Više od polovine odraslog stanovništva Srbije, njih 54 odsto, ima problem sa prekomernom uhranjenosti, pri ?emu je 36,7 odsto odraslih predgojazno, dok je 17,3 odsto gojazno.
Ipak, gojaznost nije samo naš problem. Od ove bolesti boluje veliki broj ljudi u gotovo svakoj zemlji i moglo bi se re?i da predstavlja svetski trend koji stru?njaci ve? godinama pokušavaju da reše.
– Gojaznost nije estetski problem i ne meri se konfekcijskim brojem. Imate žene koje imaju velike kukove, ali ne pate od gojaznosti. To ljudi mešaju i tu je veliki problem. Gojaznost je oboljenje koje se karakteriše uve?anjem masne mase tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja brojnih komplikacija. Ona se mora le?iti, mora biti pod kontrolom lekara, a le?enje je mogu?e samo uz veliku podršku ?lanova porodice. Potrebno je razlikovati estetsko od ovog problema. Ovde je problem prekomerno lu?enje masti. I nije re? samo o preteranom unosu hrane. ?esto ?ujemo da je neko debeo zato što puno jede. To nije istina – kaže prof. dr Jagoda Jorga iz Instituta za higijenu i medicinsku ekologiju Klini?kog centra Srbije.
Muškarci gojazniji od žena
Kada se telesna težina podeli sa visinom na kvadrat, dobija se brojka koju lekari nazivaju indeks telesne mase. Ukoliko je ta brojka preko 25 onda postoji problem viška kilograma, ako je preko 30 onda je re? o bolesti, odnosno o gojaznosti. U Srbiji je tokom 2006. prose?na vrednost indeksa telesne mase starijih od 20 godina bila 26,7. Kod muškaraca je 27,4, a kod žena 26,0.
Najve?i procenat gojaznih osoba zabeležen je kod onih sa najnižom školskom spremom, njih 23,1 odsto, zatim kod srednje obrazovanih 20,8 odsto. U Vojvodini je gojaznih 20,5 odsto, a u isto?noj Srbiji 21,4 odsto. Predgojaznost je zastupljenija kod muškaraca – 42,2 odsto i najbogatijih, ?ak 38,3 odsto. Procenat gojaznih i predgojaznih stanovnika raste sa staroš?u do 64 godine, s tim što u populaciji starijoj od 75 godina dolazi do zna?ajnog pada procenta gojaznih.
U 2006. dve tre?ine dece od sedam do 19 godina bilo je normalno uhranjeno, njih 67,7 odsto. Devetina mladih bila je umereno gojazna, njih 11,6 odsto, a 6,4 oodsto bilo je gojaznih. Broj gojazne dece ve?i je nego 2000. godine, kada je umereno gojaznih bilo 8,2 odsto i gojaznih 4,4 odosto. Me?u decom od sedam do 11 godina starosti zna?ajno je više gojazne dece, njih 9,8 odosto.
– Primenjuju se tri grupe le?enja gojaznosti. To su redukcione dijete spojene sa pove?anom fizi?kom aktivnoš?u, zatim lekovi i operativno le?enje gojaznosti. Od lekova kod nas je registrovan samo jedan lek, u svetu ih ima tri, negde i pet. Jako je bitno da se odabere onaj lek koji nema nikakve nuspojave. Gojaznost je kompleksan proces koji se ti?e ?itavog organizma i zbog toga je razvoj lekova kompleksan – kaže Jorga.
Ona posebno upozorava korisnike raznih biljnih preparata u borbi protiv gojaznosti, i kaže da je zabluda da su oni neškodljivi jer se prave na bazi bilja.
– Nema dovoljno podataka o štetnosti takvih preparata, jer se ne ispituju. Niko nije u stanju da vam kaže šta je ta?an sastav takvih preparata. Oni mogu, sa jedne strane, da pomognu rešavanju odre?enog problema, a sa druge negativno da uti?u na neke druge. Ako je na bazi bilja, to ne zna?i da nema nikakvih drugih efekata. Ne zna se u kakvim je uslovima rasla travka, kako je ubrana, šta se sa njom potom ?inilo… – objašnjava naša sagovornica.
Brza, nedovoljno kvalitetna hrana, sve ve?a primena ra?unara, motornih vozila, liftova, smanjenje fizi?kih napora na poslu i u školi, nedovoljno novca i obrazovanja… sve su to faktori koji mogu da dovedu do gojaznosti. S druge strane, dokazano je da gojaznost ima veze sa pojavom mnogobrojnih oboljenja (povišen krvni pritisak, dijabetes, pove?an nivo masno?a u krvi).
– U Americi, najve?i broj onih koji pate od gojaznosti su ispod srednjeg sloja stanovništva. Tamo se zna koja hrana koliko košta, pa ?e jelovnik koji ?ine nezdrave namirnice biti jeftiniji od onog koji je bogatiji. Me?utim, ono što kod nas predstavlja najve?i problem jeste neprilago?eni genetski materijal. Vekovima smo se borili protiv gladi i shodno tome takav nam je genetski sklop. U celom svetu, pa i kod nas verovatno, samo se tim istraživanjima niko ne bavi, smanjen je unos kalorija u poslednih petnaestak godina za oko 20 odsto. Me?utim, smanjena je i fizi?ka aktivnost i to za 25 odsto! Zato insistiramo toliko na pove?anju fizi?kih aktivnosti, jer je to jedini na?in da pariramo ovom drugom tasu, unosu kalorija – kaže dr Jagoda Jorga.
(Danas 27.7.2007.).
Od po?etka jula je krenula akcija zamene starih aparata bilo kojeg proizvo?a?a za novi Accu Chek Go mera? še?era u krvi proizvo?a?a Roche Diagnostics, Nema?ka (uz kupovinu jedne kutije traka). Akcija se sprovodi u ve?im apotekama na teritoriji cele Srbije, a za podru?je Beograda u akciju su uklju?ene apoteke: