Diabeta.net

Roditelji u Srbiji dobili su mogu?nost da, odmah po ro?enju, obezbede potencijalni lek za svoje dete. Mati?ne ?elije iz pup?ane vrpce novoro?en?eta mogu da povere na ?uvanje specijalizovanoj banci i da tako, u slu?aju bolesti, osiguraju terapiju, zasad, za neke vrste leukemije, nasledne anemije, pa i metaboli?ke poreme?aje, a u perspektivi i za niz najrazli?itijih bolesti.
Ma koliko ovo sada možda zvu?i kao nau?na fantastika, sve je izvesnije da ?e le?enje mati?nim ?elijama biti terapija budu?nosti. U svetu se otvara sve više banaka mati?nih ?elija. Samo “Krio-sejv” (Cryo-Save), evropskom lideru specijalizovanom za ?uvanje mati?nih ?elija iz pup?anika, ?elije svoje dece poverilo je ve? više od 60.000 roditelja. Tu ?e se u te?nom azotu, na minus 196 stepeni celzijusa, ?uvati i mati?ne ?elije dece iz Srbije.
Ovlaš?eni autorizovani predstavnik “Krio-sejva” u našoj zemlji je “Lajf R. F. d. o. o.” (Life R. F. d.o.o), a nau?ni saradnik je dr Mima Fazlagi?, ginekolog. U ovoj najve?oj belgijskoj laboratoriji pohranjuju se mati?ne ?elije iz 48 zemalja.
- Procedura uzimanja mati?nih ?elija iz posteljice, odmah posle poro?aja, potpuno je bezopasna i bezbolna, kako za majku, tako i za bebu – objašnjava dr Fazlagi?. – Roditelji koji se odlu?e na ovaj korak, posle sklapanja ugovora sa laboratorijom, a pre poro?aja, dobijaju pribor za uzorak krvi. To je prakti?no obi?na kesa za transfuziju sa iglom koja se, kada se beba odvoji, stavi u pup?anik i tako izvu?e krv iz posteljice.
Krv se onda DHL-om šalje u Belgiju, gde se posle ispitivanja izdvajaju mati?ne ?elije. One se stavljaju u epruvete i pohranjuju u banku ?elija. Dr Fazlagi?eva kaže da se potpuno isklju?uje svaka mogu?nost uništavanja ?elija. Zato se svaki uzorak ?uva na dva mesta – u Belgiji i u Holandiji, za slu?aj da jednu banku uništi požar, zemljotres ili nešto drugo.
“Krio-sejv” se ugovorom obavezuje da mati?ne ?elije ?uva 20 godina, a u slu?aju potrebe, na osnovu pismenog zahteva, u roku od 24 ?asa ?elije ?e biti dostavljene bolnici autorizovanoj za transplantacije. U prvih 18 godina ?elijama raspolažu roditelji i mogu da ih upotrebe isklju?ivo za le?enje. Posle punoletstva, o ?elijama odlu?uje isklju?ivo dete.
Laboratorija se obavezuje da ?elije nikada ne?e koristiti u bilo koju drugu svrhu, garantuje bezbednost i poverljivost, a pristup laboratorijama ima samo autorizovano osoblje. Roditelji, ili donator mati?nih ?elija, mogu da obi?u zamrznute ?elije. Na specijalno dizajniranim epruvetama, u kojima se ?uvaju ?elije, ostavlja se prozor?i?. To omogu?ava da se, u slu?aju potrebe uzimanja ?elija za le?enje brata ili sestre donatora, na jednoj do dve ?elije ispita genetska podudarnost, a da se, pri tome, ne uništi ceo uzorak.
- Pohranjivanje mati?nih ?elija iz pup?anika novoro?en?eta je stvar li?ne odluke roditelja, a o svemu mogu i direktno da se raspitaju imejlom ili telefonom u laboratoriji – objašnjava dr Fazlagi?. – Normalno je da ljudi svemu što je novo prilaze sa izvesnom dozom opreza, pa i skepse, ali budu?nost le?enja je u genskoj terapiji. Lepo je da i Srbija, iako nije u Evropskoj uniji, na ovaj na?in bude deo evropskih zbivanja.
Iz pup?ane vrpce uzimaju se i zamrzavaju adultne mati?ne ?elije. One mogu da se uzmu i od odraslog ?oveka iz koštane srži, ali to je bolna i skupa procedura, a ?elije tada više nemaju isti potencijal kao na ro?enju. U laboratorijskim uslovima mati?ne ?elije iz pup?anika mogu da se multiplikuju pet do deset puta, iako je naj?eš?e jedan uzorak dovoljan, a o?ekuje se da ?e za nekoliko godina mo?i da se multiplikuju i do 40 puta.

CENA

?uvanje mati?nih ?elija iz pup?anika košta 1.510 evra, plus PDV. U tu cenu uklju?en je transport, laboratorijska obrada i ?uvanje uzorka 20 godina. Dr Mima Fazlagi? kaže da je ova cena identi?na onima u zemljama EU, što je bilo “prili?no teško posti?i”. Razmatra se i mogu?nost besplatnog ?uvanja mati?nih ?elija dece ?ije majke boluju od leukemije, pa i ona imaju ve?e predispozicije za ovu bolest.

BANKE

Sedam komercijalnih banaka u Britaniji ?uva stem (mati?ne) ?elije. Za pet godina, više od 11.000 Britanaca pohranilo je mati?ne ?elije iz posteljice svoje novoro?en?adi i za to izdvojilo po 1.500 funti.
Prošle godine je mati?ne ?elije svoje dece pohranilo i osam fudbalera Premijer lige, me?u kojima, prema tvrdnji britanskih medija, i Tijeri Anri. U Dubaiju, gde je lane otvoren istraživa?ki centar u kojem mogu da se ?uvaju mati?ne ?elije iz pup?anika novoro?en?adi, uzimanje uzorka za doma?e stanovništvo košta 400, a za strance oko 1.000 evra.

GENSKA MAPA

Dr Mima Fazlagi? kaže da ?e za tri godine svako dete u SAD imati gensku mapu. Radi?e se skrining na ro?enju i, prili?no ta?no, ustanovljava?e se predispozicije na odre?ene bolesti. Milioni dolara ulažu se u pronalaženje individualne terapije.
- Bilo bi fenomenalno kada bi svi mogli da sa?uvamo svoje mati?ne ?elije u specijalizovanim bankama, ali ne znam koliko je to realno – kaže dr Fazlagi?eva. – Možda ?e za 20 ili 50 godina to biti vid osiguranja, jeftiniji od bilo kojeg drugog. španska princeza Leticija, recimo, poverila je “Krio-sejvu” na ?uvanje mati?ne ?elije svoje bebe. To jeste budu?nost, ali ?ak i bogatim zdravstvenim sistemima je teško da izdržavaju javne banke mati?nih ?elija, pa prave takozvani me?ing sa privatnim bankama.

ADULTNE ILI EMBRIONALNE

Adultne ?elije, koje se uglavnom uzimaju iz odraslog organizma, naj?eš?e iz koštane srži, multipotentne su. One mogu da daju više vrsta tipova ?elija, ali ipak ne i sve tipove ?elija. Embrionalne mati?ne ?elije su pluripotentne.
Iako još nisu deo klasi?ne terapije, u laboratorijski kontrolisanim uslovima mogu da daju sve vrste tipova ?elija. Na istraživanja sa embrionalnim mati?nim ?elijama ne gleda se uvek blagonaklono, i svetska javnost je prili?no podeljena po ovom pitanju.
Sude?i prema dosadašnjim ispitivanjima, embrionalne mati?ne ?elije mogle bi da budu spas za obolele od bolesti srca, povreda ki?mene moždine, dijabetesa tipa A, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, kao i nekih vrsta raka. Adultne ?elije primenjuju se trenutno u terapiji infarkta miokarda, ciroze jetre, poreme?aja rada pankreasa, le?enju leukemija…

[Ve?ernje novosti, 3.11.2007]