da dovedu do toga da se ljudi bolje hrane i više bave sportom, kao i da se popravi kvalitet hrane u kantinama u preduze?ima, školama i de?ijim vrti?ima.

Usvojene mere treba da obezbede da se do 2020. godine preokrene sadašnji trend koji karakteriše stalni rast broja gojaznih i obolelih od adipozitasa i sa tim skop?anih bolesti.

U nema?kom zdravstvenom sistemu se godišnje potroši oko 73 milijarde evra na le?enje oboljenja koje nastaju ili se pogoršavaju zbog gojaznosti ili nedovoljne fizi?ke aktivnosti, a kakve su dijatebes i oboljenja srca, krvotoka i kostiju.

Akcioni plan predvi?a tako?e i pregovore vlade i industrije slatkiša, uz o?ekivanje da ona obustavi reklame za svoje proizvode namenjene mla?ima od 12 godina.

Pored toga, proizvo?a?i kompjuterskih igara trebalo bi da se privole da ponude i igre koje decu podsti?u da se više kre?u, a politicari priželjkuju i da se modna branša odrekne bolesno mršavih manekenki.

Svetska zdravstvena organizacija ustanovila je ve? pre nekoliko godina da je bolesna gojaznost poprimila karakter epidemije i ubrojala ovu pojavu me?u deset najve?ih rizika po ljudsko zdravlje.

U razvijenim zapadnim zemljama godišnje oko 2,6 miliona ljudi umire od posledica adipozitasa.

[Beta, 25. jun 2008.]

(Izvor: RZZO)

    Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje usvojio je Pravilnik o medicinskoj rehabilitaciji u stacioniranim zdravstvenim ustanovama . Prema ovom Pravilniku sva deca do navršenih 18 godina života koja imaju dijabetes i na insulinskoj su terapiji, imaju pravo na odlazak u banju o trošku zdravstvenog osiguranja.
    Deca imaju mogu?nost da jednom godišnje budu upu?ena na banjsku rehabilitaciju u trajanju od 14 dana, kao i na dodatnih 10 dana radi prevencije nastanka eventualnih komplikacija. Deca se upu?uju u „Bukovi?ku banju“ u Aran?elovcu.

    Program banjske rehabilitacije, pored blagotvornog klimatskog u?inka na zdravlje, pomaže deci i roditeljima da steknu nova iskustva i saznanja uz pomo? kojih ?e život sa dijabetesom unaprediti i u?initi ga kvalitetnijim.

  Program podrazumeva i unapre?enje odnosa prema samom dijabetesu – edukaciju o pravilnoj ishrani i na?inu primene terapije, obuku za samokontrolu še?era u krvi i urinu, kao i edukaciju o neophodnim fizi?kim aktivnostima, sve u cilju uspešne kontrole dijabetesa i spre?avanja mogu?ih komplikacija.

    Predlog za upu?ivanje na banjsku rehabilitaciju daje lekar pedijatar, a uput overava nadležna lekarska komisija filijale Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje.

[24.6.2008.]

(Izvor: RZZO)

Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje usvojio je Pravilnik o medicinskoj rehabilitaciji u stacioniranim zdravstvenim ustanovama , kojim je predvi?eno da sve osobe obolele od dijabetesa koje su na insulinskoj terapiji, imaju pravo na stacionarnu rehabilitaciju o trošku zdravstvenog osiguranja. Ovim pravom obuhva?ena je grupacija od oko 60.000 pacijenata koji prema evidenciji Republi?kog zavoda primaju terapiju insulinom.
    Imaju?i u vidu sva stanja koja nastaju kao komplikacije še?erne bolesti, odnosno rasprostranjenost, dužinu trajanja, stepen onesposobljenosti koje te komplikacije izazivaju, javila se neophodnost multidisciplinarnosti u pristupu ovom problemu u okviru medicinske struke, a što bi imalo velikog socioekonomskog zna?aja za društvo u celini. RZZO je sagledavaju?i broj obolelih i sredstva koja se koriste za le?enje komplikacija izazvanih dijabetesom, odlu?io da opredeli dodatna sredstva i finansira posebne programe preventivne rehabilitacije svih insulin zavisnih pacijenata.

   Program stacionarne preventivne rehabilitacije pomaže pacijentima na terapiji insulinom da steknu nova iskustva i saznanja uz pomo? kojih ?e život sa dijabetesom unaprediti i u?initi ga kvalitetnijim.

    Program podrazumeva i unapre?enje odnosa prema samom dijabetesu – edukaciju o pravilnoj ishrani i na?inu primene terapije, obuku za samokontrolu še?era u krvi i urinu, edukaciju za primenu novih postupaka medikamentne terapije, kao i edukaciju o neophodnim fizi?kim aktivnostima, sve u cilju uspešne kontrole dijabetesa i spre?avanja mogu?ih komplikacija.

  Program prevencije nastanka eventualnih komplikacija obuhvata kompletne preglede, laboratoriju i dijagnostiku, kako bi se za svaku osobu individualno utvrdio rizik za razvoj i progresiju: ishemijske bolesti srca, ishemijske bolesti mozga, periferne vaskularne bolesti i dijabetesnog stopala, kao i neuropatije, nefropatije i retinopatije.
    
    Pravilnikom je predvi?eno da deca do 18 godina koja su na terapiji insulinom imaju, pravo da jednom godišnje budu upu?ena na rehabilitaciju u „Bukovi?ku banju“ u Aran?elovcu, u trajanju od 14 dana, kao i na dodatnih 10 dana radi programa prevencije nastanka eventualnih komplikacija.

    RZZO ?e tokom ove nedelje svim roditeljima dece koja koriste insulin kao terapiju, uputiti pismo na ku?ne adrese u kojem ?e ih obavestiti o pravu njihovog deteta na stacionarnu rehabilitaciju o trošku zdravstvenog osiguranja.

   Prema istom Pravilniku, osobe preko 18 godina koje boluju od Diabetes mellitusa le?enog insulinom, radi prevencije nastanka komplikacija imaju pravo na stacionarnu rehabilitaciju u Specijalnoj bolnici za le?enje i rehabilitaciju «Merkur» u Vrnja?koj Banji, jednom u ?etiri godine u trajanju od 10 dana. RZZO je zakupio kapacitet od 400 kreveta za cenu od 2340 dinara dnevno po pacijentu. Na taj na?in godišnje ?e skoro 15.000 odraslih insulin zavisnih pacijenata ostvariti pravo na preventivnu rehabilitaciju o trošku zdravstvenog osiguranja. Preventivni programi stacionarne rehabilitacije predstavljaju zna?ajan izdatak za RZZO. Me?utim, program ima za cilj  spre?avanje komplikacija izazvanih dijabetesom, što ?e unaprediti zdravlje insulin zavisnih, a samim tim i smanjiti troškove le?enja drugih oboljenja kod tih pacijenata.

   Predlog za upu?ivanje na rehabilitaciju za sve insulin zavisne pacijente daje izabrani lekar, za decu pedijatar, a uput overava nadležna lekarska komisija filijale Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje.

    U naredne dve sedmice RZZO ?e svim insulin zavisnim pacijentima preko 18 godina  uputiti pismo na ku?ne adrese u kojem ?e ih obavestiti o pravu na preventivni program stacionarne  rehabilitacije o trošku zdravstvenog osiguranja, kao i o samoj proceduri upu?ivanja u Specijalnu bolnicu.

    S obzirom na to da su kapaciteti  Specijalne bolnice ograni?eni godišnje na  15 000 pacijenata koji su na insulinskoj terapiji, nije mogu?e istovremeno upu?ivanje svih 60 000 obolelih osoba. Pacijenti ?e se prijavljivati svojim mati?nim Filijalama RZZO, koje ?e formirati spiskove i po azbu?nom redu upu?ivati pacijente  na rehabilitaciju, s tim što ?e novouvedeni pacijenti imati prednost.

     Republi?ki zavod je u poslednjih nekoliko godina u?inio mnogo na poboljšanju i kvalitetu terapije obolelih od dijabetesa i u potpunosti primenio preporuke iz Nacionalnog vodi?a dobre klini?ke prakse za še?ernu bolest. Svi insulin zavisni pacijenti, prevedeni su sa 40-jedini?nog na savremeniji 100-jedini?ni insulin, svim pacijentima je dato pravo na savremenu pen terapiju, veliki broj njih ima pravo na aparate i trake za merenje nivoa še?era u krvi, insulinsku pumpu, a na Listi lekova nalaze svi svi najnoviji tipovi insulina.

    Me?utim, dijabetes je bolest koja je po svojim komplikacijama vrlo teška, jer povišene vrednosti še?era u krvi ošte?uju najsitnije krvne sudove u celom telu i dovode do stradanja pojedinih organa. Iz tog razloga RZZO, pored zna?ajnih pomaka u terapiji i le?enju dijabetesa, uvodi i jedan novi vid preventivne kontrole bolesti, tzv. upravljanje boleš?u, ?ime se zaokružuje ceo proces, kako bi komplikacije kod naših pacijenata sveli na najmanju mogu?u meru i omogu?ili sagledavanje i unapre?enje kvaliteta dijabetološke zaštite u Srbiji.

[24.6.2008.]

RZZO: Pomo? dijabeti?arima

Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje ?e ubudu?e obolelima od dijabetesa koji su na insulinskoj terapiji pokrivati troškove banjskog le?enja.

Prema evidenciji Zavoda, u Srbiji oko 60.000 pacijenata prima insulinsku terapiju. “Da bismo na pravi na?in zbrinuli dijabeti?are koji primaju insulin i da bismo im omogu?ili da njihova bolest bude tretirana na pravi na?in, doneli smo odluku, kroz izmenu pravilnika, da se uvedu posebni programi sekundarne prevencije", rekla je direktorka RZZO-a Svetlana Vukajlovi?.

Ona kaže da ?e kroz te programe svi dijabeti?ari koji su zavisni od insulina imati mogu?nost da svake ?etiri godine, deset dana provedu u specijalizovanoj ustanovi u kojoj ?e u toku boravka mo?i da dobiju sve informacije vezane za njihovu bolest, kao i edukaciju o na?inu ishrane.

“Ja moram da kažem da ovo danas što se dešava je uspostavljanje prvog centra u našoj zemlji koji bi trebalo u tom smislu da pomogne i adekvatnom terapijom še?erne bolesti i da pomogne samim pacijentima kroz edukaciju i kroz uvežbavanje insulinske terapije, koju ?e nadzirati sami specijalisti u Vrnja?koj banji”, kaže predsednik Republi?ke komisije za še?ernu bolest Nebojša Lali?.

[B92, 24. jun 2008.]

Napomena: u prilogu za "Beogradsku hroniku", Svetlana Vukajlovi? je izjavila da ?e svi insulin zavisni osiguranici na ku?nu adresu dobiti detaljne informacije o mogu?nostima koriš?enja "Merkur"-a u Vrnja?koj Banji. Za decu, roditelji ?e dobiti informacije o uslovima koriš?enja banjskog le?enja u Aran?elovcu, a gojazna deca na Zlatiboru. Kako je izjavila, spiskovi ?e se praviti po azbu?nom redu i zdravstvenom stanju, a prednost ?e imati novootkriveni.

Na Facebook mreži oformljena je grupa Diabetes Serbia, gde se okupljaju ljudi koji žive sa dijabetesom ili podržavaju naš rad u Srbiji (a i van nje).

Posetite www.facebook.com , napravite svoj profil, u “search” opciji ukucajte Diabetes Serbia i pridružite nam se!

detaljnije…