Month: October 2007

Piše: Ninoslav Raškovi?, naš prvi maratonac sa tipom 1
www.pobedidijabetes.org 23.10.2007.

Ostvario sam željeni cilj – istr?ao sam maraton!!

Još uvek sam pod jakim utiscima i prosto ne verujem da sam uspeo. Godinu dana konstantnog treniranja dovelo me je do cilja. Sve je bilo savršeno u Amsterdamu, od prvog momenta kad sam sleteo na aerodrom, odlaska na stadion, snalaženja po gradu, pa do same organizacije trke. Oduševilo me kako se lako snalaziti u Amsterdamu, sve je perfektno ozna?eno, ljudi na ulicama su jako ljubazni i uz znanje engleskog  jezika vi se ose?ate kao da ste ve? u njemu bili.

U nedelju je osvanulo vedro jutro, pomalo hladno ali ne preterano. S obzirom da je gradski prevoz tog jutra bio redukovan zbog trke ja sam se do stadiona prošetao, jer mi je hotel udaljen pola sata pa mi je ta šetnja predstavljala lagano zagrevanje. Od dolaska ispred stadiona nikakvih nedoumica nisam imao jer je trka perfektno organizovana, nije bilo gužve na štandovima za predaju li?nih stvari, stvari su odli?no ?uvane, startne grupe su bile obeležene balonima u boji tako da niste mogli da pogrešite u snalaženju. U svoj toj gužvi sam upoznao devojku iz Osijeka, Sandru, koja tr?i maratone i koja je imala za cilj da istr?i maraton za tri i po sata. Nisam bio nervozan pre starta jer sam znao da ja ne jurim vreme, ve? mi je cilj istr?ati a ne odustati, što mi je od samog starta davalo samopouzdanje.

Od po?etka sam uhvatio lagani tempo i tako sam se držao do kraja, negde do 21 km sam se ose?ao odli?no, nisam primetio neki znak velikog umora. Na svakih 5 km trke bili su štandovi sa Gatorade-om, vodom i bananama tako da sam ?itavu trku mogao opušteno da ra?unam na osveženje iako sam na svaki sat vremena uzimao po jedan Enervit gel. Tek nakon drugog sata sam uzeo dve jedinice Novorapida i do kraja trke ništa više, jednostavno kako je trka odmicala ja sam bio sve gladniji iako sam jeo i pio sve više. Od 30 km sam shvatio razliku izme?u polumaratona i maratona, jednostavno upadnete u psihi?ku krizu koja vas ne pušta do cilja, noge su me bolile i pri pokušaju da se istegnem shvatio sam da ?u napraviti još gore i nastavio sam samo lagano da tr?im. Jedino što sam uspeo je to da nisam stao i hodao ni jednog momenta, ve? sam samo usporavao tempo, prebrodivši krize koje sam imao naro?ito posle 35 km. U tom periodu mi se ?inilo da je svaki kilometar duplo duži i da kraj ne postoji. Zadnjih dva kilometra pokušavao sam da ubrzam, ali noge nisu htele i ja sam shvatio da mogu imati problema sa gr?evima tako da sam do kraja išao lagano, ali u tom momentu mi se ?inilo kao da imam tegove na nogama.

Trku sam završio sa vremenom 04:06:26. Na samom ulazu u stadion sam ugledao ogromni plakat na zgradi pored na kome je pisalo Born To Be Free i ja sam pla?u?i od sre?e utr?ao u stadion. Noge su se strahovito gr?ile i nisu mi dozvoljavale ?ak ni da sednem jer je tad bol bila još ve?a. Ali srce je bilo puno sre?e i sve ostalo u tom momentu nije bilo bitno, jer sam istr?avši maraton bio veoma ponosan na sebe i shvatio koliko je to naporno.

Sad mi sledi par dana odmora, a posle toga nastavljam dalje. Toliko sam oduševljen Amsterdamom i sami maratonom, organizacijom i ludim biciklistima što jure po gradu da ?u da se spremam ponovo idu?e godine da istr?im Amsterdamski maraton ponovo… Za neko bolje vreme naravno…

.

14. novembar – Svetski dan borbe protiv dijabetesa 2007 obeležen i u Beogradu

Svetski dan borbe protiv dijabetesa 2007 je bio obeležen pod okriljem Ujedinjenih nacija. Potpisivanjem Rezolucije UN decemba 2006. godine, države sveta su se usaglasile da ?e posvetiti više pažnje ovoj globalnoj pandemiji. Kako je boja UN plava, u gradovima sveta su pojedine znamenitosti bile osvetljene plavim reflektorima, kao što su: Empire State Building, Tokio Tower, London’s Eye, Niagara Falls (kanadska strana), zgrada Opere u Sidneju, most preko Bosfora, itd. (spisak možete videti na oficijelnom sajtu). Globalnoj kampanji pridružio se i Beograd. Zahvaljujemo se Gradskoj upravi – Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove – Upravi za energetiku.

Dom Narodne skupštine 14.11.2007. (foto: Beta)

Statua Pobednika na Kalemegdanu 14.11.2007. (foto: Nevidljivi)

 

U Domu sindikata od 10 do 16 ?asova u organizaciji kompanije “ADOC Farmacija” prire?ena je manifestacija na kojoj su zainteresovani gra?ani mogli izmeriti telesnu masu i visinu, obim struka, izra?unavati indeks telesne mase, kontrolisati še?er u krvi, meriti krvni pritisak, razgovarati o faktorima rizika za nastanak še?erne bolesti i informisati se o novim proizvodima. U sklopu ovog programa održano je i niz stru?nih predavanja: “Dijabetes u dece i mladih” – prof dr Dragan Zdravkovi?; “Dijabetes i bolesti srca i krvnih sudova: nove preporuke” – prof dr Mira Zamaklar; “Faktori rizika za tip2 dijabetesa” – prof dr Georgina Pudar; “Svetski dan dijabetesa 2007 – aktivnosti IDF-a” – doc dr Teodora Belji?, “Rezolucija UN o dijabetesu: zna?aj i nove mogu?nosti” – prof dr Nebojša Lali? i “Pri?e iz života sa dijabetesom” – ?lanovi Društva za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda.

?Ö¬†etnja nazvana ‘246 koraka’, simboli?no prema broju miliona dijabeti?ara u svetu, bila je od Skupštine grada do Doma narodne skupštine, koji je bio osvetljen u plavo, a na ulazu oka?en pano sa natpisom ‘Svetski dan dijabetesa. Ministar zdravlja prof dr Tomica Milosavljevi? je prethodno na sve?anosti u Skupštini grada poru?io da se simboli?nom akcijom, organizovanom u interesu obolelih, pokazuje da Srbija i Beograd jesu deo sveta koji organizuje sli?ne manifestacije podrške obolelima od dijabetesa. To ?e biti mali znak da mislimo i želimo isto, kazao je on, podsetivši da je dijabetes zdravstveni ali i ogroman socijalnomedicinski problem za svako društvo.

Predsednik Skupštine Srbije Oliver Duli?, tako?e lekar, ocenio je da treba govoriti o tome da je broj dijabeti?ara u Srbiji veliki, da se gra?ani nezdravo hrane i žive i da se mnogo nerviraju. O tome mora da se govori jer je to naša obaveza kao lekara, kao humanih ljudi i kao onih koji se bave politikom, dodao je. Duli? je apelovao da gra?ani idu na kontrole kod lekara, da se zdravije hrane, ne puše i imaju zdravije navike i dodao: ‘Trudite se da se ne nervirate, a na nama [politi?arima] je da stvorimo uslove u kojima se naši gra?ani ne?e nervirati’.

 

Gradska sekretarka za zdravstvo dr Snežana Stevanovi? najavila je da ?e 630 lekara iz Beograda u okviru kontinuirane edukacije imati za temu i dijabetes.
Obeležavanje Svetskog dana organizovali su Ministarstvo zdravlja, Skupština Srbije, Grad Beograd i Republi?ka stru?na komisija za dijabetes.

 

predstavnici Društva za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda

u razgovoru sa dr Oliverom Duli?em i dr Snežanom Stevanovi?

 

 

Alternativni link za video

U svetu danas živi preko 240 miliona ljudi sa dijabetesom. Ovo je film na kome su osobe sa dijabetesom napisale jednu re? na svom dlanu, koja u najkra?em opisuje kako se one ose?aju. Video je preuzet sa sajta www.tudiabetes.com , kome smo dodali srpski titl.

Re? na tvom dlanu

Pročitaj više …

Višedecenijska zabluda o masnoj hrani koju su lansirali Amerikacni a generacije medicinara u?ile kao pesmicu

Slušaju?i lekare i medije, iz jelovnika smo potpuno izbacili masti, a odrasli i deca su postajali sve deblji. što su društva na zapadu razvijenija, stresnija i bogatija, kampanja protiv holesterola je u njima bila bu?nija. Vremenom, me?utim, masti u ishrani mesto „glavnog krivca” sve više ustupaju drugim faktorima rizika za razvoj sr?anih oboljenja. Sada su prvi na optuženi?koj klupi ugljeni hidrati, dakle brza i neredovna ishrana, nekretanje, sede?i stil života, hroni?ni stres, zaga?en vazduh… Nedavno je u ameri?kim medijima objavljena vrlo zanimljiva hronologija nastanka jednog vrlo ozbiljnog, mogu?e pogrešnog, konsenzusa nau?nika koji su masnu hranu proglasili za hranu koja deblja i ne valja. Geri Taubs u knjizi „Dobre kalorije, loše kalorije” upustio se u razotkrivanje mitova o dijetama, tvrde?i da hipoteza po kojoj masni, hranljivi sastojci skra?uju život po?iva na sumnjivim i nepotpunim podacima. Taubs tvrdi da je sve rezultat efekta informacione kaskade: bilo je dovoljno da jedan medicinski autoritet nešto proglasi za nau?no, nepobitno ta?no, da bi svi drugi odobravali. Tako je masna hrana anatemisana, a ova se tvrdnja ugradila i u ?uvenu piramidu ishrane, još 1964. godine u kojoj su masti u samom vrhu, dakle treba ih jesti u veoma malim koli?inama. To je narednih decenija odredilo ton medijskog pokrivanja ove teme, a teorija da je masno loše postala je javna mudrost. Zapadnjaci, a naro?ito Amerikanci sve snage usmerili su na izbacivanje masti iz ishrane, jer to, tvrdili su, smanjuje rizik od dobijanja infarkta i sr?anih bolesti, ali zdravlje nacije se nije popravljalo. Infarkt je poga?ao i mršave i debele, i one koji ne jedu ništa osim salatica i one koji dan po?inju ?uvenim ameri?kim doru?kom: slasnom slaninom i jajima. Na jednom nau?nom skupu prošle nedelje, naši lekari razli?itih specijalnosti gostili su se baš onako, doma?inski, ne broje?i kalorije, a na novinarsku zbunjenost su odgovorili da pri?a da masno nije zdravo apsolutno nikada nije dokazana, ve? da je sve stvar genetike i produženog životnog veka.

Ovakva tvrdnja apsolutno se poklapa sa onim što se ovih dana pojavljuje u ameri?kim medijima: prvo, tradicionalne dijete su mršave, ispoš?ene, a ne postižu cilj, a, drugo, nema danas nove epidemije sr?anih bolesti, ve? ljudi žive duže i naravno da onda pose?uju više lekara, koji im dijagnosticiraju bolesti srca. Nevolja je bila što velikim autoritetima, prvo lekaru koji je, izme?u ostalih, osmislio i obroke za ameri?ku vojsku još u Drugom svetskom ratu, ?uvenom Enselu Kejsu, a posle 1988. godine, a ni dr Evertu Kupu, glavnom lekaru SAD (nešto kao ministar zdravlja kod nas) niko nije hteo da suprotstavi mišljenje da masna ishrana možda i nije tako „crna”. štaviše, mišljenje svih lekara koji su rekli da tako nešto nikada nije dokazano zanemareno je i opstala je samo škola koja je tvrdila da je masno loše i ?uvena „piramida zdrave ishrane” koju su generacije medicinara u?ile kao pesmicu.

Naš stru?njak za probleme ishrane zdravih i bolesnik ljudi, doktorka Jagoda Jorga, profesor na Medicinskom fakultetu, povodom ovih tvrdnji kaže da su Amerikanci u me?uvremenu zaista uradili nekoliko drugih i druga?ijih piramida ishrane, jer mnogi su se pogledi na to šta je zdravo, šta dobro za srce i zdravlje menjali.

– Kada je napravljena piramida ishrane kojom je preporu?eno da se smanji iznos masti, udvostru?io se unos še?era. Me?utim, Amerikanci su stavili pod kontrolu epidemiologiju kardiovaskularnih bolesti i infarkta i to raznoraznim merama – od preporuke o redovnoj fizi?koj aktivnosti do zabrane pušenja. ?injenica je, me?utim, da u me?uvremenu nije prepoznat faktor rizika – gojaznost, jer je rastao unos še?era preko slatkih napitaka i grickalica, da bi 1998. godine najzad gojaznost bila definisana kao faktor rizika – objašnjava naša sagovornica.

Doktorka Jorga ponovo naglašava da gojaznost nije rezultat unosa masne hrane nego viška kalorija bilo kog porekla, pre svega še?era, makar to bilo i od 10 kilograma lubenice. Ozbiljni eksperti, dodaje dr Jorga, svesni su da problem ne rešava smanjenje masno?a u ishrani, nego promena stila života. Postignut je konsenzus o tome koliko je še?er krivac za gojaznost, ali razni lobiji i agresivne reklame ?ine svoje.

Svojevremeno, doktorka Jorga je postala poznata po tome što je na naš jelovnik vratila svinjsku mast i kajmak za koje je rekla da su bolji od margarina. Svinjska mast je bila gotovo anatemisana iz naših života, donedavno najstrože zabranjena u preporukama za zdrav život.

– Bitne su koli?ine, a ne vrste masti. Sve vrste masno?a imaju svoje mesto u našoj ishrani, ali svaka u razli?itim koli?inama i nikako onako kako smo to nekada ranije imali obi?aj da koristimo. Danas zasi?ene životinjske masti imaju svoje dozvoljeno, pa ?ak i preporu?ljivo mesto u ishrani. Isto kao što treba da koristimo i suncokretovo ulje ili maslinovo ulje, obavezno bar u salati. Greše i osobe koje su se potpuno preorijentisale na maslinovo ulje, ne mare?i za koli?ine koje koriste, a zaboravljaju?i da maslinovo ulje vrlo kalori?no – kaže doktorka Jorga, a na komentare svojih kolega da klju?nu tajnu krije genetika, a ne ono što jedemo, odgovara da genetika nije naša sudbina, ve? samo sklonost, pa da li ?emo živeti dugo i zdravo, ipak, u velikoj meri zavisi i od toga koliko vodimo ra?una o glavnim faktorima rizika.

 [Politika, 16.10.2007] 

.

U domovima zdravlja svuda u Srbiji RZZO ?e idu?e nedelje postaviti velike plakate na kojima je prikazano više od 900 lekova s pozitivne liste tj. A i A1, radi informisanja osiguranika. Lekovi su formirani prema vrstama bolesti u ?etiri grupe i boje. U svakom kvadrati?u pored naziva leka pisa?e i visina participacije, tj. u?eš?a novca u ceni leka. Tako pacijenti mogu da biraju i jeftiniji lek ukoliko im to odgovara, uz saglasnost lekara. Liste lekova, po?etkom novembra, dobi?e i lekari u formi brošura s ta?nim popisom lekova sa svih lista.
U Srbiji postoje A, A1, B, C i D liste, a o tome koji ?e lek biti na odre?enoj listi odlu?uje komisija stru?njaka koja ima 16 potkomisija. Na listi A su lekovi koji se izdaju na recept uz participaciju i bez u?eš?a, na listi A1 su lekovi koji se dobijaju uz odre?en procenat u?eš?a osiguranika, na listi B su lekovi koji se mogu izdati samo uz bolni?ki nalog, na listi C su oni s posebnim režimom izdavanja, kao što su citostatici, i na listi D su neregistrovani lekovi. Ove liste pravljene su prema osnovnoj listi Svetske zdravstvene organizacije.

 [Danas, 19.10.2007] 

.

SAVEZ DRUšTAVA VOJVODINE ZA BORBU PROTIV šE?ERNE BOLESTI NEZADOVOLJAN

U Vojvodini više od 150.000 ljudi boluje od še?erne bolesti, a oko 60.000 njih su insulinski zavisni. Bolest je teška sama po sebi, pa svako otežavanje nabavke lekova, insulina, pomagala… dodatno otežava život ovih ljudi. I umesto da im le?enje bude sve pristupa?nije i jednostavnije, u Savezu društava Vojvodine za borbu protiv še?erne bolesti kažu da su restrikcije njihovih prava sve ve?e.

– Stupanjem na snagu nove pozitivne liste lekova Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje je lekarima opšte prakse uputio preporuku da se analogni insulin propisuje samo u izuzetnim okolnostima – kaže predsednik Saveza društava Vojvodine za borbu protiv še?erne bolesti Petar Rancinger. – Radi se o najsavremenijem insulinu u plasti?nim penkalicama koji konstantno deluje i ne izaziva pikove ili udare u terapiji. Umesto njega lekarima je preporu?eno, odnosno nare?eno, da propisuju insulin u bo?icama, koji podrazumeva plasti?ni špric i debele igle, s obrazloženjem da je ovaj insulin jeftiniji. Po našoj ra?unici, radi se o neznatnoj uštedi, a što se ti?e terapije – u?injen je korak unazad.

Za obolele od dijabetesa, posebno one koji su na insulinskoj terapiji, svakodnevno merenje nivoa še?era u krvi je obavezno i predstavlja osnovu za pravilnu primenu lekova. Još 2002. godine Vlada Srbije je usvojila vodi? dobre medicinske prakse za še?ernu bolest po kojoj je precizirano da se obolelom od dijabetesa ne sme napamet davati insulin, ve? na osnovu merenja še?era u krvi pomo?u aparati?a, traka i lanseta, koje za obolele nabavlja država.

– Sada se ova preporuka ne poštuje. Zavod za zdravstveno osiguranje odobrava samo dijabeti?arima deci i omladini do 26 godina aparat i 150 tra?ica za merenje nivoa še?era u krvi. Odraslima koji še?er moraju da mere ?etiri i više puta dnevno odobrava se tako?e aparat, ali svega 50 tra?ica, što je nedovoljno – kaže Rancinger. – Zakon omogu?ava pacijentima da u apotekarskim ustanovama biraju izme?u osam aparata za merenje še?era u krvi, od šest proizvo?a?a, i u zavisnosti od izabranog da mogu da dobiju trakice i lansete. Ali, uprkos zakonu, u apotekama se i dalje mogu na?i samo dva-tri aparata.

Oboleli od še?erne bolesti koji su na insulin terapiji žale se i na proceduru koju moraju da pro?u kako bi za svaki mesec obezbedili insulin i probor za njegovo davanje. Insistiranje na izabranom lekaru u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ne odgovara ovim bolesnicima.

– Oboleli od še?erne bolesti godišnje gube veliki broj radnih dana zbog odlaska kod lekara. Jedan dan je potreban da bi otišli kod specijaliste po stru?no mišljenje, a dva dana je u primarnoj zdravstvenoj zaštiti potrebno da bi se stiglo na red za dobijanje potrebnih papira s kojima odlazimo u apoteku. Ovo se radi svakog meseca. Jednom godišnje odlazimo na komisiju, a velika je sre?a ako ovde obavimo posao u jednom danu. Ovome valja dodati još nekoliko dana za redovne preglede kod specijaliste tokom godine i najmanje jednom godišnje odlazimo u dnevnu bolnicu na detaljan pregled. Tako izgubimo više od 30 radnih dana godišnje – kaže Rancinger.

 [Dnevnik, 05.10.2007.] 

.