Diabeta.net

Udruženje gra?ana Pokret za zdraviju Srbiju i magazin "Zdrav život" više od dve godine vode akciju "Da zaštitimo našu decu", kojom se od nadležnih institucija traži da preduzmu korake u zaštiti dece od nezdrave hrane, tj. da se iz škola i njihove blizine udalje kiosci tzv. brze hrane, te da se oni zamene zdravijom ponudom.

Iako do željene reakcije nadležnih institucija još uvek nije došlo, u me?uvremenu je, tragom ove akcije, a na inicijativu nastavnika i roditelja Oš "Siniša Nikolajevi?" iz Beograda iz ove škole udaljena prodavnica belih peciva. Roditeljski savet i školski odbor podržali su ideju da se u školi otvori kiosk zdravijih proizvoda, pod nazivom "Zdrava svaštarica".

"Kucnuo je i taj ?as. Prvi put u Srbiji, a i šire, u jednoj osnovnoj školi deca, ali i njihovi roditelji i nastavnici, imaju priliku da izaberu nešto iz širokog asortimana zdravije hrane, u kojoj ?e pored integralnih svežih peciva, biti prisutne i druge integralne namirnice, poput pica, sendvi?a, slanih i slatkih pita, zdravijih grickalica i sl", izjavio je ovim povodom direktor Darko Mateji?.

Ina?e, proizvodi koji se prodaju ne sadrže hemijske aditive, vešta?ke boje i konzervanse. Umesto industrijski prera?ene hrane, koja je izgubila gotovo svu nutritivnu vrednost, ovakvi proizvodi ?e deci dati onu energiju koja im je potrebna za pravilan rast i razvoj.

U cilju promocije zdravijeg življenja u kiosku ?e se mo?i nabaviti i 100% prirodni sapuni, šamponi, paste za zube, kao i literatura i ?asopisi koji promovišu ekološke i sli?ne ideje. Ve?ina proizvo?a?a odazvala se molbi da snize cene kako bi ova hrana bila što dostupnija prose?nom de?ijem džeparcu.

U sklopu ovog projekta, koji ?e trajati najmanje do kraja ove školske godine, bi?e organizovana predavanja, kao i drugi vidovi edukacije, u koje su uklju?eni eminentni stru?njaci iz oblasti zdravije ishrane.

Sve?anost povodom po?etka rada "Zdrave svaštarice", kao i degustacija zdravijih proizvoda, održana je na Svetog Savu u nedelju, 27. januara od 13.30 ?asova, u Timo?koj 24.

Njujorški odbor za zdravstvo odlu?io je da naredi lancima restorana u najve?em ameri?kom gradu da u svoje menije uvrste ta?an broj kalorija koje sadrže njihova jela.

Odbor za zdravstvo grada Njujorka doneo je ovakvu odluku u nadi da ?e podaci o koli?inama masno?e u pojedinim jelima naterati mušterije da dobro razmisle i po?nu zdravije da se hrane.

Odluka odbora, navodi AP, koja ?e stupiti na snagu 31. marta, odnosi se na svaki lanac koji ima najmanje 15 restorana. Veliki lanci restorana ?ine oko deset odsto njujorških ugostiteljskih objekata.

Neki od njih, kao što su Mekdonalds ili Burger King, nude gostima podatke o broju kalorija, ali ne u jelovnicima ve? na poslužavnicima koje posetioci dobiju tek kad plate i ponesu porudžbinu.

Gradski zvani?nici nadaju se da ?e izveštaj o tome koliko koji obrok ima kalorija doprineti smanjivanju broja gojaznih gra?ana Njujorka, ?im budu videli šta pojedina jela sadrže.

Gradski komesar za zdravlje, Tomas Friden, izrazio je nadu da ?e restorani, zahvaljuju?i novoj regulativi, po?eti da nude zdraviju hranu.

"Mislim da ubudu?e u ponudi ne?emo imati predjela od 2.700 kalorija kao što je sad slu?aj," kaže Friden.

Njujorške gradske vlasti zabranile su prošle godine u svim restoranima upotrebu nekih masno?a prilikom pripremanja hrane.

Od kako je Njujork doneo takvu odluku, isto razmatraju ameri?ka savezna država Kalifornija i okrug King u saveznoj državi Vašington, gde se nalazi grad Sijetl.

Centar za slobodu potroša?a, koji ?ine restorani i prehrambene kompanije, krenuli su u napad.

"Ne treba biti doktor nauke, pa ?ak ni imati završenu srednju školu, da biste uvideli razliku izme?u 12 par?i?a piletine i jedne salate," piše u saopštenju tog centra.

Kompanije za proizvodnju brze hrane kažu da ?e brojanje kalorija pretrpati jelovnike i iritirati one mušterije koje ne žele da se optere?uju takvim podacima.

 [B92, 29.01.2008] 

Kuvanje ?e prvi put postati obavezan predmet u britanskim školama, saopštila je tamošnja vlada, koja je pokrenula kampanja protiv gojaznosti me?u decom.

Britanski sekretar za škole Ed Bols rekao je da ?e u naredne tri godine biti obu?eno 800 u?itelja kuvanja i složio se sa organizatorima kampanja za zdraviji život da je novi predmet trebalo uvesti pre mnogo godina.
Osnovci od 11 do 14 godina u?i?e kuvanje na jednom ?asu nedeljno, tokom jednog tromese?ja.
Trenutno, kuvanje kao izborni predmet u?i oko 85 odsto starijih osnovaca. Po novom propisu, taj predmet kao obavezan bi?e uveden u sve škole do 2011.
Autori nedavno sprovedene vladine studije predvi?aju da ?e polovina Britanaca biti gojazna u roku od 25 godina, a eksperti veruju da ?e za deset godina preko milion dece biti gojazno.
Bols je kazao da je cilj da deca nau?e da kuvaju jednostavna i zdrava jela. "Mislim da je sada vreme za akciju i možda je trebalo da reagujemo ranije, ali sada to ?inimo", kazao je on Bi-Bi-Siju.
"Pripremamo ljude za budu?nost kako bismo mogli da nau?imo naše mlade ljude da budu zdraviji odrasli u budu?nosti", dodao je.
"Izuzetno je važno sa sva deca nau?e da kuvaju dobru hranu i da po?nu da u?e od osnova", kazao je "Dejli miroru" poznati televizijski kuvar Džejmi Oliver koji u?estvuje u kampanji za poboljšanje kvaliteta školskih obroka.

[Beta 24.01.2008] 

Pred novogodišnje praznike na Dijabetes forumu je pokrenuta dobrovoljna akcija prikupljanja sredstava za nabavku skener / printer / fax ure?aja za Društvo za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda.

Na inicijativu samih u?esnika foruma, prikupljeno je 7.000 dinara, što je dovoljno za kupovinu ovog ure?aja.

Ovim putem se najtoplije zahvaljujemo svim dobrim ljudima koji imaju razumevanja i žele da pomognu u radu našeg udruženja.

Stela Prgomelja

predsednica Društva

22.01.2008. 

Britanske vlasti su odobrile obavljanje spornih eksperimenata uz koriš?enje hibridnih ljudsko-životinjskih embriona što, prema zagovornicima ovakvih istraživanja, otvara put za le?enje Parknisonove, Alchajmerove i mnogih drugih bolesti i posledica nekih povreda.

Britanska vlada je u jednom trenutku, suo?ena s nezadovoljstvom javnosti, bila na ivici da zabrani stvaranje hibridnih embriona, ali je potom popustila pod pritiskom nau?nih krugova, podsetio je Rojters.
Uprava za ljudsku oplodnju i embriologiju (HFEA) dala je odobrenja za obavljanje pomenutih eksperimenata londonskom Kraljevskom koledžu i Univerziteta Njukasla.
Stru?njaci ovih ustanova ?e mo?i da kreiraju specifi?nu vrstu hibrida, ubacuju?i ljudski DNK u ispražnjenu životinjsku jajnu ?eliju.
Rezultat ?e biti takozvani "citrolazmi?ni hibridni" embrion, ili "cibrid", koji ?e biti 99,9 odsto ljudski i 0,1 odsto životinjski.
Nau?nici u Kini, SAD i Kanadi ve? su radili sli?ne stvari, a ova tehnika je koriš?ena i za stvaranje prvog kloniranog sisara na svetu, ovce Doli, s tim što su uglavnom koriš?ene samo životnjske ?elije, iako je ve? bilo eksperimenata s kombinovanjem ljudskih ?elija i životinjskih jajnih ?elija.
Da bi razvili ljudski embrion istraživa?i trenutno moraju da koriste ljudske jajne ?elije preostale od tretmana oplo?avanja, ali takvih ?elija nema dovoljno.
Protivnici novoodobrene tehnike smatraju da je mešanje i najmanjeg dela ljudskog genetskog materijala sa životinjskim neprirodna i pogrešna stvar. Britanski istraživa?i se, me?utim, nadaju da ?e im hibridni embrioni (koji moraju da budu uništeni u roku od 14 dana) pomo?i da dobiju mati?ne ?elije koje bi mogle da obezbede nove na?ine le?enja ve?eg broja degenerativinh oboljenja.
HFEA je u maju prošle godine odložila odluku o eventualnom odobrenju drugih tipova ljudsko-životinjskih embriona, kao što su "pravi hibridi", dobijeni fuzijom ljudskog semenog materijala i životinjske jajne ?elije i "ljudske himere", kod kojih su ljudske ?elije uba?ene u životinjske embrione.

[Tanjug, 18.01.2008] 

Prvi put u istoriji jedan nau?nik je klonirao samog sebe. Semjuel Vud je stvorio embrionalne kopije sebe samog na taj na?in što je svoje ?elije kože ubacio u žensku jajnu ?eliju. Taj poduhvat ?e neminovno podi?i veliku eti?ku prašinu.

Njegovim eksperimentom, prvi put su embrioni „proizvedeni“ od ?elija uzetih od odrasle osobe. Iako su živeli samo pet dana i bili manji od glave ?iode, smatraju se kamenom temeljcem na polju le?enja takvih bolesti kao što je Alchajmerova i Parkinsonova. Ali kriti?ari se plaše da bi ta tehnika za pravljenje beba mogla da bude zloupotrebljena, a ?udo ljudskog života svedeno na fabriku koja proizvodi rezervne ljudske delove.
Istraživa?i iz kalifornijske kompanije „Stemagen“, koja se bavi prou?avanjem mati?nih ?elija, primenili su onu istu tehniku koriš?enju za kloniranje ovce Doli, prvog kloniranog sisara na svetu, da bi stvorili te embrione. Oni su uzeli jajne ?elije od mladih žena podvrgnutih vešta?koj oplodnji, izvadili genetski materijal iz njih i na njegovo mesto stavili DNK iz ?elija kože dvojice muškaraca. Jajne ?elije su zatim stimulisane strujom da bi se podstakla deoba i stvorio embrion.
Deo ?elija uzet je od dr Vuda, direktora „Stemagena“, a deo od službenika kompanije. Tim postupkom je dobijeno nekoliko embriona, pri ?emu je za najmanje tri sigurno da su klonovi dr Vuda i njegovog saradnika.

KAKO JE IZGLEDAO EKSPERIMENT
1. Neoplo?ena jajna ?elija se uzima od žene
2. Jedna ?elija kože se uzima od muškarca. Iz nje se vadi njegov DNK
3. Postoje?e jedro se vadi iz jajne ?elije i na njegovo mesto stavlja muškar?ev DNK
4. Elektri?nom stimulacijom se podsti?e deoba ?elija
5. Mati?ne ?elije se vade iz embriona kad dostigne veli?inu glave ?iode

[Blic, 19.01.2008]

VMA od 1. januara postala drugi klini?ki centar Srbije

Beograd – Vojnomedicinska akademija zvani?no je otvorila vrata osiguranicima Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje 1. januara ove godine i za prvih dvadesetak dana broj pacijenata se gotovo udvostru?io u toj ustanovi.
- Posle toliko godina uspostavili smo saradnju s Ministarstvom zdravlja i RZZO, zahvaljuju?i velikim naporima i inicijativi našeg na?elnika, generala Jefti?a. Imali smo veliko razumevanje mati?nog Ministarstva odbrane na ?elu s ministrom Draganom šutanovcem, koji je prepoznao pravi trenutak za ustupanje dela kapaciteta VMA velikom broju gra?ana Srbije. Veoma rado smo ponudili naše usluge Republi?kom zavodu za osiguranje, a istovremeno ostali smo pri vojnom ministarstvu – kaže za Danas pukovnik dr Milorad Rabrenovi?, na?elnik Centra za hitnu medicinsku pomo? VMA.

Nova oprema i ve?i ugled

VMA je vojna bolnica sa svim mogu?im službama i specijalistima koji obavljaju sve mogu?e medicinske usluge, po?ev od onih rutinskih pa do komplikovanih transplantacija. VMA je, nakon 12 godina odsustvovanja, ponovo primljena u Balkanski komitet vojne medicine, a postala je i Regionalni centar za vojnomedicinsku saradnju. Primenjuje vrhunska dostignu?a savremene medicine, poput transplantacije jetre sa živog davaoca, mati?nih ?elija, refraktorne hirurgije i drugo. Tako?e, tehnologija koja se koristi u toj ustanovi se osavremenjuje, tako da je nedavno opremljen sterilni hematološki blok, nadogra?en linearni akcelerator za le?enje malignih bolesti, nabavljen multislajsni skener najnovije generacije, kao i laser koji se koristi u oftalmologiji za skidanje visoke dioptrije.

Da bi se gra?ani iz Beograda le?ili na VMA o trošku zdravstvenog osiguranja potrebno je da imaju uput svog izabranog lekara opšte medicine i overenu zdravstvenu knjižicu, a pacijentima iz unutrašnjosti potrebno je da mati?na filijala RZZO overi lekarski uput. Za le?enje na VMA pla?aju participaciju kao i u Klini?kom centru Srbije, tako da pregled košta 20 dinara, a bolni?ki 50 dinara. Skener košta 300 dinara, ultrazvuk 100, magnet 600 dinara… Ukoliko je re? o hitnim slu?ajevima, oni se odmah primaju i rešavaju, ali u Dijagnosti?ko-poliklini?kom centru pacijentima se zakazuju pregledi. ?ekanje je, kaže naš sagovornik, "relativna stvar, ali kada se zakaže datum i vreme onda tu nema pomeranja". VMA prima i pacijente koji dolaze samoinicijativno i bez uputa, ali onda oni pla?aju punu cenu pregleda.
- Mi smo u rangu Klini?kog centra Srbije, dakle tercijalni tip ustanove usko specijalizovane za rešavanje najsloženijih stvari, koje obi?ne bolnice ne mogu da reše. Ovih dana imamo veliki broj pacijenata. U Centru za hitnu medicinsku pomo? u toku smene do 1. januara bilo je od 75 do 76 pacijenata, a sada ih ima 140! Me?utim, treba napomenuti da mi nismo urgentni centar, ni jednog pacijenta ne?emo vratiti, ali bi zaista bilo dobro da se kapaciteti troše na one kojima je istinski potrebna tercijalna zdravstvena usluga. Od 1.300 ležajeva koliko je naš kapacitet, civilnim osiguranicima ustupili smo ukupno 500 u svim službama i bilo bi dobro da se troše na one kojima su zaista potrebne takve usluge – objašnjava dr Rabrenovi?

 [Danas, 19.01.2008]

Srbija dobija jednu od najsavremenijih hiperbari?nih komora u Evropi

Komora je efikasna za le?enje komplikacija še?erne bolesti, steriliteta, u ortopediji i oftalmologiji, a teška trovanja ugljen-monoksidom i gasna gangrena su prakti?no neizle?ive bez hiperbari?nog tretmana. Fond pokriva troškove uz lekarski uput

Hiperbari?na medicina je mlada, ali veoma efikasna metoda le?enja koja se primenjuje za le?enje ili ublažavanje posledica mnogih teških bolesti. U našoj zemlji ona ima relativno dugu i uspešnu primenu, a otvaranjem novog centra u zgradi Instituta za fiziologiju i Instituta za histologiju i embriologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, Srbija ?e dobiti jednu od vode?ih institucija te vrste u Evropi, jer ?e objediniti terapijsku primenu, obrazovanje i nauku.

Nedostatak kiseonika u tkivima se naziva hipoksija i jedan je od najvažnijih uzroka ili posledica mnogih bolesti. Dovo?enjem dovoljne koli?ine kiseonika u periferna tkiva u stanice osigurava se njihovo preživljavanje, oporavak i uredno funkcionisanje.

Ideja o koriš?enju povišenog ili sniženog pritiska vazduha u le?enju datira iz 18. veka. Tridesetih godina prošlog veka zapo?eto je studiozno izu?avanje hiperbari?ne oksigenizacije. U po?etku je le?enje kiseonikom bilo vezano za le?enje dekompresione bolesti ronilaca da bi se pedesetih godina zapo?elo i sa širom klini?kom primenom HBO.

BESPLATNO

O trošku Fonda u hiperbari?noj komori ?e mo?i da se le?e akutna trovanja ugljen-monoksidom, ugljen-dioksidom, cijanidima i bojnim otrovima, anaerobne, aerobne i mešovite sepse, gasne gangrene, akutni nekrotiziraju?i celulofascitis, kraš sindrom, kompartment sindrom i ?etvrti stepen otvorenih preloma, opekotine, a posebno one sa inhalacijom dima, osteomijelitis, gasne embolije, dijabeti?ne i ostale angiopatije, ulkus kruris, Sadekov sindrom i kompromitovane transplantate.

Le?enje se zasniva na udisanju stoprocentnog kiseonika pod povišenim pritiskom koji se putem krvotoka prenosi do perifernih tkiva, jer se kod pacijenata nedovoljno oksigenira. Nakon prolaska kiseonika kroz kapilare i ponovnog prelaska u stanice iz njih obrnutim putem ugljen-dioksid venskom krvlju odlazi do plu?a, preko kojih se uklanja iz organizma.

Komora je posebno efikasna u le?enju komplikacija še?erne bolesti, steriliteta, a uspešno se primenjuje u ortopediji i oftalmologiji. Teška trovanja ugljen-monoksidom i gasna gangrena su prakti?no neizle?ive bez hiperbari?nog tretmana.

Me?utim, dopremanje kiseonika nije korisno samo bolesnim ljudima, ve? se njegova blagotvorna dejstva sve više koriste u svetu za prevazilaženje posledica lošeg na?ina i brzog tempa života, zbog ?ega se tretmanima u hiperbari?noj komori sve ?eš?e podvrgavaju urbani, prezaposleni ljudi.

Kiseonik poboljšava prokrvljenost i ishranu kože, ja?a elasti?nost i ?vrstinu i ubrzava izle?enje kožnih oboljenja. Ova metoda se ?esto koristi i za deo programa za ulepšavanje i usporavanje starenja.

- Zavod za hiperbari?nu medicinu je sa Fondom zdravstvenog osiguranja sklopio ugovor po kome pacijenti mogu da koriste usluge ovog zavoda sa uputom lekara doma zdravlja, a na predlog specijaliste, pa ?e za veliki broj bolesti le?enje i terapija biti finansijski pokriveni – kaže Marijana Sedlar, direktorka Zavoda.

[Glas javnosti, 12.01.2008] 

Penzioner tuži poljski parlament zato što gladuje

Jedan poljski penzioner tužio je poslanike parlamenta zato što mu je penzija toliko mala da mu, posle kupovine lekova, jedva ostane novca za hranu.

Su?enje, prvo takve vrste u Poljskoj, po?e?e u Lo?u 24. januara, javljaju danas poljski mediji.
šezdesetogodišnji Ježi Stefanjak, težak še?eraš iz Lo?a, prima invalidsku penziju od 159 evra. Kada plati sve neophodne lekove, za hranu mu ostaje 1,4 evra dnevno.
"Volim Poljsku, ali dosta mi je smucanja po centrima za socijalnu pomo? i žalopojki, a tako?e i su?enja sa penzionim osiguranjem koji mi je pogrešno obra?unao penziju", kazao je Stefanjak poljskom dnevniku "Super ekspres".
Od optuženog poljskog parlamenta, Stefanjak traži da mu ispravno obra?una penziju na, kako je procenio, oko 370 evra mese?no, kao i da mu vrati novac koji mu je oduzet pogrešno izra?unatom penzijom – ukupno 71.400 evra.
"Ne radi se samo o mom slu?aju, ve? i svim onim penzionerima koje poljska država tretira kao poslednju rupu na svirali", rekao je Stefanjak.

[Beta 15.01.2008.]

Nau?nici su uspeli da razviju novu tehniku stvaranja mati?nih ?elija iz ljudskog embriona, bez njegovog ošte?enja, navodi ameri?ki medicinski ?asopis "Sel stem sel".

Nau?nici su obi?nim metodom za otkrivanje postojanja eventualnog genetskog defekta embriona, izvukli obi?nu ?eliju embriona, uzetog
iz jedne klinike za vešta?ku oplodnju.

Potom je u ?eliju ubrizgan obi?an protein, laminin, kako bi ?elija sa?uvala pluripotenciju, osobinu embrionskih mati?nih ?elija.
Takve ?elije posle mogu da se pretvore u bilo koje drugo tkivo organizma, ?ime se otvara put ka le?enju do sada neizle?ivih bolesti i ukljanjanju ošte?enja pojedinih organa, navodi ?asopis.

Embrion, kako navode nau?nici, tokom postupka izvla?enja ?elije nije ošte?en i može da nastavi da se normalno razvija.
Ovaj novi pristup ?e omogu?iti okon?anje rasprave o moralnom aspektu upotrebe ljudkog embriona u medicinske svrhe, pošto se dosadašnjim metodom embrion uništavao.

[Tanjug, 13.01.2008]