Diabeta.net

Epidemija gojaznosti i globalno zagrevanje naizgled nemaju ništa zajedni?ko, ali stru?njaci poru?uju da se ?ove?anstvo može boriti protiv oba problema istovremenim smanjivanjem kalorija i ugljen dioksida.

Umesto da se voze, ljudi moraju da iza?u iz automobila i šetaju ili voze bicikl, bar pola sata dnevno. Istovremeno, treba da jedu manje crvenog mesa. Tako se može spasiti i planeta i zdravlje, tvrde lekari i nau?nici koji prou?avaju klimatske promene.

Ameri?ki nau?nici procenili su da bi godišnja emisija ugljendioksida u toj zemlji bila smanjena za 64 miliona tona ukoliko bi svi muškarci u SAD izme?u 10 i 74 godine samo pola sata dnevno hodali umesto da se voze autom.

Za tih pola sata uštedelo bi se 6,5 milijardi litara goriva, a Amerikanci bi skinuli više od 1,5 milijardi kilograma.

"Jednostavne promene, poput šetnje do škole, pozitivno uti?u na promenu klime, gojaznost, dijabetes i bezbednost," izjavio je agenciji AP doktor Hauard Frumkin, zvani?nik Centra za kontrolu i prevenciju zaraza SAD.

Kako su najavili predstavnici Zdravstvenog zavoda SAD, ta institucija namerava da, zbog sve ve?eg uticaja promene klime na ljudsko zdravlje i kvalitet života, poveže rešavanje problema gojaznosti i klimatskih promena.

 "To može da predstavlja najve?u priliku u ovom veku za poboljšanje kvaliteta zdravlja," kaže profesor medicine Džonatan Pac sa Univerziteta u Vinskonsinu.

Nau?nici smatraju da je najvažnije da ljudi iza?u iz automobila. Više vožnje biciklom ili šetnje vodilo bi ne samo smanjenju gojaznosti i emisije gasova, ve? bi uticalo i na smanjenje smoga, osteoporoze, smrtnih slu?ajeva u saobra?ajnim nesre?ama, pa ?ak i depresije.

Prema nekim procenama, prose?an muškarac bi šetaju?i pola sata dnevno izgubio 6,5 kilograma godišnje. Emisija ugljendioksida bila bi smanjena za koli?inu gasa koji proizvede država Novi Meksiko.

Ali, nije samo šetnja dovoljna. Promena ishrane i smanjivanje upotrebe crvenog mesa još više bi doprineli u borbi protiv tih problema, smatraju nau?nici, jer je potrebno mnogo više energije i zemlje za proizvodnju mesa nego vo?a, povr?a i žitarica.

U prošlogodišnjem izveštaju Organizacije UN za poljoprivredu i hranu navodi se da je mesna industrija odgovorna za 18 odsto emisije štetnih gasova – zbog ?ubrenja, energije koja se potroši u procesu uzgajanja, metana iz ?ubriva i izmeta životinja, kao i zbog transporta velikog broja stoke i mesnih proizvoda.

Prose?an Amerikanac pojede 1,6 puta mesa više nego što vlada preporu?uje. Neke studije su pokazale da ishrana bogata crvenim mesom uti?e i na pove?an rizik kod oboljevanja od raka debelog creva.

 [B92, 26.11.2007]