Diabeta.net

Sednica Regionalnog komiteta Svetske zdravstvene organizacije

Zdravlje majki i dece me?u prioritetima

Trodnevna sednica Regionalnog komiteta Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, 57. po redu, po?ela je ju?e u Domu Narodne skupštine u našem glavnom gradu. Ovo je prvi put, otkako postoji Svetska zdravstvena organizacija da se u našoj zemlji okupi više od 300 delegata, ministara i visokih politi?ara ministarstava zdravlja iz 53 zemlje, ?lanica evropskog regiona SZO.
Tomica Milosavljevi?, ministar zdravlja u Vladi Srbije, izabran je za predsedavaju?eg ove sednice i tom prilikom izjavio je da ?e trodnevno zasedanje delegata SZO u Beogradu biti posve?eno Milenijumskim ciljevima te organizacije. Po re?ima ministra Milosavljevi?a, najvažniji ciljevi su unapre?enje zdravstvenog sistema kontrole zdravlja majke i deteta, kontrole i suzbijanja nezaraznih bolesti i poštovanja protokola o vodama.
Na konferenciji za novinare povodom otvaranja ovog zasedanja, ministar Milosavljevi? rekao je da SZO pomaže ?lanicama da ostvare što više dobrih rezultata u o?uvanju i unapre?enju zdravlja svojih gra?ana, u prevenciji i ranom otkrivanju i le?enju bolesti.
– Svetska zdravstvena organizacija 60 godina brine o zdravlju gra?ana naše planete, i ona to postiže radom šest komiteta na razli?itim kontinentima. Regionalni komitet za Evropu pomaže zemljama ?lanicama, da definišu svoje nacionalne politike, da ostvare što više dobrih rezultata u unapre?enju i o?uvanju zdravlja gra?ana. U zemljama ?lanicama evropskog regiona živi 880 miliona ljudi, na prostoru izme?u Atlantskog i Tihog okena i izazovi su brojni. Ovih nekoliko dana bi?emo doma?ini donošenju veoma važnih odluka koje ?e u narednih nekoliko godina odrediti aktivnosti Svetske zdravstvene organizacije, rekao je ministar Milosavljevi?.
Konferenciji za novinare prisustvovao je i direktor regionalne kancelarije SZO za Evropu Mark Danzon. On je tom prilikom izjavio da ?e preostale dve godine svog mandata posvetiti radu na poboljšanju zdravlja romske dece u Evropi i da je najuzbudljivije raditi u evropskom regionu SZO.
Prvog dana sastanka rukovode?eg SZO za Evropu u Beogradu, delegati su raspravljali o unapre?enju zdravlja majke i dece, danas ?e razgovarati o kadrovima u zdravstvu, a u sredu o ishrani. Delegatima ?e se danas obratiti i predsednik Srbije Boris Tadi?. Tako?e, na današnjem skupu u?estvova?e i generalna direktorka SZO Margaret ?en.
Od 2000. godine do danas saradnja Srbije i SZO odvijala se kroz tri Sporazuma o dvogodišnjoj saradnji. U nedelju je potpisan ugovor za 2008. i 2009. godinu. Osnovna misija SZO je "ostvarivanje najvišeg mogu?eg stepena zdravlja za sve narode". SZO je organizaciono podeljena na šest regionalnih kancelarija – Afriku, Ameriku, Isto?ni Mediteran, Jugoisto?nu Aziju, Zapadni Pacifik i Evropu. Sedište SZO je u ženevi. SZO je osnovana 1948. godine, a prvom skupštinom je predsedavao profesor medicine i direktor škole narodnog zdravlja iz Zagreba Andrija štampar.

(Danas, 18.9.2007.)

Troje lekara u Subotici le?i 12.500 dijabeti?ara

SUBOTICA – Skoro 12.500 registrovanih še?eraša, od kojih skoro 7.500 bar jednom godišnje dolazi na kontrolne preglede, nezadovoljno je sadašnjom organizacijom Dispanzera za dijabetes. Pored enormnih gužvi i smanjenog broja lekara, mnogi dijabeti?ari, bez obzira kada do?u u bolni?ki krug, ne mogu toga dana biti i pregledani.
Direktor Zdravstvenog centra doktor Nebojša Raki? potvr?uje da je nezadovoljstvo pacijenata opravdano i da se ve? duže vremena razmišlja kako formirati posebnu ambulantu za dijabetes, savetovalište ili dispanzer.
– U toku je reorganizacija celog zdravstvenog sistema. Napravili smo novu organizacionu šemu i, verujem, nakon razdvajanja bolnice Doma zdravlja, ovaj ?e problem biti rešen – kaže direktor Zdravstvenog centra.
Zamisao je da bi dijabeti?ari zbog specifi?nosti oboljenja trebalo da dobiju kompletan servis na jednom mestu, od dijagnostike, preko terapije, edukacija do le?enja komplikacija.
– O?ekujem da ?e razdvajanjem bolnice i Doma zdravlja problem sa dijabeti?arima biti rešen tako što ?e pri našoj ustanovi za dva meseca biti osnovano savremeno savetovalište za še?eraše. To bi smanjilo gužve i lišilo pacijente brojnih muka kojima su sada izloženi. Ve? je upu?eno dvoje lekara na obuku za rad u budu?em centru – kaže doktor Ružica Crnjakovi?, upravnik Doma zdravlja.
Uz sve gužve koje su prisutne poslednjih meseci, postoje?i dispanzer funkcioniše, ali se doga?a da na jednog lekara dnevno do?e i po stotinu pacijenata.
– Dispanzer za dijabetes osnovan je skoro pre pola veka i tada je bilo registrovano od 1.000 do 1.500 dijabeti?ara i za njih je bilo zaduženo troje lekara. Broj pregleda je u to vreme bio u granicama normativa. Sada ima oko 12.500 dijabeti?ara, od kojih bar 7.500 dolazi na redovne preglede, ali još rade samo tri lekara. Prose?an broj pregleda pacijenata po lekaru je oko 7.000 godišnje. To je dnevno oko 50 pacijenata, ali kada radi jedan lekar, onda je to stotinu pacijenata. Pri tom, lekari koji rade u Dispanzeru obavezni su i prema stacionarnom delu, pa nije mogu?e posvetiti pacijentu barem deset minuta. Sve to, i mnogi drugi razlozi, uslovili su da je u Dispanzeru došlo do zagušenja i to kod pacijenata izaziva opravdani revolt – kaže doktorka Snežana Polovina.
Mnogi pacijenti uglas govore da nema šanse dobiti redni broj za pregled ispod „stotke“ ako se, na primer, u Dispanzer do?e oko osam ?asova. Situacija je dodatno pogoršana u prošlom i ovom mesecu ,kada su lekari koristili odmor.
– Ustanem pre svitanja, hvatam autobus za grad, stižem u Dispanzer i podižem redni broj, ali kad god do?em, ve? je ispred mene bar dvadeset do trideset pacijenata. Teško mi je putovati sa sela, ali nema drugog na?ina da zaustavim stalnu progresiju bolesti ve? da se le?im – kaže Veronika T. iz obližnjeg suboti?kog sela.

[Blic, 27.08.2007]

Za one koji još uvek nemaju aparat za merenje še?era u krvi, Dijabetološki savez Srbije je obezbedio ve?u koli?inu aparata za merenje še?era u krvi Johnson-Johnson ULTRA po ceni od 2.000 din za komplet sa 10 traka i 10 lanceta.

Pozovite Dijabetološki savez Srbije i naru?ite na tel. 011 3283267 i 3283485, fax 3283578, mail: bobaz@net.yu

štednja za "lantus"

ZDRAVSTVENE ustanove na teritoriji 10 filijala Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje mora?e iz svoje kase da pokriju troškove le?enja oko 400 insulin-zavisnih dijabeti?ara, kojima je mimo pravilnika RZZO propisivan najkomforniji, ali i najskuplji "lantus" insulin.
Olako propisivanje "lantusa" ove zdravstvene ustanove košta?e ukupno osam miliona dinara, a svi pacijenti kojima je "lanutus" propisivan mimo pravilnika vra?aju se na terapiju humanim insulinom.
Posle kontrole kojom je ustanovljeno da je potrošnja "lantusa" za poslednje dve godine utrostru?ena i naloga zdravstvenim ustanovama da se pri propisivanju insulina sa najboljim dejstvom strogo drže pravilnika, izabrani lekari našli su se u "sendvi?u" izme?u pacijenata i zahteva RZZO. Pacijenti, razumljivo, žele najbolju i, po pravilu, najskuplju terapiju, a država može da obezbedi samo ono za šta ima novca. U ovom slu?aju, "lantus" samo za one kod kojih nivo še?era u krvi ne može da se reguliše ni na jedan drugi na?in.
– Trenutno imamo 6.000 osiguranika na "lantus" insulinu, a 2005. godine ih je bilo 2.000 – kaže Vladan Ignjatovi? iz RZZO. -Kontrolom je ustanovljeno da se ?esto ne poštuju uslovi za propisivanje ovog insulina, pa su mnogi pacijenti "lantus" dobijali kao prvi lek, iako se na ovu terapiju, kada je to neophodno, "prelazi" tek posle šest meseci davanja humanog insulina.
Od 19 kontrolisanih zdravstvenih ustanova u Beogradu, u 17 su uo?eni propusti, a na humani insulin je vra?eno ?ak 205 od ukupno 386 insulin-zavisnih dijabeti?ara, ?ija medicinska dokumentacija je pregledana. RZZO ne?e da prizna troškove njihovog le?enja najskupljim insulinom, pa ?e ove zdravstvene ustanove same morati da namire ukupno 4,7 miliona dinara.
Od 55 insulin-zavisnih dijabeti?ara obuhva?enih kontrolom u Kragujevcu, ?ak njih 43 se vra?a na humani insulin, a direktor zdravstvenog centra u Jagodini je lekarima koji su olako propisivali "lantus" oduzeo faksimile i identifikacione brojeve.Svi ?e dobiti nove faksimile, ali ne i ID brojeve, koji omogu?avaju propisivanje lekova.

USLOVI

"Lantus", prema pravilniku RZZO, mogu da dobiju samo dijabeti?ari koji imaju neregulisan nivo še?era u krvi pra?en najmanje šest meseci, kod kojih je hiperglikolizirani hemoglobin ve?i od sedam odsto, i koji imaju najmanje jednu hipoglikemiju nedeljno, odnosno najmanje tri laboratorijski verifikovane hipoglikemije u periodu od šest meseci. "Lantus" može biti propisan samo na osnovu mišljenja endokrinologa.

[Ve?ernje novosti, 27.08.2007]

štednja na dijabeti?arima

DIJABETI?ARI zavisni od insulina ogor?eni su zbog "skidanja" sa "lantusa" i povratka na terapiju humanim insulinom, na koji se "prevode" posle kontrole Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje i nalaza da je potrošnja najskupljeg i najboljeg insulina u poslednje dve godine – utrostru?ena.
Odlukom RZZO, koji sada insistira na strogom poštovanju pravilnika za propisivanje insulina, zbunjeni su ?ak i lekari.Nejasno im je kako ?e pacijent laboratorijski da verifikuje najmanje tri hipoglikemije u toku šest meseci (što je jedan od uslova za terapiju "lantusom"), kada se zna da pacijent u stanju hipoglikemije, koja se manifestuje naglom malaksaloš?u, preznojavanjem, drhtanjem, a ponekad i gubitkom svesti, "nije sposoban ni da ustane iz kreveta, a kamoli da ide u laboratoriju da kontroliše nivo še?era u krvi".
– Ovo je kompletna ujdurma – ogor?ena je Stela Prgomelja, predsednik beogradskog Udruženja za borbu protiv še?erne bolesti.- RZZO, koji sada pokušava da uštedi na dijabeti?arima, moralo bi da bude jasno da ?e za nekoliko godina ovo trostruko da košta. Neregulisani še?er dovodi do komlikacija, poput slepila, gangrena, sr?anih problema, a onda to zdravstvenu kasu košta više od "lantusa". Za vra?anje dijabeti?ara zavisnih od insulina na humani insulin postoji samo ekonomski i pravni razlog, na koji se poziva RZZO, koji je i usvojio pomenuti pravilnik, ali takva odluka nije medicinski opravdana.
Dr Nevena Dimitrijevi?, lekar Doma zdravlja Voždovac i portparol Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, kaže da je, verovatno u nekim slu?ajevima, "lantus" nekriti?ki propisivan, ali da je ovaj najnoviji i najbolji insulin spas za dijabeti?are koji nisu reagovali na humani insulin.
– Izabrani lekari na nivou primarne zdravstvene zaštite postavljaju indikacije za prevo?enje na insulin, a koji insulin ?e, i koliko, pacijent da prima, odre?uju endokrinolog, internista ili pedijatar – objašnjava dr Dimitrijevi?. – Ali i njih sada zbunjuje preporuka RZZO o uvo?enju "lantusa" u terapiju samo kod pacijenata koji i pored terapije humanim insulinom najmanje pola godine imaju neregulisan še?er, hemoglobin ve?i od sedam odsto i laboratorijsku verifikaciju najmanje tri hipoglikemije za šest meseci. Ovim poslednjim uslovom neko nas zamajava. RZZO zapravo ne?e da pla?a skupe lekove i sada nalazi na?in kako da uštedi novac.
U RZZO, pak, kažu da nijednom pacijentu indikovanom za "lantus" ne?e biti uskra?ena ova terapija, ali da ?e zdravstvene ustanove koje se ne budu pridržavale pravilnika o propisivanju ovog insulina morati same da plate troškove nepropisno propisanog "lantusa".

šIFRE

Dr Nevena Dimitrijevi? upozorava da izme?u ekspertskih grupa koje utvr?uju uslove za propisivanje nekog leka i šifriranja medikamenata postoji totalni kurcšlus. Dijabetes se, recimo, deli na tip 1 i tip 2, i tu podelu poštuje ceo svet. Tip 1 se obeležava šifrom E10, a tip 2 šifrom E11. Dijabetes tipa dva, u slu?ajevima kada je iscrpljen pankreas, tako?e se le?i insulinom, a u našoj praksi, upozorava dr Dimitrijevi?, pacijent sa šifrom E11 ne može da podigne insulin u apoteci. Da bi pacijentima omogu?ili da ostvare svoje pravo, lekari upisuju šifru E10, i kontrola RZZO za to može da ih kazni, iako nesklad u šiframa zapravo nije greška lekara. Isti slu?aj je i sa propisivanjem alfablokatora, statina i još nekih grupa lekova.

[Ve?ernje novosti, 28.08.2007]

"Lantus" samo prema pravilniku

VE?INA od 6.000 do 7.000 dijabeti?ara koji su primali "lantus" skinuto je sa ove terapije, potvr?eno nam je u sredu u Republi?kom zavodu za zdravstveno osiguranje. Kontrola potrošnje najskupljeg insulina još nije završena u svim filijalama RZZO, ali se procenjuje da ?e na najkomfornijem dugodejstvuju?em insulinu ostati od 1.500 do 2.000 ljudi ili, po evropskom standardu, oko dva odsto od insulina zavisnih dijabeti?ara.
U RZZO kategori?no tvrde da ovo nije mera štednje. Vladan Ignjatovi? to potkrepljuje podatkom da je za insuline iz zdravstvene kase 2004. godine izdvojeno 780 miliona dinara, pretprošle 1,2 a prošle 1,45 milijardi dinara. Samo u prvoj polovini ove godine za insuline je dato 812 miliona dinara.
– Kontrola potrošnje insulina zapo?ela je kad smo sa terena dobili informacije da lekari neracionalno propisuju dugodejstvuju?i, najkomforniji insulin, uz odre?ene stimulacije koje dobijaju od farmaceutskih ku?a – kaže Ignjatovi?. – Za godinu dana potrošnja najskupljeg insulina je utrostru?ena.Kontrolom je utvr?eno da se ovaj insulin ne daje prema indikacijama, propisanim listom lekova.
Ignjatovi? navodi primer dijabeti?ara koji je deceniju i po le?en tabletama i ?im je preveden na ampulirani insulin dobio je najskuplji dugodejstvuju?i, iako bi svuda u svetu najmanje prvih šest meseci primao obi?an humani insulin.
– Znamo da stru?ni skupovi i kongresi, na koje farmaceutske kompanije o svom trošku šalju pojedine doktore, dobrim delom imaju marketinški karakter – objašnjava Ignjatovi?. – Zato pratimo nezavisne studije engleskog NAJS instituta, koji je radio vrlo ozbiljnu studiju i došao do podataka da iako je od 60 do 70 odsto skuplji, dugodejstvuju?i insulin ne daje toliko bolje rezultate od humanog. Ne znamo zašto se doktori ?ude i ukazuju da u uslovima za propisivanje dugodejstvuju?eg insulina, navodno, ima nekakvih nelogi?nosti, kad te iste indikacije poštuje ?itava Evropa.
Prema medicinskim kriterijumima, u svetu je samo dva odsto dijabeti?ara zavisnih od insulina indikovano za dugodejstvuju?i insulin. Kod nas ga je doskoro primalo sedam odsto dijabeti?ara. Ignjatovi? navodi da RZZO pla?aju?i troškove le?enja "lantusom" i za pacijente kojima ovaj insulin nije neophodan, na svaka ?etiri meseca "gubi" 100.000.000. dinara.

PEN-INSULIN

OD oko 40.000 dijabeti?ara zavisnih od insulina u Srbiji na pen-insulinu je, prema podacima RZZO, ?ak 80 odsto njih. Višekratni pen koristi njih 10 posto, a najkomforniju varijantu, jednokratni pen ?ak 70 odsto zavisnih dijabeti?ara, što je, tvrde u RZZO, više nego u Evropi. Do 2004. godine dijabeti?ari kod nas nisu imali pravo na pen-špriceve o trošku osiguranja, a do 2005. godine ni na trake za merenje nivoa še?era.

[Ve?ernje novosti, 29.08.2007]