Diabeta.net

Naj?eš?a hroni?na bolest u detinjstvu.

- U Srbiji ima oko 1.500 mališana koji imaju dijabetes tipa jedan, a oni dobijaju kvalitetan insulin i dobru edukaciju  

Svake godine širom sveta kod dece se otkrije novih 70.000 slu?ajeva dijabetesa tipa 1, naj?eš?e hroni?ne bolesti u detinjstvu. Broj dece obolele od dijabetesa u stalnom je porastu, a nauka nema ni približno objašnjenje zašto je to tako. še?erna bolest kod dece svaku porodicu poga?a kao grom, a ova bolest menja život cele familije. Lekari su u Povelji Mladih dijabeti?ara, koja treba da stigne do vlada svih zemalja, jasno poru?ili da danas nijedno dete ne bi smelo da umre od dijabetesa tipa 1, bez obzira na to da li živi u bogatoj ili nerazvijenoj zemlji. Pravo da se le?e jednako je ljudskom pravu na život, poru?ili su i u?esnici Me?unarodnog okruglog stola, koji je nedavno održan u Amsterdamu, uporedo sa Evropskim kongresom dijabetologa.

U Srbiji, prema podacima profesora Dragana Zdravkovi?a, na?elnika Službe za endokrinologiju Instituta za majku i dete, ima oko 1.500 dece koji imaju dijabetes tipa 1, odnosno kod nas osmoro do devetoro dece oboli na 100.000 stanovnika. Ovo nas svrstava u zemlje s niskom stopom javljanja ove bolesti. Dr Zdravkovi? isti?e da imamo manje slu?ajeva ove bolesti nego mnoge razvijene zemlje i da za ove pacijente obezbe?ujemo najbolje le?enje. Deca imaju aparat za merenje še?era u krvi, dobijaju najsavremeniji insulin, sa roditeljima prolaze edukaciju u kampovima, ali bi prilike u ovoj oblasti bile još bolje kada bi ovi pacijenti, na primer, dobijali neku vrstu finansijske pomo?i koja bi im omogu?ila bolju ishranu. Po re?ima dr Zdravkovi?a, ne zaostajemo po na?inu le?enja za zapadnim zemljama, jedino što, za sada, ipak, manje koristimo infuzione pumpe. Dr Zdravkovi? s ponosom isti?e da je za 25 godina, koliko se bavi ovim problemom, zapamtio možda dva-tri slu?aja dece preminule zbog ketoacidoze.

Zahvaljuju?i dobrim preparatima, odnosno insulinu i još više dobroj kontroli bolesti, deca dijabeti?ari mogu da žive, u?e i bave se sportom na isti na?in kao njihovi vršnjaci, ali, nažalost, u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama deca ipak umiru od še?erne bolesti, odnosno od dijabeti?ne ketoacidoze, kao naj?eš?e komplikacije. ?ak i u Holandiji koja je visokorazvijena zemlja, kako je naglasio dr Henk Jan Anstot, beleže se u proseku dva slu?aja smrtnosti kod dece, dok su te brojke u afri?kim zemljama mnogo drasti?nije. Dete sa dijabetesom tipa jedan u Maliju ili Mozambiku živi manje od godinu dana, pa je cilj ove povelje i akcija upravo da pomo? i lek stignu do svakog deteta, bez obzira na to na kom kontinentu živi.

Ima neke simbolike što je ovaj okrugli sto održan u velikom šatoru postavljenom na najstarijem amsterdamskom trgu Nuomarket, koji je još u 15. veku bio mesto okupljanja gra?ana. Ovde je bio parkiran autobus „Novo Nordiska”, koji je za samo godinu dana od pokretanja akcije stigao na pet kontinenata i dopremio lekove, insulin i aparate za 170.000 ljudi u siromašnim zemljama, a ekipe su obavljale preglede še?era u krvi i davale lekarske savete. Ina?e, šator u kojem je skup održan bio je postavljen u neposrednoj blizini zdanja Vag u kojem su bile smeštene gradske gilde, pa i gilda, odnosno udruženje hirurga. Rembrant je baš na ovom mestu naslikao svoju ?uvenu sliku „?as anatomije dr Tulpa”, a telo za skiciranje nije bilo teško na?i, jer su su u 15. veku održavana i javna pogubljenja.

 [Politika 06.10.2007]