Diabeta.net

Ovih dana 60.000 osoba sa dijabetesom koje primaju insulin u Srbiji na ku?nu adresu dobijaju cirkularno pismo od RZZO, namenjeno informisanju o dijabetesu i pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Kako ?elnici RZZO nisu razmišljali o tome da ?e ovo pismo dobiti i deca, ve? su poslali isto pismo svim osiguranicima iz baze podataka, molimo sve roditelje da obrate pažnju kako pismo ne bi dospelo u ruke njihove dece. Ovo isti?emo iz razloga što tekst pisma uopšte nije primeren de?ijem uzrastu, niti je u skladu sa savremenim stilom života koji treba da vode osobe sa dijabetesom, za koji se moderna medicina zalaže.

Ovaj dopis smatramo lošim pokušajem reklamiranja RZZO, dostavljenim svima nama na najbezobrazniji na?in.

Zahvaljujemo na saradnji.

Vaš Diabeta.net, 30.11.2007. 

Pro?itajte neke od komentara na pismo:

"… Htela sam da trazim tel. od republickog zavoda ali ne znam kome da se obratim? Da li se oni pitaju posto su adresu stavili ime mog deteta verovatno onda znaju i koliko ima god.da li uopste treba da se nadju ovakva pitanja i sta bi dete reklo da je on procitao ovo. Mi kao roditelji smo se pomirili sa tim da on ima diabetes i polako ga uhodavamo u sve,a kako detetu od 8 god reci zasto je diabetes to sto su oni napisali. Kad su vec poslali pismo na njegovo ime onda su mogli deci svoj posto predpostavljam da je jos neko dobio ovakvo pismo da napisu nesto lepo i pozitivno jer mi je vise muka od negativnih sagovornika i o komentarima na racun diabetesa. Ako vec ucim dete kako da sve ovo prebrodi na najlaksi nacin necu dozvoliti da mi vise dolaze ovakva pisma…"

 "… ONI NISU NORMALNI!!!…" 

  "… Tako da nemam rechi o ovim "briznim" ljudima za detence od 8 godina , koje sigurno vishe zna od njih. Hvala Bogu te nije stiglo u njegove ruke. Dete bi se isprepadalo. A veceg ubice od straha ili panike nema. To trebate isterati do kraja, da biste prekinuli ubuduce takvu glupu dostavu poshte detetu. Danas su tako napisali a sutra ko zna kako…"

"… Dakle, nije se odnosilo na one koji paze, a najmanje je to potrebno da cuju deca, kao i njihovi roditelji. To je ono – da te obeshrabri u startu. Sramota…"

"Bože….Jel to zbog 29. Novembra? Mislim Sv. Avnojsija?"

 "… Upravo sam procitao.. ono je cista komedija. Prvo sto me interesuje – smiju li oni da daju onakve zdravstvene savjete i da donose onakve zakljucke? Setajte najmanje 30 minuta? Jedite po planu? itd itd.. smijesno. Po njima smo svi isti, po sablonu, nema razlike izmedju tipa 1 i 2, izmedju onih na spricama i pumpasa itd.
Ono sto mi prvo pade na pamet, onako iz dna duse, je da osobu koja je ovo napisala, prastam mu/joj gramaticke greske i recenice tipa "…polako ostecuju najsitnije krvne sudove u celom telu i pocinju da stradaju pojedini organi" (?!?! sjedi, kec!), kao i one koji stoje iza svega ovoga treba naci i nasamarati, onako posteno…"

 "… Cilj projekta:
Etika-pomo??
– promašaj i ogromna šteta
Informisanje?
– "jes' ti ?eš da mi kažeš"
Edukacija?
– "stru?na"
– odgovor na aktivnost i frku oko PEN-ova i sl.???
– možda i eventualno dobijena donacija od strane me?unarodne zajednice pa je treba potrošiti!?
EPP??? – Komercijalni?
– e, to je ve? možda uvod u takozvano "obavezno dobrovoljno zdravstveno osiguranje"!!! U SLO poznato ve? 15-tak godina!??? Ne znam zašto je izabrana baš grupa diabeti?ara? Ko zna možda sli?no pismo kruži i za ostale rizi?ne grupe?

Procena troškova:
300.000 diabeti?ara x 30 din (paušalna ocena) PTT usluge = 9.000.000 din
300.000 x 10 din materialni troškovi (koverte, papir, štampa, lizanje-lepljenje koverti) = 3.000.000 din
"Autorski honorar Genija" = 3.000.000 din
Odobrenje projekta ???????????????????????
——————————————–
Procena: 20 mil din iliti 250.000 €
Rezime: Nešto (opet) smrdi u državi danskoj…"

Epidemija gojaznosti i globalno zagrevanje naizgled nemaju ništa zajedni?ko, ali stru?njaci poru?uju da se ?ove?anstvo može boriti protiv oba problema istovremenim smanjivanjem kalorija i ugljen dioksida.

Umesto da se voze, ljudi moraju da iza?u iz automobila i šetaju ili voze bicikl, bar pola sata dnevno. Istovremeno, treba da jedu manje crvenog mesa. Tako se može spasiti i planeta i zdravlje, tvrde lekari i nau?nici koji prou?avaju klimatske promene.

Ameri?ki nau?nici procenili su da bi godišnja emisija ugljendioksida u toj zemlji bila smanjena za 64 miliona tona ukoliko bi svi muškarci u SAD izme?u 10 i 74 godine samo pola sata dnevno hodali umesto da se voze autom.

Za tih pola sata uštedelo bi se 6,5 milijardi litara goriva, a Amerikanci bi skinuli više od 1,5 milijardi kilograma.

"Jednostavne promene, poput šetnje do škole, pozitivno uti?u na promenu klime, gojaznost, dijabetes i bezbednost," izjavio je agenciji AP doktor Hauard Frumkin, zvani?nik Centra za kontrolu i prevenciju zaraza SAD.

Kako su najavili predstavnici Zdravstvenog zavoda SAD, ta institucija namerava da, zbog sve ve?eg uticaja promene klime na ljudsko zdravlje i kvalitet života, poveže rešavanje problema gojaznosti i klimatskih promena.

 "To može da predstavlja najve?u priliku u ovom veku za poboljšanje kvaliteta zdravlja," kaže profesor medicine Džonatan Pac sa Univerziteta u Vinskonsinu.

Nau?nici smatraju da je najvažnije da ljudi iza?u iz automobila. Više vožnje biciklom ili šetnje vodilo bi ne samo smanjenju gojaznosti i emisije gasova, ve? bi uticalo i na smanjenje smoga, osteoporoze, smrtnih slu?ajeva u saobra?ajnim nesre?ama, pa ?ak i depresije.

Prema nekim procenama, prose?an muškarac bi šetaju?i pola sata dnevno izgubio 6,5 kilograma godišnje. Emisija ugljendioksida bila bi smanjena za koli?inu gasa koji proizvede država Novi Meksiko.

Ali, nije samo šetnja dovoljna. Promena ishrane i smanjivanje upotrebe crvenog mesa još više bi doprineli u borbi protiv tih problema, smatraju nau?nici, jer je potrebno mnogo više energije i zemlje za proizvodnju mesa nego vo?a, povr?a i žitarica.

U prošlogodišnjem izveštaju Organizacije UN za poljoprivredu i hranu navodi se da je mesna industrija odgovorna za 18 odsto emisije štetnih gasova – zbog ?ubrenja, energije koja se potroši u procesu uzgajanja, metana iz ?ubriva i izmeta životinja, kao i zbog transporta velikog broja stoke i mesnih proizvoda.

Prose?an Amerikanac pojede 1,6 puta mesa više nego što vlada preporu?uje. Neke studije su pokazale da ishrana bogata crvenim mesom uti?e i na pove?an rizik kod oboljevanja od raka debelog creva.

 [B92, 26.11.2007]

Gra?ani sami sebi napravili fitnes centar

U Mesnoj zajednici "Zeleni venac", u Pop Lukinoj 17, ju?e je otvoren prvi besplatan fitnes centar u gradu. Gra?ani su ga sami opremili spravama za vežbanje, od novca koji su sakupili u?estvuju?i u tv emisijama izvla?enja "Loto" brojeva.

 željni rekreacije, stanovnici Zelenog venca koji su dobili nagrade gostuju?i na izavla?enju brojeva igre na sre?u, odlu?ili su da ih udruže i tako su prikupili 1.400 evra. Od "loto" novca kupili su spravu za ja?anje miši?a, elektri?nu traku za tr?anje, spravu za trbušne miši?e, stepere, lopte, sobni bicikl, muzi?ku liniju i ku?ni bioskop. Akciji su se priklju?ili i ku?ni saveti iz Kara?or?eve 36, Gavrila Principa 16 i Kraljevi?a Marka 12 i priložili sto za stoni tenis, spravu za nordijsko tr?anje i spravu za vežbe nogu.
Ve? na samom otvaranju, fitnes centar je bio pun rekreativaca koji su zdušno prionuli na vežbanje.
– Ideja o besplatnom treningu je odli?na, i žao mi je što to nisu pre smislili. Terniram fudbal, pa ?e mi vežbanje ovde biti dodatni vid rekeracije – ispri?ala nam je Desanka Buri? (17) koju smo prekinuli u vežbanju trbušnjaka.
Prostorije u kome je fitnes centar bi?e i renovirane slede?e godine i opremiljene ogledalima. Otavaranje fitnes centara izazvalo je veliko interesovanje gra?ana, kako mla?ih tako i starijih i to iz svih opština.
– Prioritet imaju gra?ani naše opštine. Ovde ?e se osim vežbanja na spravama, vežbati i aerobik, "vorkaut", vežbe sa loptama… U po?etku ?emo raditi radnim danima, a vremenom ?emo uvesti i vikend – kaže Zorica štulovi?, šef Odseka za mesnu samoupravu.
Oni koji se još uvek nisu prijavili za besplatno vežbanje mogu to da u?ine na broj telefona 2632 – 356.

Besplatan aerobik
Slede?e nedelje po?injemo sa aerobikom u Mesnoj zajednici "Vojvoda Miši?" u Dunavskoj ulici. Uskoro ?emo program besplatnog vežbanja proširiti na sve mesne zajednice opštine Savski venac – kaže Zorica štulovi?, šef Odseka za mesnu samoupravu, koja ?e i voditi treninge, jer se ve? 10 godina bavi aerobikom.

Zdravo i telo i duh
Centar za rekreaciju u Mesnoj zajednici "Zeleni venac" otvoren je u okviru akcije "Fitnesom do zdravlja" koju je pokrenula opština Savski venac zbog gra?ana koji bi želeli da se bave sportom ali za to nemaju dovoljno novca.
– Ovo je prilika da zainteresovani gra?ani kroz jedan vid druženja razvijaju sportski duh i poboljšaju svoje zdravstveno stanje – rekao je Miloš Kova?evi?, savetnik Predsednika ove opštine.

[Blic, 24.11.2007] 

Kupci u velikim samoposlugama u svetu uskoro ?e mo?i da kontrolišu svoju liniju zahvaljuju?i 'inteligentnim" kolicima koja ?e ih upozoravati ako kupe suviše proizvoda koji nisu baš dijetalni.

Ova "haj tek" kolica ima?e kompjuterski ekran i ?ita? bar kodova. Kupac ?e tako biti informisan o nutritivnim, kalorijskim i drugim vrednostima skeniranog proizvoda, kao i o tome da li doprinosi zagadjenju životne sredine.

"Potroša?i žele ?ita?e bar kodova na svojim kolicima u supermarketima kako bi mogli da procene nutritivnu vrednost proizvoda i budu upozoreni ukoliko su prevazišli 'kalorijski budžet'", izjavio je predstavnik firme za tehnološke usluge EDS.

Istraživanje kojim je bilo obuhva?eno preko hiljadu ljudi, pokazalo je medjutim da samo tre?ina kupaca želi ?ita?e bar kodova na kolicima supermarketa. Ve?ina više voli da do informacija dodje direktno ?itanjem etiketa na proizvodima, prenosi agencija Rojters. 

Nau?nici u SAD klonirali majmune i iskoristili njihove embrione za uzimanje stem-?elija.

Istraživa?i su objavili da je to važan korak ka istom procesu s ljudima. šuhrat Mitalipov i njegove kolege sa Univerziteta za zdravlje i nauku u Oregonu naveli su da su koristili ?elije sa kože majmuna da bi stvorili klonirane embrione i da su embrionske mati?ne ?elije uzimali iz tih uzoraka, starih jedan dan.

Oni su naveli da je to do sada ra?eno samo s miševima. Mitalipov je šture rezultate svog rada predstavio u junu u Australiji, ali taj rad je sada potvrdio drugi, nezavisni tim stru?njaka.

Navedeno je da je u principu mogu?e klonirati ljude i uzimati stem-?elije iz embriona, ali da su ovog puta uspeli da naprave samo dve grupe stem-?elija, pa je proces i dalje neefikasan i težak. Istraživa?i su naveli da su iskoristili 304 jajne ?elije 14 rezus-majmuna i da su na kraju dobili samo dve linije mati?nih ?elija.

Embrionske mati?ne ?elije izvor su svake ?elije, tkiva i svakog organa u telu. Nau?nici ih prou?avaju da bi razumeli biologiju ne samo bolesti, ve? života uopšte i žele da ih iskoriste da preobraze medicinu.

Ideja je da se uzme mali komad kože sa pacijenta i da se uzgoji tkivo ili ?ak organ za transplantaciju koji bi savršeno odgovarao pacijentu.

Upotreba mati?nih ?elija je kontroverzna pošto protivnici navode da je krajnje pogrešno koristiti stem-?elije na taj na?in. Predsednik SAD Džordž Buš nekoliko puta je spre?io zakone koji bi proširili finansiranje takvih istraživanja.

Mitalipovljev tim koristio je metodu klasi?nog transfera jedra somatske ?elije da bi stvorio svoje embrione. Taj metod uklju?uje uzimanje jezgra odrasle ?elije, u ovom slu?aju fibroblasta, što je tip kožne ?elije.

Jajna ?elija tada se izdubi i u nju se ubacuje jezgro odrasle ?elije. Taj proces u suštini programira jajnu ?eliju da se ponaša kao da je oplo?ena i da može da se razvije u embrion.

[Beta, 15.11.2007] 

Roditelji u Srbiji dobili su mogu?nost da, odmah po ro?enju, obezbede potencijalni lek za svoje dete. Mati?ne ?elije iz pup?ane vrpce novoro?en?eta mogu da povere na ?uvanje specijalizovanoj banci i da tako, u slu?aju bolesti, osiguraju terapiju, zasad, za neke vrste leukemije, nasledne anemije, pa i metaboli?ke poreme?aje, a u perspektivi i za niz najrazli?itijih bolesti.
Ma koliko ovo sada možda zvu?i kao nau?na fantastika, sve je izvesnije da ?e le?enje mati?nim ?elijama biti terapija budu?nosti. U svetu se otvara sve više banaka mati?nih ?elija. Samo “Krio-sejv” (Cryo-Save), evropskom lideru specijalizovanom za ?uvanje mati?nih ?elija iz pup?anika, ?elije svoje dece poverilo je ve? više od 60.000 roditelja. Tu ?e se u te?nom azotu, na minus 196 stepeni celzijusa, ?uvati i mati?ne ?elije dece iz Srbije.
Ovlaš?eni autorizovani predstavnik “Krio-sejva” u našoj zemlji je “Lajf R. F. d. o. o.” (Life R. F. d.o.o), a nau?ni saradnik je dr Mima Fazlagi?, ginekolog. U ovoj najve?oj belgijskoj laboratoriji pohranjuju se mati?ne ?elije iz 48 zemalja.
- Procedura uzimanja mati?nih ?elija iz posteljice, odmah posle poro?aja, potpuno je bezopasna i bezbolna, kako za majku, tako i za bebu – objašnjava dr Fazlagi?. – Roditelji koji se odlu?e na ovaj korak, posle sklapanja ugovora sa laboratorijom, a pre poro?aja, dobijaju pribor za uzorak krvi. To je prakti?no obi?na kesa za transfuziju sa iglom koja se, kada se beba odvoji, stavi u pup?anik i tako izvu?e krv iz posteljice.
Krv se onda DHL-om šalje u Belgiju, gde se posle ispitivanja izdvajaju mati?ne ?elije. One se stavljaju u epruvete i pohranjuju u banku ?elija. Dr Fazlagi?eva kaže da se potpuno isklju?uje svaka mogu?nost uništavanja ?elija. Zato se svaki uzorak ?uva na dva mesta – u Belgiji i u Holandiji, za slu?aj da jednu banku uništi požar, zemljotres ili nešto drugo.
“Krio-sejv” se ugovorom obavezuje da mati?ne ?elije ?uva 20 godina, a u slu?aju potrebe, na osnovu pismenog zahteva, u roku od 24 ?asa ?elije ?e biti dostavljene bolnici autorizovanoj za transplantacije. U prvih 18 godina ?elijama raspolažu roditelji i mogu da ih upotrebe isklju?ivo za le?enje. Posle punoletstva, o ?elijama odlu?uje isklju?ivo dete.
Laboratorija se obavezuje da ?elije nikada ne?e koristiti u bilo koju drugu svrhu, garantuje bezbednost i poverljivost, a pristup laboratorijama ima samo autorizovano osoblje. Roditelji, ili donator mati?nih ?elija, mogu da obi?u zamrznute ?elije. Na specijalno dizajniranim epruvetama, u kojima se ?uvaju ?elije, ostavlja se prozor?i?. To omogu?ava da se, u slu?aju potrebe uzimanja ?elija za le?enje brata ili sestre donatora, na jednoj do dve ?elije ispita genetska podudarnost, a da se, pri tome, ne uništi ceo uzorak.
- Pohranjivanje mati?nih ?elija iz pup?anika novoro?en?eta je stvar li?ne odluke roditelja, a o svemu mogu i direktno da se raspitaju imejlom ili telefonom u laboratoriji – objašnjava dr Fazlagi?. – Normalno je da ljudi svemu što je novo prilaze sa izvesnom dozom opreza, pa i skepse, ali budu?nost le?enja je u genskoj terapiji. Lepo je da i Srbija, iako nije u Evropskoj uniji, na ovaj na?in bude deo evropskih zbivanja.
Iz pup?ane vrpce uzimaju se i zamrzavaju adultne mati?ne ?elije. One mogu da se uzmu i od odraslog ?oveka iz koštane srži, ali to je bolna i skupa procedura, a ?elije tada više nemaju isti potencijal kao na ro?enju. U laboratorijskim uslovima mati?ne ?elije iz pup?anika mogu da se multiplikuju pet do deset puta, iako je naj?eš?e jedan uzorak dovoljan, a o?ekuje se da ?e za nekoliko godina mo?i da se multiplikuju i do 40 puta.

CENA

?uvanje mati?nih ?elija iz pup?anika košta 1.510 evra, plus PDV. U tu cenu uklju?en je transport, laboratorijska obrada i ?uvanje uzorka 20 godina. Dr Mima Fazlagi? kaže da je ova cena identi?na onima u zemljama EU, što je bilo “prili?no teško posti?i”. Razmatra se i mogu?nost besplatnog ?uvanja mati?nih ?elija dece ?ije majke boluju od leukemije, pa i ona imaju ve?e predispozicije za ovu bolest.

BANKE

Sedam komercijalnih banaka u Britaniji ?uva stem (mati?ne) ?elije. Za pet godina, više od 11.000 Britanaca pohranilo je mati?ne ?elije iz posteljice svoje novoro?en?adi i za to izdvojilo po 1.500 funti.
Prošle godine je mati?ne ?elije svoje dece pohranilo i osam fudbalera Premijer lige, me?u kojima, prema tvrdnji britanskih medija, i Tijeri Anri. U Dubaiju, gde je lane otvoren istraživa?ki centar u kojem mogu da se ?uvaju mati?ne ?elije iz pup?anika novoro?en?adi, uzimanje uzorka za doma?e stanovništvo košta 400, a za strance oko 1.000 evra.

GENSKA MAPA

Dr Mima Fazlagi? kaže da ?e za tri godine svako dete u SAD imati gensku mapu. Radi?e se skrining na ro?enju i, prili?no ta?no, ustanovljava?e se predispozicije na odre?ene bolesti. Milioni dolara ulažu se u pronalaženje individualne terapije.
- Bilo bi fenomenalno kada bi svi mogli da sa?uvamo svoje mati?ne ?elije u specijalizovanim bankama, ali ne znam koliko je to realno – kaže dr Fazlagi?eva. – Možda ?e za 20 ili 50 godina to biti vid osiguranja, jeftiniji od bilo kojeg drugog. španska princeza Leticija, recimo, poverila je “Krio-sejvu” na ?uvanje mati?ne ?elije svoje bebe. To jeste budu?nost, ali ?ak i bogatim zdravstvenim sistemima je teško da izdržavaju javne banke mati?nih ?elija, pa prave takozvani me?ing sa privatnim bankama.

ADULTNE ILI EMBRIONALNE

Adultne ?elije, koje se uglavnom uzimaju iz odraslog organizma, naj?eš?e iz koštane srži, multipotentne su. One mogu da daju više vrsta tipova ?elija, ali ipak ne i sve tipove ?elija. Embrionalne mati?ne ?elije su pluripotentne.
Iako još nisu deo klasi?ne terapije, u laboratorijski kontrolisanim uslovima mogu da daju sve vrste tipova ?elija. Na istraživanja sa embrionalnim mati?nim ?elijama ne gleda se uvek blagonaklono, i svetska javnost je prili?no podeljena po ovom pitanju.
Sude?i prema dosadašnjim ispitivanjima, embrionalne mati?ne ?elije mogle bi da budu spas za obolele od bolesti srca, povreda ki?mene moždine, dijabetesa tipa A, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, kao i nekih vrsta raka. Adultne ?elije primenjuju se trenutno u terapiji infarkta miokarda, ciroze jetre, poreme?aja rada pankreasa, le?enju leukemija…

[Ve?ernje novosti, 3.11.2007]

Papiri umesto razgovora

Ministarstvo zdravlja Srbije je u skoro svakoj zdravstvenoj ustanovi postavilo plakate gde se pacijenti obaveštavaju o svojim pravima, a uvedeno je i radno mesto zaštitnika prava pacijenata. Naizgled došli su bolji dani za nas, obi?ne gra?ane koji verno kroz doprinose pla?amo zdravstveni sistem u Srbiji. Ponevši se verom u bolje sutra, obratila sam se Verici Kuzmanovi?, zaštitniku prava pacijenata u Domu zdravlja Palilula. Nakon slanja faksa, mejla i preporu?enog pisma sa povratnicom i mnogo telefonskih poziva, mesec dana kasnije uspela sam da dobijem neki odgovor.
O nepravilnostima na koje sam ukazala obavešteno je i Ministarstvo zdravlja Srbije, gospodin Dragan Mora?a, sekretar Ministarstva i direktor Doma zdravlja Palilula prim. dr Jasminka Jeli?. Nakon velike upornosti dobila sam ?etiri suvoparne stranice gde sve ukazuje na to da ja nisam bila u pravu, a koleginice iz Doma zdravlja Palilula su se izuzetno potrudile.
Da ne ulazim u troškove slanja pisama i faksova, preporu?enih pošiljaka pa i nerava koje sam izgubila u me?uvremenu, najviše me je koštalo razo?aranje. Napominjem da nisam pozvana da dam izjavu.
Pitanje za sve navedene aktere (i one koji se ne vide direktno, a i te kako su odgovorni) glasi: zašto bi se jedna osoba toliko pomu?ila (pa i potrošila odre?eno vreme i novac) ukoliko problem stvarno ne postoji? Direktorka Doma zdravlja Palilula, koja je imala i moj mobilni telefon nije se potrudila da me upita. A naravno ni gospo?a Kuzmanovi?, koja za svoje radno mesto zaštitnika prava pacijenata dobija novac iz budžeta, novac za koji bi se mogli platiti neki savremeniji ure?aji ili neki savesniji lekari.

[Kristina šreder-Kovrlija, Danas, 16.11.2007] 

Ljudi koji boluju od dijabetisa tipa 2 mogu svakodnevnom šetnjom da smanje rizik od sr?anih bolesti, pokazuje jedno japansko istraživanje.

Istraživanjem koje su sproveli stru?njaci Medicinskog fakulteta Univerziteta Saitama su bila obuhva?ena 102 dijabeti?ara, starosti od 35 do 75 godina. Njima je preporu?eno da svakog dana šetaju 20 minuta do pola sata.

Tokom sedamnaest meseci trajanja studije, me?u 64 ispitanika koji su svakodnevno obavljali preporu?ene šetnje, jedan do dva procenta je doživelo sr?ani udar, a ni kod jednog se nije razvilo sr?ano oboljenje.

S druge strane, od 38 ispitanika koji se nisu držali preporu?enih šetnji, njih sedam, ili 18 odsto, je tokom sedamnaest meseci doživelo infarkt ili su oboleli od neke sr?ane bolesti.

Sr?ane bolesti i infarkt spadaju me?u dugoro?ne komplikacije dijabetisa tipa 2, oboljenja pri kojem telo ne reaguje kako treba na aktivnost insulina, hormona koji reguliše nivo še?era u krvi.

[RTS, 17.11.2007] 

Broj gojaznih u svetu prvi put nadmašio broj neuhranjenih, govore podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Stoga se može govoriti o svetskoj epidemiji gojaznosti, koja je ozbiljan faktor rizika za razvoj i porast bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa i malignih oboljenja. U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti po?ela je me?unarodna konferencija o gojaznosti, s ciljem prou?avanja svih mogu?nosti prevencije i zaustavljanja narastaju?eg problema gojaznosti u Srbiji.

Svaki drugi stanovnik Srbije je prekomerno uhranjen, a petina stanovništva je klini?ki gojazna. Bitan faktor je siromaštvo, koje name?e ishranu s više brašna, krompira, mesa, odnosno hranu koja pruža ose?aj sitosti i goji, ali je važno i to što je primetna popularizacija brze hrane.

"Gojaznost je pandemija koja je tu i koja ?e ostati. I ako se odreknemo bureka i tulumbi, prženica sa slaninom, brza hrana je, nažalost, sve prisutnija, a i jedno i drugo vodi istom rezultatu, gojaznosti", kaže Bogdan ?Ѭêuri?i?, akademik i dekan Medicinskog fakulteta.

Sli?no je i u ostalim zemljama tranzicije jer izmenjen na?in života u novom sistemu koji nastupa name?e nove navike u ishrani, kaže akademkinja Veselinka šuši?.

"U izmenjenim uslovima života, ekonomskim, socijalnim, stresogenim, naravno i da je refleks uzimanja hrane izmenjen, nažalost, uvek u pravcu viška. Hrana je stari, poznat sedativ", kaže ona.

U okviru Svetske zdravstvene organizacije krajem 2006. doneta je Evropska povelja o borbi protiv gojaznosti.

"Mi zaista poslednjih godinu dana intenzivno, kroz Nacionalnu komisiju za suprotstavljanje gojaznosti, pripremamo teren da u 2008. osmislimo zna?ajan nacionalni plan koji bi se oslonio na Evropsku strategiju", kaže ministar zdravlja Tomica Milosavljevi?.

Nužno je da i Srbija u 2008. dobije jasan i dugoro?an nacionalni program za borbu protiv gojaznosti, a istovremeno i za borbu protiv malignih bolesti prevencijom i ranim otkrivanjem.

[B92, 16.11.2007]

MILOSAVLJEVI?: ZA BORBU SA GOJAZNOš?U – NORDIJSKI MODEL
 
Problem gojaznosti je panevropski i može se rešiti koriš?enjem modela koga primenjuju nordijske zemlje, naro?ito Finska koja je za 40 godina uspela da potpuno preokrene zdravstvenu sliku nacije, rekao je ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljevi?.

Na otvaranju Me?unarodne konferencije o gojaznosti u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, on je izjavio da prevencija mnogih bolesti uklju?uje izbegavanje rizi?nih faktora ponašanja, me?u kojima su gojaznost, pušenje, unošenja prekomerne koli?ine alkohola.

'Ozbiljnim preventivnim aktivnostima i promenom ponašanja gra?ana u dužem vremenskom periodu može se posti?i ono što je naš zajedni?ki cilj, a to je bolje zdravlje gra?ana Srbije, njegovo o?uvanje i unapre?enje', kazao je Milosavljevi?.

On je rekao da je tokom proteklih meseci uradjena situaciona analiza koja ukazuje na to da polovina stanovništva Srbije ima problem sa prekomernom težinom i najavio da ?e tokom 2008. biti formulisan nacionalni program za suzbijanje gojaznosti.

Predsednik SANU, akademik Nikola Hajdin, upozorio je da, prema podacima Ministarstva zdravlja, trenutno u Srbiji ima 18,3 odsto gojaznih i 36,2 odsto osoba sa prekomernom telesnom težinom, što zna?i da više od polovine populacije ima problem sa telesnom težinom.

Prema njegovim re?ima, pandemija gojaznosti koja je u svetu po?ela 80-ih godina prošlog veka postala je vode?i zdravstveni problem, kako u razvijenim zemljama tako i u zemljama u tranziciji.

Hajdin je ukazao da posebno zabrinjava rastu?a prevalenca gojaznosti me?u decom i adolescentima, što nagoveštava pogoršanje trendova porasta gojaznosti u budu?nosti.

'Komorbiditeti koji se pojavljuju udruženi sa gojaznoš?u o?igledno pokazuje da ta bolest predstavlja zna?ajno optere?enje za zdravstveni i ekonomski sistem svake zemlje, uklju?uju?i i Srbiju', istakao je akademik Hajdin.

[RTS, 15.11.2007]