18. 04. 2008.
Iako je ovaj tekst iz 2004. godine, ponovo ga objavljujemo, jer sadrži korisne dodatne informacije o elektronskom zdravstvu u Srbiji.
Elektronski zdravstveni karton i u Srbiji
Piše: Andrija Jani?ijevi?
Savezna administracija SAD, na ?elu sa predsednikom Džordžom Bušom Mla?im, 2004. godine je zahtevala od nacionalne zdravstvene službe i zdravstvenog sektora uopšte da u roku od slede?ih deset godina u potpunosti pre?u na elektronske zdravstvene kartone. Te 2004. godine je samo za promovisanje elektronskih zdravstvenih kartona iz budžeta izdvojeno 125 miliona dolara. Trenutno je manje od tre?ine zdravstvenih institucija u Americi u procesu potpunog prelaska na elektronski zdravstveni karton. EU tako?e poklanja mnogo pažnje ovoj problematici i u toku je priprema i usaglašavanje zakonskih regulativa koje obuhvataju elektronski zdravstveni karton i uopšte elektronsko zdravstvo. Ve? pet godina unazad se u više zdravstvenih centara širom Evrope eksperimentiše sa elektronskom zdravstvenom knjižicom, zasnovanom na tzv. smart card tehnologiji.
Stanje e-zdravstva u Srbiji
U Srbiji relativno veliki broj zdravstvenih ustanova, u saradnji i pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i drugih relevantnih institucija, planira ili ve? razvija razli?ite modele elektronskog zdravstvenog kartona. Pored Doma zdravlja Savski venac, centri koji su najdalje odmakli su Dom zdravlja Mladenovac, Dom zdravlja Zemun, Klini?ki centar Srbije, KBC Kraljevo i dr. Ono što se izdvaja kao neophodno iz dosadašnjih iskustava je konsenzus, svima prihvatljivo rešenje oko toga šta ?e svaki elektronski zdravstveni karton morati da sadrži, kao i razvoj tehni?kih standarda koji ?e elektronski zdravstveni karton u?initi lako dostupnim i bezbednim.
Opšte je prihva?eno i u praksi dokazano da se, samim prelaskom sa administracije zasnovane na papiru na kompjutersku obradu podataka, postižu najmanje trostruki porast efikasnosti i ogromne materijalne uštede u bilo kojoj sferi modernog poslovanja. Na ovoj ideji je zasnovana postepena transformacija Doma zdravlja Savski venac u jedan moderni zdravstveni centar, koji svoje poslovanje zasniva na svakodnevnoj upotrebi ra?unara i razvoju elektronskog zdravstvenog kartona, kao novog sistema beleženja informacija u zdravstvu.
Beogradska opština Savski venac je po mnogo ?emu posebna i sa stanovišta primarne zdravstvene zaštite posebno interesantna, jer se, u odnosu na druge gradske opštine, prostire na velikoj površini, sa relativno malim brojem stanovnika i nesrazmerno velikim brojem zaposlenih koji svoje radno vreme provode na teritoriji ove opštine. Samim tim je i organizacija zdravstvene službe na ovoj opštini specifi?na i svojevrstan je izazov. Rešenje za probleme koji proizilaze iz ovakvih preduslova Upravni odbor Doma zdravlja Savski venac, na ?elu sa direktorkom dr Mirjanom Velimirovi?, poslednjih par godina uspešno pronalazi upotrebom ra?unara i implementacijom modernih informacionih tehnologija.
Kako to prakti?no izgleda?
Jedan ovako ambiciozan poduhvat postao je mogu? zahvaljuju?i zajedni?kim naporima pre svega Ministarstva zdravlja Srbije, Republi?kog i Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja i pod pokroviteljstvom EU. Jako bitan preduslov za uspostavljanje informacionog sistema (u daljem tekstu IS) – mrežnu infrastrukturu je finansirao sam dom zdravlja. Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) je donacijom obezbedila sve neophodne ra?unare i prate?u opremu. Link ka internetu je obezbedio internet provajder Beotel, koji domu zdravlja pruža i konstantnu besplatnu tehni?ku podršku.
Rezultati internog istraživanja u Domu zdravlja Savski venac su pokazali da se veliki deo efektivnog radnog vremena utroši na ispunjavanje raznih obrazaca, dnevnih i mese?nih izveštaja (lekari oko 30%, a medicinske sestre ?ak do 70% radnog vremena). Pacijent koji do?e na pregled šeta se od prijemnog šaltera i preko sestre na odeljenju ili službi gde je upu?en kona?no stiže do lekara. Lekari za vreme pregleda upisuju u pacijentov zdravstveni karton sve zakonom predvi?ene elemente, ispisuju razne upute, recepte i naloge itd. Medicinske sestre popunjavaju recepte i upute opštim podacima, a iz kartona i protokola, nakon završetka pregleda, unose podatke u obrasce za dnevnu evidenciju. Na kraju meseca sumiraju sve dnevne evidencije i zbirni izveštaj dostavljaju odgovornoj sestri odeljenja, koja tako?e "ru?no" popunjava izveštaje iz svoje organizacione jedinice. Služba statistike preuzima izveštaje, unosi ih u unapred štampane obrasce za zbirnu evidenciju i prosle?uje ih odvojeno Gradskom i Republi?kom zavodu za zaštitu zdravlja.
Po novom sistemu, ve? po prijavljivanju pacijenta na prijemnom šalteru, njegovi podaci se prosle?uju na ra?unar lekara, koji u svakom trenutku ima pred sobom dnevni spisak i raspored pregleda. Novi pristup koji donosi informacioni sistem nije zasnovan samo na upotrebi ra?unara, ve? su, shodno savremenim preporukama EU, stvoreni timovi lekar – medicinska sestra. Tako npr. dok lekar intervjuiše i pregleda pacijenta, medicinska sestra unosi opšte podatke, a dok lekar prepisuje terapiju ili upute za dalje specijalisti?ke preglede, sestra priprema pacijenta za dodatne radnje u okviru pregleda, npr. EKG ili ultrazvuk. Simultano se koristi isti ra?unar i na ovaj na?in se samo jednom evidentiraju potrebni podaci od strane lekara i medicinske sestre u timu, i to na mestu gde se odvija sam pregled. Ovako uneti podaci su posle toga lako dostupni statisti?koj službi i ra?unovodstvu, koji ih sa mnogo manje obrade mogu dalje da proslede višim instancama.
Ovakvim pristupom se pacijentima skra?uje ?ekanje i šetanje od šaltera do šaltera i poboljšava se kvalitet zdravstvene usluge koja im se pruža. Primena elektronskog zdravstvenog kartona ne menja trajanje pregleda, ve? menja odnos u korist efektivnog vremena koje lekar posve?uje svom pacijentu.
Prednosti koje donosi zdravstveni IS
Po re?ima Zorana Simonovi?a, vo?e tima koji se bavi implementacijom i razvojem informacionog sistema u Domu zdravlja Savski venac, jedan od razloga postepenog i prividno sporijeg razvoja sistema je to što se mnogo pažnje posve?uje bezbednosti i insistira se na nepovredivosti i apsolutnoj poverljivosti prikupljenih podataka. Ve? samim skladištenjem podataka iz zdravstvenog kartona u bazu podataka se smanjuje verovatno?a da ?e im neprime?eno pristupiti ili ih zloupotrebiti neko neovlaš?en, ?ime je mnogostruko pove?ana bezbednost u odnosu na papirne kopije.
Elektronska evidencija o propisanim lekovima i indikovanim dijagnozama za dati recept preventira mahinacije lekovima – jedinstveni elektronski karton apsolutno onemogu?ava dupliranje recepata. Pacijenti ?esto odlaze kod više lekara koji im prepisuju iste lekove i po nekoliko puta. Izbegava se i mogu?nost medicinske greške, npr. elektronski zdravstveni kartoni mogu pomo?i lekarima da izbegnu opasnosti koje se dešavaju propisivanjem nekompatibilnih lekova ili onih na koje su pacijenti alergi?ni, tako što ?e automatski upozoriti na ovakvu kombinaciju.
Kao ?est problem u dosadašnjoj praksi pokazalo se pisanje i kontrola uputa za laboratorijske analize. Sada se uputi elektronskim putem šalju laboratoriji, sa nazna?enim vrstama analiza, kao i uputnom dijagnozom i isti se po obradi popunjeni vra?aju lekaru. Ako je potrebno, laboratorijski nalaz se uvek može odštampati na lokalnom štampa?u. Ovakvom organizacijom izbegava se vrlo ?esto dopisivanje analiza od strane samih pacijenata, a evidencijom uputa i uputnih dijagnoza po lekarima zna?ajno je smanjeno pisanje neindikovanih i dupliranih analiza. Svi laboratorijski rezultati se arhiviraju u elektronski karton, a u planu je da se isto omogu?i i za rendgenske snimke, EKG zapise i ultrazvuk.
Analizom prikupljenih demografskih podataka o pacijentima i njihovim unakrsnim pore?enjem sa podacima o na?enim stanjima i oboljenjima tokom pregleda, dobija se pregršt informacija koje se mogu upotrebiti u korist podizanja kvaliteta rada zdravstvene službe. Lekarima i drugim zaposlenima u domu zdravlja se kroz stalan pristup internetu pruža prilika za pristup najnovijim informacijama u oblasti medicine i kontinuirano profesionalno usavršavanje. U svakom trenutku je dostupna kompletna evidencija o pruženim uslugama i mnogo bolja kontrola utošenog materijala. Na ovaj na?in dom zdravlja može da efikasnije raspolaže svojim finansijama i resursima, kao i da planira unapred troškove i potrebna materijalna sredstva.
Planovi za budu?nost
Veb sajt doma zdravlja je zamišljen kao dodatni interfejs za pacijente, koji ?e im kao krajnjim korisnicima pružiti dodatne informacije i ?ak omogu?iti odre?ene usluge. Oni ?e tako mo?i da do?u do informacija o rasporedu rada svojih lekara, a u planu je i razvoj sistema zakazivanja poseta preko intereneta i još mnogo toga. Primena prenosnih ra?unara mogla bi da omogu?i lekarima patronažne službe da na terenu, pored uzglavlja pacijenta, imaju kompletnu istoriju bolesti i terapije. Napredak tehnologije u oblasti medicinske informatike ve? sada pruža mogu?nosti koje deluju kao da su izvu?ene iz scenarija za nau?nofantasti?ne filmove.
Uopšte, budu?nost projekta zavisi i od promena u doma?em pravnom sistemu; ?eka se po?etak sprovo?enja Zakona o elektronskom potpisu, koji bi rešio sve dosadašnje nedoumice i potrebe u smislu bezbednosti. Po trenutno važe?im zakonskim propisima domovi zdravlja su obavezni da vode papirnu dokumentaciju, što u slu?aju Doma zdravlja Savski venac prakti?no zna?i da se isti posao radi dva puta.
šta se nalazi "ispod haube"?
Softverska ku?a Concept, koja je zadužena za razvoj baze podataka i implementaciju projekta informacionog sistema u Domu zdravlja Savski venac, odlu?ila se za kombinaciju više razli?itih pristupa. Informacioni sistem je od samog po?etka zasnovan na komunikaciji lokalnih ra?unara sa centralnim serverom putem veb tehnologije. Na?in rada je potpuno identi?an bez obzira na to da li se podacima pristupa iz lokalne mreže – Intraneta ili spolja, putem interneta. Prednost ovakvog sistema je u jednostavnosti razmene informacija sa isturenim stanicama i drugim udaljenim ustanovama koje su povezane na internet, kao i jednostavna komunikacija sa krajnjim korisnicima – pacijentima. Svi podaci o pacijentima se slivaju u jedinstvenu bazu podataka, kojoj se pristupa kroz veb aplikaciju kreiranu u PHP programskom jeziku. Upravo ovo je i klju?na vrednost ovakvog sistema – za koriš?enje veb aplikacije nema potrebe za instaliranjem i koriš?enjem dodatnih programa, neophodan je samo internet brauzer. Nivo poznavanja rada na kompjuterima koji je neophodan je sveden na minimum, jer je u potpunosti identi?an surfovanju po internetu, ?ime se unapred smanjuje potreba za dugotrajnom i skupom obukom ljudstva. Najve?i deo zaposlenih u Domu zdravlja Savski venac je završio kurs obuke i uspešno svakodnevno koristi ra?unare. Sve izdvojene zdravstvene stanice su opremljene ra?unarima i komunikacija sa serverima u mati?noj ustanovi, kao i unos podataka i njihova sinhronizacija, odvija?e se preko interneta.
http://www.emagazin.co.yu/clanak.asp?id=467
Ninoslav Rašković, naš prvi maratonac sa tip1 dijabetesom!