Diabeta.net

Agencija za lekove i medicinska sredstva objavila je u najnovijem „Službenom glasniku” (17. maja) listu lekova koji se izdaju bez recepta i koji se mogu reklamirati u sredstvima javnog informisanja.
Na spisku objavljenom u „Službenom glasniku” nalazi se oko 70 lekova, ?etrdesetak proizvo?a?a, koji ?e ubudu?e mo?i da se reklamiraju u skladu sa Pravilnikom o na?inu oglašavanja za stru?nu i širu javnost. Pod širom javnoš?u podrazumevaju se svi gra?ani Srbije.
Prema re?ima portparola Agencije Aleksandra Tucovi?a, pravilnikom koji je na snagu stupio pre ?etiri meseca ta?no je utvr?en na?in i mera u kojoj se lekovi mogu reklamirati.

Objavljeni su i spiskovi lekova za koje je u periodu od 1. do 28. februara ove godine obnovljena dozvola za stavljanje u promet, kao i lekova za koje je dozvola istekla.

Lista lekova obuhvata sve proizvode od: acetisalicilne kiseline (aspirini razli?itih proizvo?a?a), šume?ih vitamina i minerala, paracetamola, ibuprofena, medicinskog uglja, razli?itih tinktura, askrobinske kiseline, valerijane, tokoferola, aluminijum-fosfata, aluminijum-hidroksida, magnezijum-oksida, a tu su i praškovi za oralne rastvore, tablete za žvakanje, diklofenak, kafetin…

Milena Radoj?i?, savetnik za regulativne poslove Agencije, kaže da je spisak lekova koji se mogu reklamirati napravljen na osnovu ?lana 98 stava ?etiri Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima i Pravilnika o na?inu oglašavanja, kojim je predvi?eno reklamiranje lekova koji se ne izdaju na recept.

– Lista lekova je okvirna i ona ?e se proširivati na osnovu zakonskih parametara. Ovaj spisak ?e olakšati posao i inspekcijskim organima, radi kontrolisanja nedozvoljenog oglašavanja lekova. Suština celog posla je da se pacijenti ne dovode u zabludu. Iako je dozvoljeno reklamiranje lekova koji se izdaju bez recepta, prema pravilniku pacijent se ne sme navoditi na kupovinu odre?enog leka. U reklami ne sme biti navedeno da lek može da se upotrebljava bez saveta lekara, niti je dozvoljeno isticanje preporuke stu?njaka za koriš?enje odre?enog leka.

Svi lekovi koji se reklamiraju, iako se izdaju bez recepta, moraju da budu ispitani i odobreni u Agenciji. Osim toga, Pravilnik o na?inu oglašavanja za stru?nu javnost i širu javnost prvi put je donet na ovim prostorima i potpuno je usaglašen sa Evropskim direktivama o oglašavanju lekova – naglasila je Milena Radoj?i?.

Ministarstvo zdravlja propisa?e nove obrasce recepata za lekove koji se kupuju – takozvane medikamente sa negativne liste, kao i za psihotropne supstance (za smirenje). Novi recept za lekove koji se ne izdaju o trošku osiguranja pacijentima bi trebalo da omogu?i daleko komforniju terapiju nego što je sada, jer ?e sa jednim receptom mo?i šest puta da kupe lek.

Po trenutnoj verziji novog pravilnika, hroni?ni pacijenti ne?e više morati svakog meseca da se javljaju svom lekaru da bi im terapija bila propisana, nego ?e po recept i?i dva puta godišnje. Na obrascu ?e postojati šest kockica u kojima ?e farmaceuti evidentirati podizanje propisane terapije, tako da ?e oni sa jednim receptom šest puta mo?i da kupe lek. Na taj na?in izbe?i ?e se nepotrebno administriranje.
Ina?e, re? je o lekovima koji se kupuju, ali isklju?ivo uz recept. To su medikamenti kojima u uputstvu piše da ih prepisuje samo lekar i da se izdaju uz recept zbog njihovog sastava i indikacija. Primera radi, to su razni lekovi za kardiovaskularne bolesti, artritis, antibiotici.
Ovi lekovi se, ina?e, prepisuju na obi?nim receptima, a pacijenti koji ih piju, moraju na svaka tri meseca da idu kod specijaliste koji proverava da li je terapija delotvorna. Ukoliko jeste, u naredna tri meseca lekar opšte prakse može da im prepisuje recept.
Novi pravilnik o obrascu i sadržaju recepta, kao i na?in propisivanja i izdavanja lekova, još uvek je u radnoj verziji u Ministarstvu zdravlja i ?im bude usvojen, bi?e saopšteni svi detalji, kažu u Ministarstvu zdravlja.
Na novom obrascu doktori ?e upisivati svoje ime i adresu. Time ?e se prakti?no uvesti ameri?ki sistem da farmaceut može da pozove lekara i da se konsultuje koju paralelu da izda pacijentu ako nekim slu?ajem propisanog leka trenutno nema.
Novi obrazac recepta za psihotropne supstance (lekove za smirenje), prema tuma?enju pravilnika, uvodi se da bi se spre?ile zloupotrebe i uvela ve?a kontrola izdavanja ovih preparata jer je u Srbiji za godinu dana propisano ?ak osam miliona kutija lekova za smirenje.
Novi recepti bi?e zašti?eni i od falsifikovanja, a Ministarstvo ?e precizirati koji lekari ?e mo?i da propisuju psihoaktivne supstance. Time ?e se uvesti ve?a kontrola potrošnje ovih lekova.

 
žene koje imaju dijabetes mogu da imaju normalnu trudno?u i da rode zdravu bebu, ukoliko isplaniraju trudno?u i ako na adekvatan na?in tretiraju svoju bolest pre i u toku trudno?e. Tada su ve?e šanse da trudno?a protekne u najboljem redu i da na svet do?e dete bez rizika od pojave kasnijih komplikacija. Upravo zato je Klinika za ginekologiju i akušerstvo organizovala edukativni seminar za žene koje imaju dijabetes, zajedno sa Ginekološkom sekcijom Društva lekara Vojvodine, Udruženjem za borbu protiv še?erne bolesti i endokrinolozima iz Instituta za interne bolesti Klini?kog centra Vojvodine.

- Cilj nam je bio da ženama koje boluju od še?erne bolesti damo informacije o zna?aju kontrole bolesti pre i za vreme trudno?e, i da im predo?imo mogu?nosti i ograni?enja vo?enja trudno?e, kod neadekvatne kontrole i regulacije še?era, kao i važnost pravovremenog obra?anja lekarima. še?erna bolest može da ima razli?ite vrste komplikacija koje direktno mogu da uti?u na tok, kao i ishod trudno?e, kaže na?elnik odeljenja trudno?e visokog rizika u Betaniji profesor dr Siniša Stoji? i napominje da su žene na seminaru postavljale brojna pitanja, kako bi razrešile nedoumice.

Najvažnije je da se trudno?a planira, a pripreme treba zapo?eti bar tri meseca ranije. Internista u Betaniji dr Rada Teši? navodi da je u svetu dve tre?ine trudno?a neplanirano, a kod nas bezmalo 100 procenata. Kod žena koje imaju dijabetes, to je izuzetno nepovoljno.
– Za uspeh trudno?e važno je kontrolisati še?ernu bolest u prva tri meseca, a mnoge žene tada ni ne znaju da su trudne. Upravo u tom periodu se razvija fetus i formiraju svi glavni organi, te može da do?e do ozbiljnih uro?enih mana u ovoj fazi trudno?e. Kod žena koje imaju dugogodišnji dijabetes tipa jedan, može da do?e do ozbiljnih hroni?nih komplikacija – navodi dr Teši? i objašnjava da trudnice moraju ?esto da kontrolišu o?no dno i funkciju bubrega, a javlja im se i povišen krvni pritisak.

Informator

Klinika za ginekologiju i akušerstvo napravila je i brošuru o trudno?i  i še?ernoj bolesti, svojevrsni vodi? kroz trudno?u, koji je podeljen ženama koje su u?estsvovale na seminaru. Na jednom mestu imaju podatke o tome šta im je sve potrebno, koje preglede treba da obave, kakve rezultate še?era moraju da imaju da bi mogle bezbedno da zatrudne, kako i koliko treba da kontrolišu še?er, kako da se hrane… Osim toga, napisano im je i šta se dešava u sva tri trimestra trudno?e, kao i o ?emu posebno treba da vode ra?una.

Profesor Stoji? navodi da deca dijabeti?nih majki ?esto imaju poreme?aj rasta, koji je ili prekomeran ili usporen, a to uti?e i na sam ishod trudno?e, koje su u velikom broju slu?ajeva završavaju carskim rezom. Osim toga, deca se ra?aju sa nižim vrednostima še?era u krvi, nezrelija su, sklonija infekcijama i ostalim komplikacijama neposredno nakon ro?enja.
– Ukoliko se dijabetes adekvatno tretira, ve?e su šanse da sve protekne u najboljem redu i da na svet do?e dete bez rizika od kasnijih komplikacija.

Stoga je potreban zajedni?ki rad ginekologa, endokroniloga i neonatologa, odnosno multidisciplinarni pristup, kako bi žene dobile sve informacije pre i tokom trudno?e – objašnjava dr Stoji? i napominje da su ovakvi edukativni seminari novina kod nas, jer omogu?avaju ženama da ih kroz razli?ite periode u životu, pa i kroz trudno?u, prati ?itav tim lekara. Na taj na?in ?e se ostvariti i želja svih žena da imaju zdravo potomstvo. Planirana trudno?a je preduslov  normalnog ishoda trudno?e i razvoja deteta, naglašava profesor Stoji?.

Starosna granica obolelih od še?erne bolesti spustila se ?ak i na mlade od 13 godina – kaže dr Jagoda Jorga iz savetovališta za dijetetiku Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Nastanak še?erne bolesti tesno se povezuje s gojaznoš?u, a najviše obolelih, 95 odsto, boluje od dijabetesa tipa II. To su uglavnom odrasli s viškom kilograma, slabo fizi?ki aktivni, koji jedu mnogo brze hrane, pune masno?a i ugljenih hidrata. Oni nose i nasledni faktor za tu bolest koji se gojaznoš?u samo ispoljava.
– Pravilna ishrana i redovna fizi?ka aktivnost jedini su na?ini da se spre?i pojava dijabetesa. To zna?i da ishrana treba da bude raznovrsna, a namirnice dobro uklopljene. Od ukupne koli?ine energije koja se dnevno unosi, še?er ne sme da zauzima više od 10 odsto – objašnjava dr Jorga.
Ona savetuje da se redovno unosi sveže povr?e i vo?e (oko 300 grama dnevno), hleb od integralnih žitarica, riba i proizvodi od obranog mleka. Treba izbegavati obilne obroke jer dovode do naglih skokova še?era i triglicerida.
– Fizi?ka aktivnost je obavezna. Treba vežbati najmanje tri puta nedeljno od 35 do 45 minuta. Pored sporta, to može biti ples, tr?anje, „vežbanje s partnerom"… Važno je samo da se oznojite – kaže dr Jorga.
Tako?e, treba redovno kontrolisati telesnu težinu (osobe normalne težine starije od 25 godina ne bi smele da se ugoje više od pet kilograma), a jednom godišnje i novo še?era u krvi.
Simptomi dijabetesa su ?eš?e mokrenje, poja?ana potreba za vodom, neželjeno mršavljenje, zamor, nervoza. Ako se ne le?i, še?erna bolest može da izazove gubitak vida i mnoge druge komplikacije.

Najbrojnije bolesti krvotoka
Naj?eš?e bolesti
-bolesti srca i krvnih sudova
-maligni tumori
-še?erna bolest
-opstruktivna bolest plu?a
-povrede i trovanja
-poreme?aji mentalnog zdravlja
Prose?an broj stanovnika na jednog lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je 1.049. U 157 domova zdravlja u Srbiji naj?eš?e se registruju bolesti sistema za disanje i to kod 26,3 odsto pregledanih, bolesti krvotoka (18,3 odsto) i miši?no-koštanog sistema i vezivnog tkiva (10,7 odsto).

Ovo su podaci iz Zdravstveno-statisti?kog godišnjaka Republike Srbije za 2005. godinu, koje je izneo doktor Ivan Ivanovi?, na?elnik Centra za informatiku i statistiku u Institutu za javno zdravlja Srbije „Doktor Milan Jovanovi? Batut“.
 
Od ?ega se najviše umire
-bolesti sistema krvotoka
-maligni tumori
-povrede i trovanja
-komplikacije še?erne bolesti
-opstruktivne bolesti plu?a    
Doktor Ivanovi? je izneo podatak da 122 srpske bolnice raspolažu sa 44.142 postelje, odnosno sa po šest postelja na 1.000 stanovnika, ali nije komentarisao koliko taj broj kreveta uspešno podmiruje potrebe pacijenata u Srbiji.
Godišnjak je obuhvatio i naj?eš?e zarazne bolesti, od kojih su, kao i prethodnih godina, najrasprostranjenije vari?ele, odnosno male boginje. Tokom 2005. godine prijavljen je 90.481 oboleli od zaraznih bolesti.
Kada je re? o poro?ajima i prekidima trudno?e, najviše je registrovano prvih poro?aja (50,4 odsto), drugih po redu (34,2 odsto) i tre?ih (10,9 odsto). Od svih žena koje su imale prekid trudno?e najviše je onih u dobi izme?u 25. i 34. godine. Najviše prekida (43,1 odsto) je zabeleženo kod žena koje ve? imaju dvoje dece.
– Došlo je do drasti?nog pada broja registrovanih abortusa tokom poslednjih desetak godina, jer što privatne ordinacije nikom ne prijavljuju izvršene prekide trudno?e – napomenuo je doktor Ivanovi?.

"Sperma dijabeti?ara ima ve?i postotak anomalija na nivou DNK, u odnosu na spermu muškaraca koji nemaju dijabetes, a to može da uti?e na njihovu plodnost, saopštili su nau?nici u studiji objavljenoj u medicinskom ?asopisu 'Hjuman reprodakšen'.

'To je prva studija o kvalitetu DNK [dezoksiribonukleinske kiseline], jezgru i mitohondrijama [malim energetskim fabrikama] sperme dijabeti?ara', izjavio je stru?nak Ašola Agbaje sa Univerziteta u Belfastu.

Agbaje i njegove kolege su ispitali spermatozoide 27 dijabeti?ara od 34 godina u proseku, kao i 29 muškarca istih godina koji nemaju dijabetes.

Nau?nici nisu otkrili razliku u koncentraciji, pokretljivosti i formi spermatozoida kod obe grupe ispitanika. Medjutim, otkrivene su promene u genskom materijalu sperme dijabeti?ara, navodi se u studiji.

'Rezultati o stanju genskog integriteta sperme pokazuju da može biti ugrožena plodnost dijabeti?ara. Me?utim, potrebne su dodatne studije, pošto je ova studija ura?ena na manjoj grupi ispitanika', rekla je nau?nik šina Luis, jedan od u?esnika istraživanja.

Više od 200 miliona ljudi u svetu boluje od dijabetesa, a broj obolelih bi mogao da se udvostru?i do 2030. godine, zbog epidemije gojaznosti u svetu.

Sterilnost je postala jedan od vode?ih zdravstvenih problema u razvijenim zemljama i poga?a svaki šest bra?ni par, koji ide kod lekara ako želi potomstvo.

Nau?nici su naveli da se u poslednjih 50 godine pogoršao kvalitet spermatozoida i da je jedan od uzroka neplodnosti 40 odsto bra?nih parova.

Gomilanje suvišnih kilograma može da ubrza opadanje nivoa hormona testosterona u organizmu, do kojeg ina?e dolazi starenjem, pokazala je jedna ameri?ka studija, obavljena na Istraživa?kom institutu Nove Engleske.

Nivo testosterona kod muškaraca opada s godinama, što može da doprinese zdravstvenim problemima kao što su dijabetes, gubitak koštane i miši?ne mase i seksualna disfunkcija.

Da bi razumeli u kolikoj meri je opadanje testosterona stvar godina, a koliko zdravstvenog stanja i promena stila života, stru?njaci pomenutog instituta prou?ili su podatke o 1.667 muškaraca starosti od 40 do 70 godina. Stanje njihovog zdravlja je pra?eno tokom više godina izmedju 1987. i 2004.

Ispostavilo se da je testosteron znatnije opao kod onih kod kojih se u tom periodu javila neka hroni?na bolest, ili onih koju su izgubili suprugu, po?eli redovno da uzimaju šest i više lekova.

Takodje je ustanovljeno da se na svakih dodatnih ?etiri do pet jedinica indeksa telesne mase ( pokazatelja ne?ije vitkosti ili debljine), nivo testosterona u organizmu smanjuje za onoliko za koliko prose?no opada tokom deset godina.

Ispitivani muškarci u proseku su za svaku deceniju života gubili 14,5 odsto ukupnog testosterona i 27 odsto tzv. "slobodnog" testosterona. Pri tom je kod onih koji su tokom celog trajanja studije ostali potpuno zdravi, pad testosterona po deceniji iznosio 10,5, odnosno 22,8 odsto.

To ukazuje da se znatan deo gubitka ovog hormona može pripisati zdravstvenim promenama, što može da se ublaži ve?om brigom o zdravlju i promenom na?ina života.

Važno je ono što je iznutra, pa tako i naizgled vitki ljudi mogu da imaju preterane naslage sala oko unutrašnjih organa što se smatra rizi?nim faktorom za dijabetes i sr?ane bolesti, tvrde britanski stru?njaci s londonskog Imperijalnog koledža.

Tim stru?njaka s tog koledža na ?elu sa dr Džimom Belom je do ovog zaklju?ka došao ispitivanjem 800 ljudi uz pomo? magnetne rezonance u želji da naprave 'mape masti' koje bi pokazivale gde se skladište masno?e u ljudskom organizmu, izvestio je AP.

Oni su ustanovili da ljudi koji svoju dobru liniju održavaju samo uz pomo? ishrane a ne i fizi?ke aktivnosti, ?esto mogu da imaju znatne naslage sala, a da nema spoljnih znakova debljine. Takvi slu?ajevi registrovani su u ne malom broju me?u ispitanicima normalnog indeksa telesne mase [BMI], koji se smatra standardnim pokazateljem ne?iji vitkosti ili debljine.

Kod ispitanica sa normalnim BMI, onih sa viškom unutrašnjeg sala bilo je 45 odsto, a kod muškaraca ?ak 60 odsto. Slu?ajevi viška unutrašnjeg sala otkriveni su ?ak i kod nekih ispitanika koji su bili profesionalni modeli.

'Pojam debljine mora da bude kompletno redefinisan', tvrdi na osnovu ovih nalaza dr Bel. On isti?e da su osobe s viškom unutrašnjeg sala u principu one koje su na granici gojaznosti i jedu suviše masnu i slatku hranu, a premalo se fizi?ki troše. Oni, me?utim, ne konzumiraju toliko hrane da bi bili vidljivo debeli.

Stru?njaci još nisu sasvim sigurni kakve opasnosti prete osobama s viškom unutrašnjeg sala. Po nekima, ono izaziva poreme?aj u sistemu komunikacije organizma, odnosno šalje pogrešne hemijske signale kojima se podsti?e taloženje masti i u samim unutrašnjim organima, na primer jetri i pankreasu što može da dovede do insulinske rezistentnosti, odnosano dijabetesa tipa 2, ili do sr?anih oboljenja.

Eksperti ipak naglašavaju da su za sr?ane bolesti zna?ajniji faktori rizika i od unutrašnjeg i od potkožnog sala to da li osoba u pitanju puši, koliko su sr?ane bolesti zastupljene u njegovoj porodici, kao i kakve su mu vrednosti krvnog pritiska i holesterola.

Stru?njaci ve? odavno znaju da aktivni gojazni ljudi mogu da budu zdraviji od mršavih neaktivnih.

'Ljudi normalne teslene težine koji vode sede?i na?in života i imaju slabu kondiciju izloženi su ve?em riziku od umiranja od gojaznih osoba koje su aktivne i u dobroj kondiciji', kaže dr Stiven Bler, ameri?ki ekspert za gojaznost s Univerziteta Južne Karoline.

Ogromni sumo rva?i, na primer, verovatno imaju bolji 'metaboli?ki profil' od svoje vitke publike zavaljene u fotelje zbog toga što je kod njih salo uskladišteno u prvom redu ispod kože, a ne oko vitalnih organa.

Dobra vest je da se unutrašnje salo može znatno smanjiti pravilnom, manje kalori?nom ishranom i fizi?kom aktivnoš?u. 

Kanzas Siti  – "Pobrinu?u se da svi na planeti osete moj bol. Ceo svet ?e imati dijabetes", kaže zli Dr. Dijabetes, zeleni dlakavi monstrum, koji je glavni junak stripa kojeg je na?inio 13-godišnji Kamal Vošington, sa svojim 11-godišnjim bratom Malkomom. Kamal se bori protiv dijabetesa, a stripom pokušava da proširi svest o ovom zdravstvenom problemu koji dobija oblike pandemije.

"Kontrolišite bolest, nemojte da dozvolite da ona vas kontroliše", poru?uje Kamal.

Strip govori o deci koja saznaju da imaju dijatebes i pose?uje ih Dr. Dijabetes. Me?utim, njima u pomo? dolaze Omega De?ak i kasnije Mo?ni De?ak. Ovaj strip se prodaje na internetu, ali ?e uskoro u SAD sti?i i na kioske. U me?uvremenu Kamal i Malkom rade na svom tre?em stripu o dijabetesu, koji treba da se pojavi u julu. Ovoga puta tema ?e biti politi?ar koji odbija da odobri ve?e fondove koji bi se iskoristili za pronalaženje leka i naporima junaka da topromene.

Kamal je imao devet godina kada je ustanovljeno da ima dijabetes Tip 1, koji se ?esto javlja kod mla?e dece i tinejdžera i ?ini ih zavisnim od insulina do kraja života. U SAD oko tri miliona Amerikanaca imaju dijabetes Tip 1. Knjige o dijabetesu koje je Kamal dobio od lekara, nisu mu mnogo pomogle. Zato je sa svojim bratom odlu?io da napravi strip kako bi olakšao ostaloj deci da nau?e šta je to dijabetes i kako da ga kontrolišu. Njegovi stripovi o dijabetesu se prodaju po ceni od pet dolara, a mogu se na?i na Omega 7 veb-sajtu.