Diabeta.net

Nestašica glukoze za povratak še?eraša iz kome

KULA/SOMBOR – Služba Hitne pomo?i u Kuli spasla je tokom vikenda mladi?a obolelog od še?erne bolesti koji je pao u komu, ali je intervencija bila dramati?na pošto lekar nije imao adekvatnu dozu neophodnog leka. Mladi? je pao u komu zbog naglog snižavanja nivoa še?era u krvi, koje se efikasno otklanja 50-procentnim rastvorom glukoze. Me?utim, ekipa Hitne pomo?i raspolagala je rastvorom glukoze od svega deset odsto, zbog ?ega je pružanje pomo?i bilo duže i neizvesnije, a mladi? je morao da primi pet puta ve?u koli?inu ampuliranog leka.

Njegova majka rekla je za GL da povodom nestašice glukoze za dijabeti?are namerava da se obrati Ministarstvu zdravlja.

– Zar je malo što nam omladina umire od droge, treba li da gubi život i zbog toga što Hitna pomo? ne uspeva da obezbedi lekove? Osoblje Hitne pomo?i hitro je reagovalo na naš poziv, ali u svojim torbama nije imalo ono što im treba. Pitali su mene imam li slu?ajno glukoze u potrebnoj koncentraciji. Uhvatila me je panika kad sam shvatila da nemaju rastvor kojim bi mog sina trebalo da povrate iz kome – ispri?ala je ona.

Upravnik apoteke Doma zdravlja u Kuli Julijan Fejdi potvrdio je za GL da u toj opštini ve? duže vlada nestašica leka za hipoglikemi?nu komu. On je kazao da naro?ito šef zdravstvene stanice u Sivcu insistira na tome da se taj lek nabavi, ali je objasnio da ampulirane lekove ne naru?uje apoteka, nego Dom zdravlja.

Direktorka Doma zdravlja nije bila obaveštena

Direktorka Doma zdravlja u Kuli dr Stana Strugar izjavila je za naš list da nije ni znala da postoji deficit tih ampula, te da o tome ne može ništa više da kaže. ?ak nam se i zahvalila na toj informaciji. Direktor regionalne filijale Zavoda za zdravstveno osiguranje u Somboru dr Dragomir Cimeša kazao je za naš list da je apsolutno neprihvatljivo da domovi zdravlja nemaju lekove koji "dižu iz mrtvih", ali je napomenuo da njegova ustanova nije prava adresa za rešavanje tog problema. Direktorka "Narodne apoteke" u Somboru Milica Popovi? objasnila nam je da rastvor glukoze od 50 odsto nije registrovan kao lek na našem tržištu, "zbog ?ega se i ne može staviti u promet". Ona kaže da je zrenjaninska "Jugoremedija" izbacila taj rastvor iz svog proizvodnog programa, a da ostale doma?e fabrike nisu napravile zamenu tog preparata koji je ranije nabavljan od "Leka" iz Ljubljane. Kako je navela, u "Narodnoj apoteci" u Somboru mogu se nabaviti samo rastvori glukoze od 5 i 10 odsto, koje je država unela u registar lekova. A spomenuti rukovodilac zdravstvene stanice u Sivcu dr Miloš Popovi? za naš list kaže da nema nikakvog opravdanja za to što ekonomat Doma zdravlja ne uspeva da obezbedi 50-procentnu glukozu koja omogu?ava da pacijenti za minut iza?u iz hipoglikemi?ne kome. – Taj lek ne košta više od 150 dinara, a spasava život! Novca za to mora biti – istakao je on.

A lek u me?uvremenu propada…

Kako se tokom našeg istraživanja ispostavilo, rastvor glukoze od 50 odsto u Zapadnoba?kom okrugu, kojem pripada kulska opština, dobija jedino Odeljenje za transfuziologiju Zdravstvenog centra "Dr Radivoj Simonovi?" u Somboru. Molekularni biolog na tom odeljenju Edita I?uški rekla nam je da 50-procentnog rastvora glukoze nema na slobodnom tržištu i da ga dobijaju jedino klini?ki centri u Beogradu i Novom Sadu iz namenskog uvoza. Po njenim re?ima, somborska bolnica dobija taj rastvor posredstvom distributerske firme "Medikom" iz šapca s Vojnomedicinske akademije u Beogradu, gde se on i pravi. Ona kaže da Odeljenje za transfuziologiju 50-procentni rastvor glukoze obezbe?uje i za Dom zdravlja i Službu hitne pomo?i u Somboru. Taj rastvor, kaže ona, stiže sa VMA u zapremini od pola litra, pa se to pakovanje ?esto upotrebi samo za injekciju od 100 mililitara, dok ostatak, nažalost, u situaciji kad je taj lek mnogima nedostupan – propadne.

[Gra?anski list, 27.02.2008]

 Prema preliminarnoj kineskoj studiji, ekstrakt azijske bundeve usporava tok še?erne bolesti tipa 1. Kod ljudi koji boluju od še?erne bolesti tipa 1, imuni sistem greškom napada beta ?elije guštera?e koje proizvode insulin. Bez insulina, nivo še?era u krvi postaje prekomerno visok, a organizam ne može da iskoristi še?er pa život bolesnika zavisi od primanja insulina.

[Blic, 23.02.2008]

 Indijska biljka snižava še?er u krvi

Ekstrakt u Indiji veoma rasprostranjene višegodišnje biljke 'co?inia indica' ili 'co?inia cardifolia' može da pomogne osobama obolelim od blažeg oblika dijabetesa tipa 2, pokazuju rezultati jedne indijske studije.

Pomenuta biljka se u tradicionalnoj medicini naširoko koristi u le?enju še?erne bolesti, ali još nije bilo precizne nau?ne studije njenog dejstva, isti?u stru?njaci Instituta za zdravlje stanovništva i klini?ka istraživanja u Bangaloru, prenosi Rojters.

Tim sa pomenutog instituta, predvo?en dr Rebekom Kurijan, je obavio istraživanje na 60 odraslih osoba starosti od 35 do 60 godina, kod kojih je upravo ustanovljen dijabetes tipa 2. Jedan broj njih je metodom slu?ajnog uzorka odabran da prima ekstrakt 'co?inie indice', dok su ostali dobijali placebo.

Posle 90 dana, me?u ispitanicima dve grupe zabeležene su zna?ajne razlike. Dok je u krvi ispitanika iz prve grupe na prazan stomak registrovano smanjenje nivoa še?era od 16 odsto, dotle je u kontrolnoj grupi registrovan manji porast.

Posle obroka u krvi ispitanika koji su uzimali ekstrakt pomenute biljke registrovano je sniženje še?era za 18 odsto, dok je kod kontrolne grupe opet ustanovljeno manje pove?anje.

Na osnovu rezultata ove studije, dr Kurijan i njene kolege smatraju da se ekstrakt 'co?inie indice' može preporu?iti obolelima od blagog oblika dijabetesa tipa 2, ali naglašavaju da su potrebne dopunske studije da bi se ispitao mehanizam delovanja te biljke.

[RTS, 27.02.2008] 

Joga protiv visokog pritiska i še?era u krvi

Joga može da pomogne osobama kod kojih je prisutan niz faktora rizika od bolesti srca, objavili su indijski stru?njaci.

U istraživanju je u?estvovala 101 osoba s metaboli?kim sindromom – grupom faktora poput gojaznosti, visokog pritiska i visokog procenta še?era u krvi.
Pokazalo se da tri meseca svakodnevnog vežbanja joge i transcendentalne meditacije dovodi do povla?enja klini?kih i biohemijskih promena povezanih s metaboli?kim sindromom.
Kod ispitanika je došlo do smanjenja opsega struka i snižavanja krvnog pritiska, a zabeleženo je i snižavanje procenta še?era i triglicerida u krvi.
Tako?e, povišen je nivo tzv. dobrog holesterola (HDL), objavio je ?asopis „Diabetes Research and Clinical Practice“.

[Blic, 26.02.2008]

Zahtev za odlazak u invalidsku penziju mogu podneti i oni gra?ani Srbije koji nisu u radnom odnosu, a uslov je da imaju ostvarenih pet godina radnog staža, re?eno je u Republi?kom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).

„Pet godina radnog staža uslov je, ako je razlog za odlazak u invalidsku penziju bolest ili povreda van posla. Ako je uzrok povreda na radu ili profesionalno oboljenja, invalidska penzija se sti?e bez obzira na ostvareni staž“, rekla je Vesna Vi?entijevi?, zamenica direktora sektora za odnose sa javnoš?u Fonda.
Izuzetak su korisnici osiguranja koji pre 30. godine života odlaze u invalidsku penziju zbog bolesti ili povrede van radnog mesta.
„Do 20. godine života potrebno je da korisnik ima jednu godinu radnog staža, do 25. godine dve godine, dok je za one do 30 godina života uslov za odlazak u invalidsku penziju tri godine ostvarenog radnog staža“, navela je Vi?entijevi?eva.
Invalidska penzija može se ostvariti samo ako se kod nekog utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti.
Korisnik osiguranja koji je stekao uslove za odlazak u starosnu penziju nema pravo na invalidsku penziju.
Zakon o radu predvi?a da je onome ko u invalidsku penziju odlazi iz radnog odnosa poslodavac dužan da isplati otpremninu u visini od najmanje tri mese?ne zarade.

[Beta, 25.02.2008]

Nova metoda profesora Bele Balinta sa VMA, zvani?no priznata u svetu, donela je revolucionarna poboljšanja kod transplatacije organa.

?ak tre?ina bolesnika za koje transplantacija bubrega predstavlja jedini na?in izle?enja, nije mogla da dobije bubreg od svojih srodnika, zbog velike nepodudarnosti u krvnoj grupi. Nova, revolucionarna metoda profesora Bele Balinta sa VMA, koja je zvani?no priznata i u svetu, donela je spas ovim bolesnicima.

Do skora je presa?ivanje bubrega bilo nemogu?e, kada izme?u davaoca i primaoca postoji velika nepodudarnost u krvnoj grupi.
U slu?aju takve transplantacije, dolazilo bi do jakog imunskog sukoba, a ve? postoje?a antitela izazivala bi brzo odbacivanje presa?enog organa.
Nova metoda uklanjanja antitela, profesora Balinta, omogu?ava uspešno prihvatanje organa.
Pre same transplantacije, novom procedurom, antitela se uklanjaju iz krvne plazme bolesnika, izvan njegovog tela, a potom mu se pre?iš?ena plazma vra?a.
Ova jedinstvena metoda, primenjuje se dve godine na VMA i, zahvaljuju?i njoj, kod 19 bolesnika uspešno je obavljena transplantacija.
U isto vreme, nova metoda obezbedila je i uštedu od 25 000 evra po bolesniku.

"Uvo?enjem naše sopstvene metode uspeli smo da, u procentima izraženo negde do 98 odsto, smanjimo prisustvo tih, u ovom slu?aju neželjenih, antitela u cirkulaciji bolesnika i time da omogu?imo uspešno prihvatanje i kasnije funkcionisanje bubrega", kaže Bela Balint, na?elnik odeljenja za hemoterapiju i aferezno le?enje na VMA.

A lekari VMA, beleže i velike uspehe na polju ?elijske terapije. Otkriveno je da mati?ne ?elije, pored krvnih, mogu da stvaraju i ?elije kosti, srca, jetre. Tako je mogu?e obnavljanje obolelih ili ošte?enih organa.
Upravo je na VMA prvi put primenjena ?elijska terapija kod bolesnika sa sr?anim infarktom, a od prošle godine, ova se terapija primenjuje i u toku same operacije na srcu.

"Na taj na?in, umesto ožiljka, primera radi, u srcu nastaje sr?ani miši? sa kapilarima, ili u jetri nastaju jetrene ?elije koje ?e vršiti funkciju", objašnjava Balint.

Pre nekoliko meseci na VMA, ?elijska terapija primenjena je i kod bolesnika sa ošte?enom funkcijom pankreasa i izveden postupak, tzv. biokorekcije dijabetesa tipa 1. Ovaj najnoviji medicinski podvig lekara VMA ne predstavlja samo prvu intervenciju takvog tipa u našoj zemlji, ve? je me?u prvima u svetu.

[B92, 19.2.2008]

Na pomolu rušenje još jednog medicinskog mita: Nastojanja dijabeti?ara da održavaju niske vrednosti še?era u krvi ne?e smanjiti rizik od bolesti srca
 
Još jedna medicinska teorija je opasno poljuljana: nastojanja dijabeti?ara da održavaju vrlo niske vrednosti še?era u krvi ne?e smanjiti rizik od bolesti srca. Krajem prošle nedelje u ameri?kim medijima objavljeno je prvo saopštenje savezne studije Akord, ?iji su istraživa?i dokazali da vrlo niske vrednosti še?era ?ak mogu da pove?aju rizik od infarkta. Decenijama su nau?nici verovali da osobe sa dijabetesom, ukoliko budu održavale vrednosti še?era u krvi u okviru niskih i normalnih vrednosti, ne?e biti izložene visokom riziku da umru od sr?anih bolesti. Posle objavljivanja rezultata istraživanja, koje je obuhvatilo više od 10.000 sredove?nih i starijih osoba (u proseku starih 62 godine) sa dijabetesom tipa dva, od koga prose?no boluju oko 10 godina, ova teorija dovedena je u pitanje.

U glavnoj grupi ispitanika kod kojih su vrednosti glikoziranog hemoglobina održavane na 6,5 i manje ispostavilo se da ima više onih koji su se suo?ili sa smrtonosnim sr?anim oboljenjima, nego u kontrolnoj grupi koja je glikozirani hemoglobin držala na vrednosti od sedam. Nau?nici koji su radili ovu studiju preporu?ili su, me?utim, dijabeti?arima da terapiju nikako ne smeju da menjaju na svoju ruku, nego prethodno treba da se konsultuju sa svojim lekarima. Pacijentima koji su se godinama borili da ispune lekarske zahteve – putem dijeta i terapije koja je nekada podrazumevala i ?etiri, pet davanja insulina na dan, proveravanje še?era od sedam do osam puta dnevno, a neki su nosili i insulinske pumpe – bi?e teško objasniti da i nisu morali da budu tako revnosni, priznaju istraživa?i. Pokazalo se da je ve?a stopa smrtnosti zbog sr?anih oboljenja kod pacijenata koji su se najviše trudili da svoj še?er u krvi održe na niskim vrednostima. Ipak su dobro postupali, jer nije opovrgnuta medicinska tvrdnja da niske vrednosti še?era ?uvaju pacijenta od bolesti bubrega, slepila i mogu?ih amputacija zbog dijabetskog stopala.

Suo?eni sa ovim iznena?uju?im rezultatima nau?nici su pozvali medicinske eksperte da odgovore na pitanje koji je najbolji na?in le?enja bolesti koja poga?a 21 milion Amerikanaca. Dijabetes je u današnje vreme ono što je kuga bila u srednjem veku: nezaustavljivo se širi i od njega u ovom ?asu boluje oko 230 miliona ljudi širom sveta, a svake sekunde jedna osoba umre zbog posledica še?erne bolesti. Procenjuje se da ?e se broj dijabeti?ara do 2025. godine udvostru?iti – tada ?e ih biti ve? izme?u 370 i 400 miliona.

Profesora dr Nebojšu Lali?a, endokrinologa i predsednika Republi?ke stru?ne komisije za dijabetes, zamolili smo da za „Politiku” objasni poruku i zna?aj ove studije.

– Poruka studije Akord, koja je definitivno važna i zna?ajna, jeste da snižavanje nivoa glikoziranog hemoglobina ne može biti beskona?no i nekriti?ko. Regulisanje še?era je delikatna klackalica. Mi smo se decenijama borili sa hiperglikemijom, dakle, sa visokim vrednostima še?era u krvi, ali je sada opasnost prepoznata i u hipoglikemijskim, niskim vrednostima. Najvažnija poruka jeste da se nivo še?era mora održavati i kontrolisati. Rezultati ove studije nikako ne mogu da budu izgovor da pacijenti ne kontrolišu nivo še?era ili da bude devalvirana ideja o kontrolisanom še?eru – objašnjava dr Lali?.

Profesor Lali? objašnjava kako niske vrednosti ugrožavaju srce: kad pada še?er, smanjuje se ishranjenost srca i mozga. Ali i visoke vrednosti glikoziranog hemoglobina nisu ništa manje opasne, jer visoki še?er u dužim etapama ugrožava i ošte?uje krvne sudove i mozak. Zato je, kako kaže naš sagovornik, najvažniji cilj dijabetologa dobra regulacija še?era. Profesor Lali? kaže da je, kao i svaki lekar, vrlo zadovoljan kad vidi da njegov pacijent održava glikozirani hemoglobin na vrednosti od sedam, jer je takvih u Srbiji manje od 50 odsto, ali ni u svetu nije bolje.

Kod nas od še?erne bolesti, po podacima profesora dr Nebojše Lali?a, endokrinologa i predsednika Republi?ke stru?ne komisije za dijabetes, boluje izme?u 400.000 i 500.000 osoba, pa je i Srbija tako?e, suo?ena sa epidemijom še?erne bolesti. Pet odsto žitelja naše zemlje ima dijabetes tipa dva i po tome se ne razlikujemo se od država u okruženju. Prema našim lokalnim procenama, na jednu osobu koja se le?i i uzima terapiju, dolazi još jedna osoba sa dijabetesom, jer je re? o vrlo podmukloj bolesti, koja dugo ne daje vidljive simptome.

[Politika, 15.2.2008] 

Korisnici zdravstvenih usluga Doma zdravlja "Dr Milutin Ivkovi?" na Paliluli od sada mogu naru?ivati recepte direktno kod svog izabranog lekara na broj telefona 3224-321, kaže se u saopštenju ove ustanove.
- Pacijenti sada imaju mogu?nost da direktno, telefonom, sa svojim lekarom dogovore adekvatnu terapiju, jer nova procedura koriš?enja zdravstvenih usluga podrazumeva instituciju izabranog lekara – rekla je dr Jasminka Jeli?, direktor Doma zdravlja Palilula.

Na?elnica Opšte prakse u Domu zdravlja na Paliluli dr Dušica Mladenovi? kaže da je ova usluga namenjena isklju?ivo hroni?nim pacijentima, mahom sr?anim i astmati?arima, koji najmanje šest meseci uzimaju propisanu terapiju.
- Pacijent može tri puta da naru?i recepte telefonom, ali ?etvrtog puta mora da do?e kod lekara da ga pregleda. Ovakav vid propisivanja recepata smanjio je gužve, a i pacijenti su zadovoljniji jer su izbegli ?ekanje – kaže dr Mladenovi?.

Ista usluga postoji i u Domu zdravlja „Stari grad“. U ovoj zdravstvenoj ustanovi nema ograni?enja koliko puta pacijent po isteku meseca ili dva, može telefonski da naru?i recepte. Neophodan je susret sa lekarom u situacijama kada je u me?uvremenu terapija promenjena.
- Lekari poznaju svoje pacijente tako da ovakvo telefonsko naru?ivanje ne ugrožava nikoga. Mahom je re? o starijim pacijentima koji naj?eš?e pate od kardiovaskularnih oboljenja – isti?e dr Mirjana Mi?i? iz DZ „Stari grad“.

DZ „Voždovac“ telefonsko naru?ivanje recepata nije mogu?e, jer, kako smatra direktorka dr Dragana Nali?, ipak je poželjno da lekar vidi pacijenta, pa makar i prilikom rutinskog propisivanja terapije.
- To nije zabranjeno ako lekar dobro poznaje svog pacijenta i želi da mu uštedi vreme. Ipak, znam da lekari u ovoj ustanovi vole da vide svoje pacijente. U svakom slu?aju tako je sigurnije – smatra dr Nali?.

U DZ „Savski venac“ recepti se ne mogu poru?iti telefonom, ali je mogu? dolazak i traženje recepata na šalteru, koji se podižu sutradan bez ?ekanja.

Ovakva usluga nije mogu?a u DZ „Dr Simo Miloševi?“ na ?ukarici, ali tamo ponekad radi lekar koji tokom te smene samo prepisuje recepte hroni?nim pacijentima. Ovakva mogu?nost ne postoji ni u DZ „Sopot“, ali smo dobili odgovor da je interasantna i da ?e razmisliti.

 [Kurir, 11.2.2008, Blic 14.2.2008]

London — Istraživanje: Najefikasniji tip etikete na prehrambenim proizvodima je jednostavna nalepnica s informacijom o sadržaju proizvoda.

Predmet istraživanja anglo-holandske kompanije "Unilever", u kojem je u?estvovalo 2.406 ispitanika iz Velike Britanije, Nema?ke, Italije i Holandije, bila je sposobnost potroša?a da naprave razliku izme?u zdravih i manje zdravih proizvoda iste vrste, donose?i zklju?ak na osnovu osam razli?itih tipova etiketa.

"Naši rezultati su pokazali da su potroša?i u stanju da izaberu proizvod koji je korisniji po zdravlje kada se informacija o sadržaju hranljivih sastojaka nalazi na prednjoj strani pakovanja. Pritom, u principu, i jednostavne i veoma detaljne etikete imaju po?ednak uticaj na potroša?a", navedeno je u saopštenju "Unilevera".

Istraživa?i stoga preporu?uju da se na prednjoj strani isti?u najosnovnije karakteristike proizvoda, a na zadnjoj detaljnije informacije.

Evropska komisija je ve? razradila preporuke za isticanje etiketa na prehrambenim proizvodima sa ciljem smanjenja potrošnje zasi?enih masnih kiselina, trans masno?a i še?era. Sem toga, u poslednje vreme i sami trgovci predlažu razli?ite oblike etiketa, a u prehrambenoj industriji je u toku žestoka diskusija o tome koji je format etikete najbolji.

Ispitivanje "Unilevera" je tako?e pokazalo da prisustvo simbola neke nacionalne ili me?unarodne organizacije iz oblasti zaštite zdravlja na etiketi pove?ava poverenje potroša?a u odre?eni proizvod.

Kompanija je istraživala i kako razli?iti izgledi etiketa uti?u na donošenje odluke potroša?a o kupovini. Pokazalo se da je potroša?ima lakše da izaberu zdrav proizvod ukoliko je oznaka na etiketi jednostavna i simboli?na, na primer, s korš?enjem zvezdica za ozna?avanje njihove koristi po zdravlje.

Istraživa?i skre?u pažnju da raznovrsnost oznaka na etiketama zbunjuje potroša?e i snižava efikasnost informativne funkcije etikete. Oni se nadaju da ?e u Evropskoj uniji, ili u celom svetu, uskoro biti utvr?en jedinstven standard ozna?avanja prehrambenih proizvoda, što ?e doprineti zdravijem na?inu života svih potroša?a.

[Tanjug, 10.08.2008.]

U 2008. godini se konkursom dodeljuje 110 stipendija studentima sa invaliditetom koji ispunjavaju slede?e uslove:
– da imaju regulisano prebivalište na teritoriji grada Beograda, ili regulisano prebivalište van teritorije grada Beograda, a na teritoriji Republike Srbije, pod uslovom da borave u studentskom domu u Beogradu, od upisa prve godine studija i dalje;
– da su studenti viših-visokih škola ili univerziteta i fakulteta u njihovom sastavu, ?iji je osniva? Republika Srbija, kao i viših-visokih škola ili univerziteta i fakulteta u njihovom sastavu, ?iji osniva? nije Republika rbija, a koje su dobile dozvolu za rad (izdaje Ministarstvo prosvete) i akreditaciju studijskih programa (uverenje o akreditaciji od Republi?ke komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta);
– da nisu više od dva puta upisivali istu godinu, odnosno da na završnoj godini studija nisu duže od dve godine u odnosu na godinu upisa iste (nezavisno od apsolventskog statusa); uvažava se mirovanje godine studija iz zdravstvenih razloga, u trajanju do tri kalendarske godine – ukupno u toku studiranja;
– da poseduju rešenje o telesnoj invalidnosti (prve, druge ili tre?e kategorije) ili rešenje o priznavanju nege i pomo?i, ili odluku konzilijuma zvani?nih zdravstvenih državnih ustanova u kojima imaju zdravstveni karton – nalaz lekara specijaliste potvr?en sa tri pe?ata, štambilja lekara iste ustanove;
– da su oboleli: od dijabetes melitusa (zavisni od insulina), ili karcinoma, ili epilepsije ili da su na dijalizi.

Uz zahtev dostaviti:
(1) kratku biografiju;
(2) fotokopiju li?ne karte (strane 1 i 2 ) i broj telefona za kontakt;
(3) za studente sa prebivalištem na teritoriji grada Beograda: uverenje o prebivalištu iz MUP, Ljermontovljeva 12a (ne starije od šest meseci);
– za studente sa prebivalištem van teritorije grada Beograda, a na teritoriji Republike Srbije: uverenje – potvrdu policijske stanice (Uprave za upravne poslove) prema mestu prebivališta (ne starije od šest meseci) i potvrdu studentskog doma o statusu korisnika istog (od kada je u domu i da li je i dalje);
(4) potvrdu više-visoke škole ili univerziteta i fakulteta u njihovom sastavu, sa podacima:
– godina upisa studija;
– da li je ista godina upisivana više od dva puta;
– da li je mirovala godina studija – koja, u kom trajanju i iz kojih razloga
– prose?na ocena, a za studente završne godine studija i kada je upisana završna godina.

Rok za dostavljanje zahteva je 10. mart 2008. godine.

Zahtev dostaviti na adresu: Sekretarijat za socijalnu i de?ju zaštitu, Sektor za socijalnu zaštitu, Pisarnica, Tiršova 1, Beograd, sa naznakom: „Konkurs za dodelu stipendija studentima sa invaliditetom”. Broj telefona za kontakt: 2644-256. Osoba za kontakt: Jasminka Toši?. Komisija ?e utvrditi kona?nu rang-listu kandidata u roku od 30 dana od dana isteka roka za dostavljanje zahteva, a na osnovu utvr?enih uslova i kriterijuma za dodelu stipendija. Nepotpuni i neblagovremeni zahtevi ne?e se razmatrati. Konkurs se objavljuje na osnovu Zaklju?ka v. d. gradona?elnika grada Beograda, broj: 5 – 62/08 G, od 16. januara 2008. godine.

Sa sajta grada Beograda  

ZA GOJAZNOST DECE ODGOVORNIJI GENI NEGO OKOLINA

Ishrana i na?in života igraju znatno manju ulogu od genetskih faktora u tome da li ?e dete imati višak telesne težine, ukazuje jedna britanska studija obavljena na preko 5.000 parova blizanaca.

Za razliku od dosad preovladjuju?eg mišljenja da porodi?no okruženje na ovom planu ima najzna?ajniju ulogu, istraživanje britanskog Bihevioralnog zdravstvenog centra pokazalo je da su geni oko dve tre?ine odgovorni za obim struka i težinu deteta, izvestio je Rojters.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 400 miliona ljudi širom sveta je gojazno, uklju?uju?i i 200 miliona dece mladje od pet godina. Gojaznost je sve ve?i globalni problem jer pove?ava rizik obolevanja od dijabetesa tipa 2, nekih vrsta raka i kardiovaskularnih bolesti.

Britanski tim je parove identi?nih blizanaca [kojima su zajedni?ki svi geni] uporedio s parovima dvojaj?anih blizanaca, kojima je zajedni?ka samo polovina gena. Na osnovu toga je ustanovljeno je da se indeks telesne mase [BMI] i obim struka 77 odsto mogu pripisati genetskom nasledju, a samo 23 odsto okolini u kojoj dete odrasta.

Britanski stru?njaci naglašavaju da to ne zna?i da ?e dete odgovaraju?eg genetskog nasledja biti neizbežno gojazno, ve? da zato samo ima ve?u predispoziciju.

Rezultati ovog istraživanja ukazuju da bi možda roditeljima dece s genetskom predispozicijom za gojaznost trebalo pružiti podršku u obezbedjivanju zdrave ishrane i na?ina života.

[RTS, 08.02.2008]